BASE skakanje (engl. Base jumping) je sport, u kojem padobranac skače sa nepokretnih objekata (zgrada, antena, mostova, stena, planinskih vrhova, itd). Većina BASE skakača dolazi iz redova padobranaca koji inače skaču iz vazduhoplova.[1][2]

BASE skok sa mosta
BASE skok sa zgrade

Pojam BASE

уреди

BASE je engleska skraćenica za Building (zgrada), Antenna (antena - stub), Span (most, luk, kupola), i Earth (stijena ili neka druga prirodna formacija), i ukazuje na to sa kojih objekata BASE padobranci obavljaju svoje skokove.

Zakonska regulativa

уреди

U brojnim državama ova vrsta padobranstva je zabranjena, tako da brojni skakači padobranski skok izvode protivzakonito, zbog čega bivaju hapšeni i kažnjavani. Zato mnogi BASE skakanje svrstavaju u ekstremni oblik padobranstva.

Oprema za izvođenja skoka

уреди
 
4 faze u BASE skakanju
 
Skok uz pomoć uz pomoć specijalnog odela u obliku krila

BASE skakanje se izvodi uz pomoć posebno oblikovanog padobrana, i posebnog načina slaganje padobrana. Padobranac sa sobom ne nosi rezervni padobran. S obzirom na relativno male visine sa kojih BASE skakači izvode skok rezervni padobran je nepotreban, pa čak može biti i opasan, zbog mogućnosti umotavanja u kupolu ili veze padobrana i kratkoće vremena za odbacivanja glavnog padobrana i „punjenje“ kupole rezervnog padobrana nakon odbacivanja glavnog padobrana.

U poslednje vreme skokovi se izvode uz pomoć specijalno oblikovanog odela u obliku krila, sačinjenog od platna koje spaja ruke sa trupom i prostor između nogu, tako da kada ispruže udove, skakač formira neku vrstu krila pomoću kojih može manevarisati. I dok je u slobodnom skoku odnos klizanja približan odnosu 1 (za svaki metar u padu skakač se kreće manje od jednog metra horizontalno u odnosu na tačku skoka), a sa ovim odelom moguće je postići da taj odnos bude 4. Sa ovim odelima, osećaj brzine je bolji od onog u slobodnom pada i ako je sam skok manje akrobatski, a mogu se izvesti i spektakularni manevri sličnim onima koji izvode ptice u letu.

Istorija

уреди
 
Četvorougaoni padobran, sa kojim je istovremeno izveden prvi skok padobranom i prvi BASE skok sa zvonika katedrale.

Iako je ova vrsta skakanja, za mnoge, relativno mlada ona je praktično najstariji disciplina u padobranstvu. To potvrđuje činjenica da je oko 1615. ili 1616. hrvat Faust Vrančić objavio je crtež četvorougaonog padobrana, i kao 65-godišnjak, teško bolestan i nedugo pre smrti - sa padobranom sopstvene konstrukcije izveo prvi uspešan skok (u zavisnosti od izvora) sa zvonika Bazilike sv. Marka u Veneciji ili sa 86 metara visokog zvonika katedrale svetoga Maritna u Bratislavi.

Do 1980. godine samo nekoliko ljudi skakalo je klasičnim padobranom i to samo sa pojedinih vrsta objekata. Među prvima, koji su uspešno skočili sa sva četiri BASE objekta (most, antena, litica i visoka zgrada) bili su Carl Boenish i njegova supruga Jean Boenish

Sa druge strane, treba naglasiti da je istorija padobranstva započela skakanjem sa objekta, zbog nedostataka odgovarajućih vazduhoplova za tu namenu:

  • 1912. Austrijanac Franz Reichelt (poznat i kao „Šišmiš“), skočio je sa Ajfelovog tornja padobranom sopstvene konstrukcije. Skok se nažalost tragično završio.
  • 1963. Hartmut Huber iz Minhena skočio je pet puta sa već otvorenim padobranom.
  • 1965. Erich Felbermayr iz Velsa skočio je sa litice u Dolomitskim Alpima.
  • 1966. Wolf Weitzenböck takođe je skočio sa jedne od stena u Dolomitima.
  • 1970. Berthold Rubin iz Kelna skočio je sa mosta Europabrücke kod Insbruka, visokog 190 metara..
  • 1975. Owen Quinn skočio je sa zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.
  • 1981. Phil Smith i Phil Mayfield bili su prvi padobranci na svetu koji su skočili sa svih BASA objekata, u četiri zajednička skoka.
  • 1982. Klaus Heller iz Minhena skočio je sa mosta Kochertalbrücke, visokog 185 metara.
  • 1984. Rainer Nowak skočio je sa Olimpijskog tornja u Minhenu. Otprilike u isto vreme BASE skokovi su izvedeni i sa Trollveggen u Norveškoj.
  • 2008 je po prvi put prvenstvo iz BASE skakanja održano u Španiji sa Gran Hotel Bali u Benidormu uz učešće više od 30 skakača iz svih krajeva sveta. U Španiji se nastavlja manifestacija Gran Hotela Bali pod nazivom BASE JUMP Extreme World Championship u produkciji Pixiona.

U Sjedinjenim Američkim Državama svake godine u oktobru (uvek treće subote u mesecu) organizuje se najverovatnije najveći legalni događaj BASE skakanja na svetu: „Brige day“ (Most Dan) u Zapadnoj Virdžiniji: Most sa koga se skače nalazi se u Parku prirode i skokovi su dopušteni samo u okviru određenog vremenskog perioda - od devet ujutro do tri popodne.

Smrtni slučajevi

уреди
  • BASE skakanje od 2006. godine ima ukupnu stopu smrtnost koja se procenjuje na oko jedan smrtni slučaj na šezdesetak skakača.[3]
  • Proučavanjem rezultat 20.850 BASE skokova sa istog mesta (Kjerag masiva u Norveškoj) evidentirano je devet smrtnih slučajeva u periodu od 11 godina 1995—2005, ili 1 smrtni slučaj na svakih 2.317 skokova.[4]
  • Međutim, evidentirano je da je na tom mestu, 1 od svakih 254 skokova u tom razdoblju rezultovao nesmrtronosnom nesrećom.[4]
  • BASE skok je jedan od najopasnijih rekreativnih aktivnosti u svetu, sa stopom smrtnosti i povreda koja je do 43 puta veća od skokova padobranom iz vazduhoplova.[4]

Poznata skakališta

уреди
 
Anđeoski vodopad, Venecuela
  • Kjerag, Norveška
  • Ściana Troli, Norveška
  • Engelberg, Švajcarska
  • Lauterbrunnental, Švajcarska
  • El Capitan, SAD
  • Glacier Point, SAD
  • Half Dome, SAD
  • New River Gorge Bridge, SAD
  • Anđeoski voodopad, Venecuela
  • Jungfrau, Švajcarska
  1. ^ „BASENumbers.org”. BASENumbers.org. Архивирано из оригинала 02. 11. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2014. 
  2. ^ Sangiro. „BASE Jumping Resource and Community”. Basejumper.com. Архивирано из оригинала 15. 08. 2017. г. Приступљено 3. 2. 2014. 
  3. ^ Westman, A; Rosen, M; Berggren, P; Bjornstig, U. (7. 4. 2008). „Parachuting from fixed objects: descriptive study of 106 fatal events in BASE jumping 1981—2006”. British Journal of Sports Medicine. 42 (6): 431—436. doi:10.1136/bjsm.2008.046565. Архивирано из оригинала 1. 3. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2014. 
  4. ^ а б в Soreide, K; Ellingsen, CL; Knutson, V. (maj 2007). „How dangerous is BASE jumping? An analysis of adverse events in 20,850 jumps from the Kjerag Massif, Norway.”. The Journal of trauma. 62 (5): 1113—7. PMID 17495709. doi:10.1097/01.ta.0000239815.73858.88. 

Spoljašnje veze

уреди