Београдска отворена школа
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. |
Београдска отворена школа (БОШ) је непрофитна, образовна организација грађанског друштва основана 1993. године. БОШ доприноси укупном развоју друштва кроз додатно образовање и обуку носилаца друштвених промена, стручну подршку институцијама, истраживање и развој јавних политика у циљу изградње модерне заједнице засноване на демократским вредностима.
Визија БОШ-а је боље друштво засновано на слободи, знању и иновацији. Слоган школе је "Нон сцхолае, сед витае дисцимус!". Вредности Београдске отворене школе:
- Отвореност
- Иновативност
- Слобода
- Европске вредности
- Јавни интерес
- Квалитет
- Одговорност
Београдска отворена школа своју мисију већ 22 године спроводи кроз рад Одељења за напредне додипломске студије (ДАУС), које се од 2013/2014. године зове Студије будућности и Алумни организацију и 8 центара:
- Центар за изградњу капацитета (ЦЦБ)
- Центар за европске интеграције (ЦЕИ)
- Центар за истраживања религије (ЦИРел)
- Центар за проучавање инфомрационих технологија (ЦеПИТ)
- Центар за вођење каријере и саветовање (ЦГЦЦ)
- Центар за развој образовања (ЦДЕ)
- Саветодавно образовни центар (СОЦ)
- Центар за издаваштво
Оснивачи уреди
Концепт Београдске отворене школе осмислили су Маринко Вучинић, Бранко Драгаш и др Рефик Шећибовић. Она је реализована у оквиру пројекта названог Кредибел школа. Бранко Драгаш, директор Кредибел корпорације, одлучио је да стане финансијски иза пројекта Кредибел школе, а Маринко Вучинић, директор издавачке куће Терсит, помогао је уобличавању Школе. Кредибел школа почела је са радом 17. новембра 1993, интерном одлуком Кредибел банке.
Историјат уреди
Кредибел школа уреди
Први полазници, током 1993/1994. године, означени су као „нулта генерација” (пошто су као експериментална генерација имали да опробају пројекат и да покажу његове врлине, али и слабости). Школа је почела рад у просторијама на Теразијама, да би се убрзо преселила у прикладнији простор у Улици краља Петра.
Школске 1994/1995, уписана је „прва генерација” Кредибел школе, изабрана са (готово свих) факултета друштвених наука у Београду. Свечаност поводом отварања Школе је уприличена 14. октобра 1994, у просторијима у ул. Краља Петра (а које су служиле за сценографију Кустуричиног филма Подземље/Ундергроунд).
Академске 1995/1996, уписана је „трећа генерација”. Изненадне финансијске потешкоће Кредибел корпорације довеле су у питање планирани програм. Мада су остали без многих погодности које је претходна генерација имала, ова трећа, изузетно мотивисана генерација, није посустала и година је успешно окончана. Двадесет година након дипломирања, овој генерацији су на свечаности одржаној у просторијама Библиотеке града Београда додељене дипломе.
I поред тога што је Школа остала без икаквих средстава, крајем пролећа 1996, донета је одлука да се Школа не гаси. Школа се региструје као удружење грађана, тј. невладина организација, под именом Београдска отворена школа. Сви оснивачи Школе били су претходни сарадници Кредибел школе..
Удружење грађана "Београдска отворена школа" уреди
Школске 1996/1997, сада већ под називом Београдска отворена школа, нова НГО је успела да настави са радом, наишавши на велико разумевање у Фонду за отворено друштво у Београду. Уписана је „четврта генерација” а њени полазници су били међу првим учесницима Студентског протеста 1996/1997, показујући да су спремни да се активно укључе у решавање друштвених проблема.
„Пета генерација” полазника уписана је школске 1997/1998, а БОШ је те године пресељен у Палату Београд - познатију као Београђанка. Крајем 1997, током посете делегације Програма за подршку високом образовању (Хигхер Едуцатион Суппорт Програм - ХЕСП) Института за отворено друштво из Будимпеште, уочено је да би БОШ могао да се уклопи у једну од постојећих мрежа које подржава овај програм - у мрежу невидљивих колеџа. Школа је успела да задовољи мерила ХЕСП-а, и да у јулу 1998, постала је прва образовна установа из Србије која је ушла у мрежу установа које подржава ХЕСП. Са уласком у ХЕСП-ову мрежу, дошло је до највећег преобликовања програма Школе, као и до установљења академских програма и правила која су, уз мање измене, опстала до данас. Систему одабира студената је знатно пооштрен и отада укључује неколико опсежних тестова, и интервју са комисијом. Од овог времена, напуштен је назив полазници и замењен називом студенти, што је указивало на удаљавање школе од неформалног образовања и приближавање Школе високошколским узансама.
„Шеста генерација” уписана је у јесен 1998. по новом програму. Први пут је организована зимска школа, у истраживачкој станици Петница студенти и професионални тим Школе прошли су обуку за рад на рачунарима. Крајем марта, Школа је прекинула рад због почетка НАТО интервенције. Падање првих бомби на Београд, 24. марта 1999, студенти су дочекали у Школи, на предавању др Милана Вукомановића. Рат је накратко прекинуо извођење наставе, али је она обновљена, почетком априла, на другој локацији.
„Седма генерација” уписала се, академске 1999/2000. Цела ова академска година одржавала се под снажним притиском режима на установе грађанског друштва, а кулминирала је упадом специјалаца МУП-а у Београђанку, маја 2000. БОШ је тада на неколико дана морао да прекине рад. Велики број студената БОШ-а, крајем академске године, узео је активно учешће у настојањима да дође до демократске промене власти у Београду. Неколико студената наступили су као кандидати за одборнике испред странака демократског усмерења, а било је и више активних сарадника Народног покрета Отпор.
Закључно са генерацијом XXII, програм напредних студија похађало је 23 генерације, укупно 1065 алумниста.
После последње реорганизације уреди
Академске 2000/2001, када је уписана „осма генерација”, БОШ је већ имао садашњу сложену структуру: Мада формално и даље невладина организација, БОШ је, у стварности, вршио три функције. Он је постао:
- установа додатног високог образовања,
- невладина организација посвећена ширењу грађанског друштва,
- истраживачка установа посвећена изучавању алтернативних облика образовања и истраживањима религије.
Најважнија промена у наставном плану за ову годину била је реорганизација Отвореног програма, који се од тада зове Програм Европска унија и Балкан. Тиме је афирмисано раније усмерење БОШ-а ка Европским студијама. Са истим циљем, БОШ је, уз подршку Фондације Конрад Аденауер, образовао тим од демонстратора Школе који је припремио пројекат промоције Европске уније у Србији и припремио пројекат Будућност и Европа.