Википедија

Арон Соркин

Арон Бенџамин Соркин (Њујорк, 9. јун 1961) је амерички сценариста, продуцент и писац позоришних комада чији радови укључују филмове као што су Мало добрих људи, Амерички председник, Друштвена мрежа и Игра победника као и телевизијске серије Западно крило, Спортс Нигхт и Студио 60 на Сунсет Стрипу.

Арон Соркин
Соркин 2013. године
Лични подаци
Пуно имеАарон Бењамин Соркин
Датум рођења(1961-06-09)9. јун 1961.
Место рођењаЊујорк, САД
ЗанимањеСценариста, продуцент, драмски писац, редитељ
Породица
Деца1
Књижевни рад
Период1984–садашњост
Језик стварањаЕнглески

Након што је дипломирао на Универзитету у Сиракузу 1983. године, Соркин је већи део 80-тих година прошлог века провео у Њујорку као глумац који се покушава пробити.[1] Ипак, своју страст пронашао је у писању позоришних комада и врло брзо постао један од обећавајућих аутора. Његова представа Мало добрих људи заинтересирала је холивудског продуцента Дејвида Броуна који је откупио права на филмску екранизацију пре него што је представа доживјела своју премијеру на позоришној сцени.

Продуцентска кућа Castle Rock Entertainment запослила је Соркина за адаптацију позоришног комада Мало добрих људи у дугометражни филм. Режирао га је Роб Рејнер, а сам филм постао је бокс офис успех. Соркин је ране 90-те године прошлог века провео пишући још два сценарија за Касл Рок: Злоба и Амерички председник. Средином 90-тих радио је као консултант на сценарију за филм Булворт. Његова телевизијска каријера започела је 1998. године када је креирао хумористичну серију Sports Night на телевизијској мрежи АБЦ. Друга сезона серије емитована 1999. године била је уједно и последња, али се и преклапала са Соркиновом следећом серијом коју је креирао, овај пут за телевизијску мрежу НБЦ - Западно крило. Серија је била изузетно хваљена од стране публике и критике, а освојила је и бројне престижне телевизијске награде Еми и Златни глобус. Ипак, на крају четврте сезоне Соркин напушта серију (2003. године). Телевизији се вратио 2006. године с новом драмском серијом: Studio 60 na Sunset Stripu коју је такође креирао за НБЦ. Иако је његов повратак на телевизију био спектакуларно најављиван (поготово преко разних Интернет портала), НБЦ није продужио серију након прве сезоне због врло лоше гледаности и мешовитих критика. Соркин је за адаптацију сценарија за филм Друштвена мрежа награђен БАФТА-ом, Златним Глобусом и Оскаром.

Након више од пуне деценије одсуства из позоришта, Соркин се вратио са адаптацијом властитог сценарија The Farnsworth Invention. Представа је своју премијеру имала на Бродвеју у децембру 2007. године.

Много година био је кокаински зависник, али је након хапшења којим је зарадио огроман негативни публицитет отишао је на лечење и наводно се опоравио.[2] На телевизији, Соркин је познат као контролом опседнута особа (енгл. control freak) која свој посао ретко дели с другима. Његово особље углавном је задужено за истраживање и доношење прича које он ставља на папир. Соркинов заштитни знак који укључује брзе дијалоге и дугачке монологе ликова на телевизији је одлично уклопио својом техничком методом снимања „ходај и причај” (енгл. Walk and Talk) његов чести сарадник, редатељ Томас Шламе.

Ране године уреди

Арон Соркин се родио се на Менхетну у јеврејског породици, а одрастао је у богатом предграђу Скарсдејл, Њујорк.[3][4] Његова мајка била је школска учитељица, а отац адвокат који се борио у Другом светском рату. Његови старији брат и сестра такође су постали правници. Соркин се врло рано почео да се занима за глуму. Пре него је досегнуо тинејџерске године, родитељи су га водили у биоскопе где би гледао филмове попут Ко се боји Виргиније Вулф? и Ова сезона шампионата.

Соркин је ишао у средњу школу Скарсдејлу где се заинтересирао за драмску групу и филмски клуб. У осмом разреду играо је генерала Балмусиа у мјузиклу Лил Ејбнер. Године 1979. Соркин је уписао Универзитет у Сиракузу. У првој години пао је испит који је осујетио његове планове да постане глумац, будући је један од критеријума за похађање драмског одсека био да сви студенти морају да положе испите који су били мандаторни за похађање тог дела наставе. Ипак, Соркин се вратио годину дана касније одлучан да се побољша, те је дипломирао 1983. године.[5]

Незапослени глумац, обећавајући писац уреди

Након дипломирања, Соркин се сели у Њујорк где ради све и свашта, укључујући доставу телеграма[1], вожњу лимузине, дељење летака за промоцију лова и риболова те конобарење на Бродвеју у позориштима попут Паласа.[6] Једног викенда, док је чувао кућу пријатеља нашао је стару ИБМ Селектрик писаћу машину и започео је са писањем. О том догађају касније је изјавио: „Осећао сам феноменалну самоувереност и радост какву никад пре нисам осетио”.

Наставио је с писањем и ускоро завршио свој први позоришни комад „Уклањање свих сумњи” који је послао свом старом професору позоришта, Артуру Сторчу који је с истим био импресиониран. Године 1984. „Уклањање свих сумњи” је био приказан као драма на Универзитету у Сиракузу. Након тога написао је „Скривен у овој слици”, комад који је дебитовао на оф-оф-Бродвеју 1988. године у Њујорку. Након што је продуцент Џон А. Маквиган видео комад „Скривен у овој слици” рекао је Соркину да покуша да претвори представу од једног чина у потпуну драму са именом „Прављење филмова”. Његова репутација као писца позоришних комада брзо се ширира позоришном сценом у Њујорку.

Мало добрих људи уреди

Главни чланак: Мало добрих људи
 
Представа Мало добрих људи у Ројалном хејмаркету у Лондону, 31. август 2005.

Соркин је инспирацију за следећи позоришни комад, судску драму назива Мало добрих људи, добио након телефонског разговора са сестром Дебором која је управо дипломирала на Бостонском универзитету и потписала трогодишњи уговор код судије ратне морнарице. Одлазила је у Гуантанамо залив како би бранила групу маринаца који су недавно убили свог саборца према заповести свог надређеног официра. Тај део приче Соркин је искористио за своју причу чији је велики део написао на салветима док је конобарисао на Бродвеју.[7] Заједно са својим цимерима купио је Макинтош 512К и након што би се увече вратио кући, једноставно би испразнио џепове и прекуцао на компјутер оно што је током дана написао.

Године 1988. Соркин је продао филмска права на своју драму продуценту Дејвиду Брауну пре него је позоришна представа имала премијеру за, највјеројатније, шестоцифрени износ.[8] Браун је прочитао чланак у Њујорк Тајмсу о Соркиновој представи у једном чину „Скривен у овој слици” и открио да Соркин има још једну драму имена Мало добрих људи. Браун је био продуцент представе Мало добрих људи на Бродвеју у Мјузик бокс театру. У представи је глумио Том Халс, а режирао ју је Дон Скардино. Након отварања крајем 1989. године, представа је изведена 497 пута.[9]

Соркин је наставио да пише „Прављење филмова” и 1990. године је дебитоваое на оф-Бродвеју у Променадном театру, уз продукцију Џона А. Маквигана и режију Дона Скардина. У међувремену, Дејвид Браун је продуковао пар филмова за TriStar Pictures и покушао да заинтересује компанију за филмску адаптацију Мало добрих људи, али његов предлог је одбијен због недостатка главних глумачких звезда. Брауна је касније контактирао Алан Хорн из фирме Castle Rock Entertainment, који је желео да сними филм. Роб Рајнер, партнерски продуцент у Касл Року, одлучио да режира овај филм.[10] Филм је 1992. године зарадио четири номинације за награду Оскар, укључујући и ону за најбољи филм године.

Сценаристичка каријера (1991. – 1998) уреди

Рад под уговором за Касл рок ентертејнмент уреди

Раних 90-тих година прошлог века, Соркин је радио под уговором за Касл рок ентертејнмент.[11] Написао је сценарије за филмове Мало добрих људи, Злоба и Амерички председник, а сва три заједно остварила су приход од око 400 милиона долара глобално на биоскопским благајнама.[3] Док је писао за Касл рок, спријатељио се с колегама као што су Вилијам Голдман и Роб Рајнер те упознао своју будућу жену, Џулију Бингам која је била једна од правница предузећа.[12] Соркин је написао неколико верзија сценарија за Мало добрих људи у свом стану у Њујорку, притом учећи усавршавање сценарија из књиге о сценаристичким форматима. Неколико је месеци провео у службеним присторијама Касл рока у Лос Анђелесу, радећи на сценарију с Робом Рајнером. Wилијам Голдман (који је редовно радио под уговором с Касле роком) постао му је ментор и помогао му у адаптацији његовог позоришног комада у прави филмски сценариј.[13] Филм Мало добрих људи режирао је Роб Рајнер, а главне улоге у њему остварили су Том Круз, Џек Николсон, Деми Мур и Кевин Бејкон. Филм је продуковао Дејвид Браун, а у биоскопима се појавио 1992. године и постао велики бокс-офис успех.[14]

Голдман је ускоро пришао Соркину с идејом коју је Соркин развио у сценариј за филм Злоба. Голдман је надгледао пројект као креативни консултант док је Соркин писао прве две верзије сценарија. Ипак, због обавеза завршавања сценарија за Мало добрих људи, Соркин је напустио посао па је сценариста Скот Франк написао још две додатне верзије. Након што је продукција Мало добрих људи завршена, Соркин се вратио и наставио да пише сценариј за Злоба те га и завршио. Харолд Бекер је режирао филм који је у биоскопе пуштен 1993. године, а у којем су главне улоге остварили Никол Кидман и Алек Болдвин. Филм је имао мешовите критике међу којима су неки филм проглашавали правом забавом, а други му замерали што напетост није присутна константно.[15][16][17]

Соркинов последњи сценариј за Касл рок је био за комедију Амерички председник на којем је поновно сарађивао са Вилијамом Голдманом који је и овде био креативни консултант.[18] Соркину је требало пар година да напише сценариј за филм који је у почетку имао чак 385 страница; наравно, касније је сценариј скраћен на уобичајених 120 страница.[3] Филм је режирао Роб Рајнер, а доживео је критички успех.[19]

Конслтант на сценаријима уреди

Соркин је на неколико филмова радио као консултант за сценарије. Написао је пар реченица које изговарају Шон Конери и Николас Кејџ у филму Хрид.[20] Такође је радио и на сценарију за филм Сувишни пртљаг, комедији о девојци која исценира властиту отмицу како би задобила очеву пажњу, а такође је и написао пар сцена Вила Смита у филму Државни непријатељ.[20]

Соркин је радио с Вореном Битијем на неколико сценарија, од којих је један био и за филм Булворт.[21] Бити, познат по томе што понекад улаже властита финансијска средства у претпродукцију својих пројеката, такође је унајмио Соркина за сценарио филма Океан олуја који никад није снимљен.[21][22][23][24]

Референце уреди

  1. ^ а б "Ин тхе Спотлигхт: Сцрипт Сенсатион Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)", Брад Херзог, Сyрацусе Университy Магазине, Суммер 2001. Приступљено Маy 9, 2007.
  2. ^ Wебер, Бруце (4. 11. 2007). „Продигал Ретурнс, Беаринг Диалогуе”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 30. 1. 2019. „И’ве беен хеалтхy фор сиx анд а халф yеарс,' хе саид. 'Бут лике анy аддицт И’м оне пхоне цалл аwаy фром тхат нот беинг труе.” 
  3. ^ а б в Левесqуе, Јохн (7. 3. 2000). „Аарон Соркин ис а ман оф манy wордс”. Сеаттле Пост-Интеллигенцер. Архивирано из оригинала 19. 10. 2010. г. Приступљено 10. 1. 2007. 
  4. ^ Јонес, Оливер (28. 5. 2001). „А Троублед Гениус”. УС Wееклy. Архивирано из оригинала 03. 11. 2004. г. Приступљено 22. 1. 2007. 
  5. ^ Франк Харолд Тревор Рходес (2001). Тхе Цреатион оф тхе Футуре: Тхе Роле оф тхе Америцан Университy. Цорнелл Университy Пресс. стр. 75-76. ИСБН 978-0-8014-3937-7. 
  6. ^ Хернандез, Ернио. „Енцоунтер wитх Петер Краусе”. Плаyбилл. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 25. 12. 2010. 
  7. ^ „А Феw Гоод Мен Лондон тхеатре тицкетс анд информатион”. ТхисИсТхеатре.цом. Приступљено 22. 1. 2007. 
  8. ^ Хенрy, Wиллиам А. III (27. 11. 1989). „Марине Лифе”. Тиме. Архивирано из оригинала 24. 07. 2011. г. Приступљено 12. 1. 2007. 
  9. ^ Хернандез, Ернио (18. 6. 2004). „Аарон Соркин Wоркинг он А Феw Гоод Мен фор Лондон анд Неw Плаy фор Дублин'с Аббеy”. Плаyбилл. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 20. 1. 2007. 
  10. ^ Пригге, Стевен (2004). Мовие Могулс Спеак: Интервиеwс wитх Топ Филм Продуцерс. МцФарланд & Цомпанy. стр. 12-13. ИСБН 978-0-7864-1929-6. 
  11. ^ Wеинрауб, Бернард (6. 12. 1992). „Роб Реинер'с Марцх То 'А Феw Гоод Мен'”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 26. 9. 2007. 
  12. ^ Голдстеин, Патрицк (10. 9. 1999). „Он а Wинг анд а Праyер”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 26. 9. 2008. 
  13. ^ Соркин, Аарон (22. 5. 2002). „Тхе Тодаy Схоw” (интервју). Катие Цоуриц. Неw Yорк. Архивирано из оригинала 12. 5. 2006. г. Приступљено 30. 1. 2019. 
  14. ^ Буцханан, Јасон. „Аарон Соркин Биограпхy”. Аллмовие. Приступљено 30. 1. 2019. [мртва веза]
  15. ^ Цанбy, Винцент (1. 10. 1993). „Ан Идyлл Схаттеред Бy Рапе анд Мурдер”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 26. 9. 2008. 
  16. ^ Еберт, Рогер (1. 10. 1993). „Малице”. Цхицаго Сун-Тимес. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 26. 9. 2008. 
  17. ^ Траверс, Петер (8. 12. 2000). „Малице”. Роллинг Стоне. Приступљено 10. 3. 2011. 
  18. ^ Форрест, Емма (2. 5. 2002). „Wордс флy доwн тхе халлс оф поwер”. Тхе Аге. Мелбоурне. Приступљено 12. 1. 2007. 
  19. ^ Туран, Кеннетх (17. 11. 1995). „Тхе Америцан Пресидент: Боy Меетс Гирл, Брингс Алонг Сецрет Сервице 'Тхе Америцан Пресидент' ис а сентиментал фантасy, миxинг романце”. Лос Ангелес Тимес. Архивирано из оригинала 16. 6. 2008. г. Приступљено 26. 9. 2008. 
  20. ^ а б Соркин, Аарон (2002). Тхе Wест Wинг Сцрипт Боок. Неwмаркет Пресс. ИСБН 978-1-55704-549-2. 
  21. ^ а б Барт, Петер (21. 2. 2000). Тхе Гросс: Тхе Хитс, тхе Флопс: Тхе Суммер Тхат Ате Холлywоод. Ст. Мартин'с Гриффин. стр. 95—96. ИСБН 978-0-312-25391-2. 
  22. ^ Петер Бискинд. "Тхундер он тхе Лефт: Тхе Макинг оф Редс", Ванитy Фаир, Марцх 2006.
  23. ^ Петрикин, Цхрис (1. 9. 1997). „Беаттy'с бете ноир? сцрибе макес wавес овер 'Оцеан.'”. Вариетy. 
  24. ^ Голдстеин, Патрицк (3. 5. 1998). „Хангинг Wитх Wаррен Б”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 26. 9. 2008. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Арон Соркин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aron_Sorkin&oldid=27691736”