БАСЕ скакање (енгл. Басе јумпинг) је спорт, у којем падобранац скаче са непокретних објеката (зграда, антена, мостова, стена, планинских врхова, итд). Већина БАСЕ скакача долази из редова падобранаца који иначе скачу из ваздухоплова.[1][2]

БАСЕ скок са моста
БАСЕ скок са зграде

Појам БАСЕ

уреди

БАСЕ је енглеска скраћеница за Буилдинг (зграда), Антенна (антена - стуб), Спан (мост, лук, купола), и Еартх (стијена или нека друга природна формација), и указује на то са којих објеката БАСЕ падобранци обављају своје скокове.

Законска регулатива

уреди

У бројним државама ова врста падобранства је забрањена, тако да бројни скакачи падобрански скок изводе противзаконито, због чега бивају хапшени и кажњавани. Зато многи БАСЕ скакање сврставају у екстремни облик падобранства.

Опрема за извођења скока

уреди
 
4 фазе у БАСЕ скакању
 
Скок уз помоћ уз помоћ специјалног одела у облику крила

БАСЕ скакање се изводи уз помоћ посебно обликованог падобрана, и посебног начина слагање падобрана. Падобранац са собом не носи резервни падобран. С обзиром на релативно мале висине са којих БАСЕ скакачи изводе скок резервни падобран је непотребан, па чак може бити и опасан, због могућности умотавања у куполу или везе падобрана и краткоће времена за одбацивања главног падобрана и „пуњење“ куполе резервног падобрана након одбацивања главног падобрана.

У последње време скокови се изводе уз помоћ специјално обликованог одела у облику крила, сачињеног од платна које спаја руке са трупом и простор између ногу, тако да када испруже удове, скакач формира неку врсту крила помоћу којих може маневарисати. I док је у слободном скоку однос клизања приближан односу 1 (за сваки метар у паду скакач се креће мање од једног метра хоризонтално у односу на тачку скока), а са овим оделом могуће је постићи да тај однос буде 4. Са овим оделима, осећај брзине је бољи од оног у слободном пада и ако је сам скок мање акробатски, а могу се извести и спектакуларни маневри сличним онима који изводе птице у лету.

Историја

уреди
 
Четвороугаони падобран, са којим је истовремено изведен први скок падобраном и први БАСЕ скок са звоника катедрале.

Иако је ова врста скакања, за многе, релативно млада она је практично најстарији дисциплина у падобранству. То потврђује чињеница да је око 1615. или 1616. хрват Фауст Вранчић објавио је цртеж четвороугаоног падобрана, и као 65-годишњак, тешко болестан и недуго пре смрти - са падобраном сопствене конструкције извео први успешан скок (у зависности од извора) са звоника Базилике св. Марка у Венецији или са 86 метара високог звоника катедрале светога Маритна у Братислави.

До 1980. године само неколико људи скакало је класичним падобраном и то само са појединих врста објеката. Међу првима, који су успешно скочили са сва четири БАСЕ објекта (мост, антена, литица и висока зграда) били су Царл Боенисх и његова супруга Јеан Боенисх

Са друге стране, треба нагласити да је историја падобранства започела скакањем са објекта, због недостатака одговарајућих ваздухоплова за ту намену:

  • 1912. Аустријанац Франз Реицхелт (познат и као „Шишмиш“), скочио је са Ајфеловог торња падобраном сопствене конструкције. Скок се нажалост трагично завршио.
  • 1963. Хартмут Хубер из Минхена скочио је пет пута са већ отвореним падобраном.
  • 1965. Ерицх Фелбермаyр из Велса скочио је са литице у Доломитским Алпима.
  • 1966. Wолф Wеитзенбöцк такође је скочио са једне од стена у Доломитима.
  • 1970. Бертхолд Рубин из Келна скочио је са моста Еуропабрüцке код Инсбрука, високог 190 метара..
  • 1975. Оwен Qуинн скочио је са зграде Светског трговинског центра у Њујорку.
  • 1981. Пхил Смитх и Пхил Маyфиелд били су први падобранци на свету који су скочили са свих БАСА објеката, у четири заједничка скока.
  • 1982. Клаус Хеллер из Минхена скочио је са моста Коцхерталбрüцке, високог 185 метара.
  • 1984. Раинер Ноwак скочио је са Олимпијског торња у Минхену. Отприлике у исто време БАСЕ скокови су изведени и са Троллвегген у Норвешкој.
  • 2008 је по први пут првенство из БАСЕ скакања одржано у Шпанији са Гран Хотел Бали у Бенидорму уз учешће више од 30 скакача из свих крајева света. У Шпанији се наставља манифестација Гран Хотела Бали под називом БАСЕ ЈУМП Еxтреме Wорлд Цхампионсхип у продукцији Пиxиона.

У Сједињеним Америчким Државама сваке године у октобру (увек треће суботе у месецу) организује се највероватније највећи легални догађај БАСЕ скакања на свету: „Бриге даy“ (Мост Дан) у Западној Вирџинији: Мост са кога се скаче налази се у Парку природе и скокови су допуштени само у оквиру одређеног временског периода - од девет ујутро до три поподне.

Смртни случајеви

уреди
  • БАСЕ скакање од 2006. године има укупну стопу смртност која се процењује на око један смртни случај на шездесетак скакача.[3]
  • Проучавањем резултат 20.850 БАСЕ скокова са истог места (Кјераг масива у Норвешкој) евидентирано је девет смртних случајева у периоду од 11 година 1995—2005, или 1 смртни случај на сваких 2.317 скокова.[4]
  • Међутим, евидентирано је да је на том месту, 1 од сваких 254 скокова у том раздобљу резултовао несмртроносном несрећом.[4]
  • БАСЕ скок је један од најопаснијих рекреативних активности у свету, са стопом смртности и повреда која је до 43 пута већа од скокова падобраном из ваздухоплова.[4]

Позната скакалишта

уреди
 
Анђеоски водопад, Венецуела
  • Кјераг, Норвешка
  • Śциана Троли, Норвешка
  • Енгелберг, Швајцарска
  • Лаутербруннентал, Швајцарска
  • Ел Цапитан, САД
  • Глациер Поинт, САД
  • Халф Доме, САД
  • Неw Ривер Горге Бридге, САД
  • Анђеоски воодопад, Венецуела
  • Јунгфрау, Швајцарска

Извори

уреди
  1. ^ „БАСЕНумберс.орг”. БАСЕНумберс.орг. Архивирано из оригинала 02. 11. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2014. 
  2. ^ Сангиро. „БАСЕ Јумпинг Ресоурце анд Цоммунитy”. Басејумпер.цом. Архивирано из оригинала 15. 08. 2017. г. Приступљено 3. 2. 2014. 
  3. ^ Wестман, А; Росен, M; Берггрен, П; Бјорнстиг, У. (7. 4. 2008). „Парацхутинг фром фиxед објецтс: десцриптиве студy оф 106 фатал евентс ин БАСЕ јумпинг 1981—2006”. Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине. 42 (6): 431—436. дои:10.1136/бјсм.2008.046565. Архивирано из оригинала 1. 3. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2014. 
  4. ^ а б в Сореиде, К; Еллингсен, CL; Кнутсон, V. (мај 2007). „Хоw дангероус ис БАСЕ јумпинг? Ан аналyсис оф адверсе евентс ин 20,850 јумпс фром тхе Кјераг Массиф, Норwаy.”. Тхе Јоурнал оф траума. 62 (5): 1113—7. ПМИД 17495709. дои:10.1097/01.та.0000239815.73858.88. 

Спољашње везе

уреди