Бошко Петровић (сликар)
Бошко Петровић (Нови Сад, 1922 — Нови Сад, 1982) је био југословенски и српски сликар и таписериста.
| Бошко Петровић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Нови Сад, Краљевина СХС |
| Место смрти | Нови Сад, СФРЈ |
Биографија уреди
Завршио је гимназију у Новом Саду и уписао се на Академију ликовних уметности у Београду (1940).[1] Наредне године прекида студије и враћа се у Нови Сад, а затим уписује Академију ликовних уметности у Будимпешти. Године 1942. ухапшен је (због рада у СКОЈ-у) у Будимпешти и искључен са Академије, након чега се враћа у Нови Сад. Након рата наставља студије на Академији ликовних уметности у Београду (у класи проф. Мила Милуновића). Први пут излаже у Београду и Новом Саду 1948. године на групним изложбама. Потом прекида студије и одлази у мајсторску радионицу Мила Милуновића у Београду (1949). Исте године се запослио у Културно-просветној заједници Војводине у Новом Саду. Од 1949. до 1953. године ради као професор у Школи за примењене уметности у Новом Саду.[1] Прву самосталну изложбу приређује 1951. године. Од 1953. до 1965. године кустос је у Војвођанском музеју у Новом Саду.[1] За то време постаје један од оснивача и члан Уметничких колонија у Бачкој Тополи, Сенти, Ечкој и Бечеју.[1] Један је од оснивача „Групе 57“ у Београду. Са Етелком Тоболком је 1961. године основао прву радионицу за израду таписерија „Атеље 61“ у Новом Саду. Дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду (1969). Ради као професор на Вишој педагошкој школи у Новом Саду (1969—75), затим ванредни (1975), па редовни професор (1980) на Академији уметности у Новом Саду — одсек ликовних уметности.[1] Поклонио је Галерији Савремене ликовне уметности у Новом Саду 24 уља на платну (1976—78).
Као члан УЛУС-а, УЛУВ-а и СЛУЈ-а учествовао је на великом броју групних изложби у земљи и иностранству.[2]
Самосталне изложбе уреди
Нови Сад (17 пута), Београд (5 пута), Зрењанин (2 пута), Суботица (2 пута), Црвенка, Врбас, Борово, Аранђеловац, Загреб, Ниш, Сомбор, Панчево, Сремска Митровица, Земун.
Награде уреди
- Орден рада III реда (1958);
- Октобарска награда града Новог Сада (1962);
- Седмојулска награда и Награда Удружења ликовних уметника примењених уметности Србије (1963);
- Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1964);
- Повеља града Новог Сада (1979);
- Плакета СУБНОР-а Југославије (1980) и
- Награда Ослободења Војводине (1981).
Референце уреди
- ^ а б в г д „Бошко Петровић | Аутори | Аукцијска Кућа Србиновски”. србиновски-арт.цом. Приступљено 2024-02-04.
- ^ „Арте - Актуелно :: Бошко Петровић - слике”. www.арте.рс. Приступљено 2024-02-04.
