Циклохексен

Циклохексен је угљоводоник са формулом C6H10.[3][4] Овај циклоалкен је безбојна течност са оштрим мирисом. Он је интермедијар у разним индустријским процесима. Циклохексен није веома стабилан током дуготрајног складиштења са излагањем светлости и ваздуху, те формира пероксиде.

Циклохексен
Цyцлохеxене струцтурес.свг
Цyцлохеxене-цонформатион-2Д-скелетал.пнг
Називи
ИУПАЦ назив
Цyцлохеxене
Други називи
Тетрахидробензен, 1,2,3,4-Тетрахидробензен, Бензентетрахидрид, Циклохекс-1-ен, Хексанафтилен, UN 2256
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.003.462
EC број 203-807-8
RTECS ГW2500000
  • Ц1ЦЦЦ=ЦЦ1
Својства
C6Х10
Моларна маса 82.143 g/mol
Агрегатно стање течност
Густина 0.8110 g/cm3
Тачка топљења −1.035 °Ц (−1.831 °Ф; −762 К)
Тачка кључања 8.298 °Ц (14.968 °Ф; 8.571 К)
250 mg/L
Напон паре 8.93 kPa (20°C)

11.9 kPa (25°C)

Индекс рефракције (nD) 1.4465
Opasnosti
R-oznake R11, R19, R21/22
S-oznake S16, S23, S24, S25, S33
NFPA 704
Flammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
3
1
0
Tačka paljenja -12°C (10°F)
244 °Ц (471 °Ф; 517 К)
Експлозивни лимити 1–5%
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°Ц [77°Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Производња и употребаУреди

Циклохексен се производи парцијалном хидрогенацијом бензена, процесом који је развила компанија Асахи Хемикал. Он се конвертује у циклохексанол, који се дехидрогенише до циклохексанона, прекурзора капролактама.[5] Циклохексен је исто тако прекурзор адипинске киселине, малеинске киселине, дициклохексиладипата, и циклохексеноксида. Он се користи као растварач.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0. 
  4. ^ Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7. 
  5. ^ Michael T. Musser "Cyclohexanol and Cyclohexanone" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. doi:10.1002/14356007.a08_217

Спољашње везеУреди