Црна рибизла (лат. Ribes nigrum) врста је бобичастог воћа која припада роду Ribes. Црна рибизла има плод у облику грозда и расте на великом грму. После купине је најмлађа воћна врста у нашим производним засадима. Расте у централној и северној Европи и северној Азији. То је грм средње величине који може да нарасте и до 1,5м висине. Има једноставне назубљене листове и мале црвенкасте цветове са пет латица. Плодови су врло тамне и љубичасте боје, имају сјајну кожицу и садрже неколико семенки. Сазревају преко лета.

Црна рибизла
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Р. нигрум
Биномно име
Рибес нигрум
Синоними
Списак
  • Ботрyцарпум нигрум (L.) А. Рицх.
  • Гроссулариа нигра (L.) Рупр.
  • Рибес нигрум форма цхлороцарпум (Спäтх) Рехдер
  • Рибес нигрум вар. цхлороцарпум Спäтх
  • Рибес нигрум вар. сибирицум W.Wолф
  • Рибес цyатхиформе Појарк.
  • Рибес олидум Моенцх
  • Ботрyцарпум обтусилобум Опиз
  • Рибес нигрум вар. еуропаеум Јанцз.
  • Рибес нигрум вар. пауцифлорум (Турцз. еx Ледеб.) Јанцз.
  • Рибес пауцифлорум Турцз. еx Ледеб.
  • Рибесиум нигрум (L.) Медик.

Отпорна је на зиму, мада мраз у време цветања током пролећа може смањити величину усева. Гроздови малих, сјајних црних плодова развијају се дуж стабљика током лета и могу се брати ручно или машински. Оплемењивање је уобичајено у Шкотској, Пољској, Литванији, Летонији, Норвешкој и Новом Зеланду да би се произвело воће са бољим јестивим квалитетима и жбуње веће отпорности и отпорности на болести.[2]

Сирово воће је посебно богато витамином C и полифенолима. Црна рибизла се може јести сирова, али се обично кува у слатким или сланим јелима. Користе се за прављење џемова, мармелада и сирупа, и комерцијално се узгајају за тржиште сокова. Плод се такође користи за прављење алкохолних пића и боја.

Опис уреди

 
Црна рибизла

Ribes nigrum, црна рибизла је грм средње величине, нарасте до 1,5 са 1,5 m (49 са 49 стопа). Листови су наизменични, једноставни, широки и дугачки од 3 до 5 cm (1 1⁄4 до 2 in) са пет дланастих режњева и назубљеним рубом. Сви делови биљке су јако ароматични. Цвеће се производи у гроздовима познатим као „стриге” дужине до 8 цм (3 ин) које садрже десет до двадесет цветова, сваки од око 8 мм (38 ин) у пречнику. Сваки цвет има длакаву чашицу са жутим жлездама, чијих су пет режњева дужи од неупадљивих латица. Постоји пет прашника који окружују тучак и жиг, и два спојена плодишта.[3] Цветови се отварају узастопно од основе струне и углавном се опрашују инсектима, али се део полена преноси и ветром. Поленово зрно које се спусти на стигму ће проклијати и послати танку поленову цев низ стил до семенице. У топлом времену то траје око 48 сати, док у хладном времену може потрајати недељу дана, а до тог времена, овула је можда прошла фазу у којој је пријемчива. Ако је мање од око 35 овула оплођено, плод се можда неће моћи развити и прерано ће пасти. Мраз може оштетити неотворене и отворене цветове када температура падне испод −1,9 °Ц (28,6 °Ф). Цвеће у подножју траке је више заштићено лишћем и мање је вероватно да ће бити оштећено.[4]

Средином лета гранчице зеленог воћа сазревају у јестиве бобице, веома тамнољубичасте боје, скоро црне, са сјајном кором и постојаним чашицама на врху, од којих свака садржи много семенки. Одређени грм може да произведе око 4,5 килограма (10 фунти) воћа сваке године.[5]

Биљке из северне Азије се понекад издвајају као посебна сорта, Ribes nigrum var. sibiricum, чијим се синонимом сматра Ribes cyathiforme.[6]

Значај плода рибизле уреди

Плод црне рибизле има велику хранљиву, терапеутску и технолошку вредност а нарочито је богат у садржају витамина C и антоцијанина. Одликује се специфичним мирисом. Садржи доста шећера, беланчевина минералних супстанци и танина.

Плод рибизле користи се за јело у свежем стању, поред тога служе за справљање разних прерађевина: сокови, џемова, желеа, мармелада, сирупа, у кондиторској индустрији као додаци у прављењу бомбона, чоколада, кремова, пудинга и др.

У фармацеутској индустрији се користе и плод и лист рибизле, посебно црне. Плод рибизле и његове прерађевине потпомажу нормализацији и стабилизовању крвног притиска, посебно је препоручљив за особе које имају висок притисак, затим у поправци крвне слике посебно код малокрвности. Утврђено је да сок црне рибизле помаже при лечењу крварења десни и проширених вена и да позитивно утиче на повећање нивоа концентрације потребне код многих занимања и при учењу.

Услови потребни за подизање засада рибизле уреди

Климатски услови уреди

Услови средине битно утичу на дуговечност, родност, квалитет плодова и на укупну рентабилност гајења рибизле, посебно црне.

Црна рибизла најбоље успева и рађа у хумидним планинским подручјима надморске висине од 600 до 800 м која се одликују прохладним летом, великом количином падавина и високом природном влажношћу ваздуха. Уз то биљке треба да су добро осветљене и заштићене од јаких ветрова. Рибизла не подноси јаку инсолацију али ни засену.

Црна рибизла добро подноси ниске зимске температуре, у току дубоког зимског одмора чак и до – 30 °Ц. Цветови водећих сорти рибизле могу да издрже температуре ваздуха и до – 6 °Ц без оштећења.

Осетљива према великим врућинама и припекама као и дужим сушним интервалима што доводи до палежа и превременог отпадања лишћа.

За рибизлу су најповољније средње летње температуре ваздуха од 17 до 18 °Ц . У погледу потреба за водом рибизла је хидрофилна биљка и захтевнија је од малине и других јагодастих воћака. Количина падавина од најмање 800 мм годишње у једном подручју омогућују рентабилно гајење ове воћке. Од тога је потребно бар 400 мм у току вегетације по могућству што равномерније распоређено. Засаде не треба подизати на локацијама које су директно изложене хладним и појачаним ветровима нарочито, западним и северним.

Припрема земљишта за садњу уреди

Експлоатациони период рибизле је 20 и више година односно она остаје на једном месту и више од тог периода. С' обзиром на дубину простирања корена рибизле дубоко орање или риголовање извести до дубине од 35 – 40 цм низ нагиб. Ако је нагиб велики и прелази 5°, орање обавити укосо тако да не буде задржавања воде а да се истовремено постигне њено лагано отицање без ерозије.

После дубоког орања земљиште треба да одлежи око месец дана да испуца и да се уситни. Затим се приступа његовој даљој припреми која се састоји у изношењу и растурању стајњака и његовом заоравању, односно мешању са земљом путем фрезеровања. На основу стања хумуса у земљишту потребна количина је 30 до 50 т/ха добро згорелог овчијег или говеђег стајњака. У исто време треба додати и средства за калцификацију ако је земљиште кисело.

Култивирање или фрезеровање комбиновано са сетвоспремачем за завршну фину обраду земљишта изводи се непосредно пред саму садњу било у јесен или у пролеће.

Начин гајења рибизле уреди

Најчешћи систем гајења рибизле је у једнореду у непрекидном низу без наслона а појединачне биљке у облику жбуна. Оптимално растојање у засаду је 2,5 м између редова и 1 м у реду између биљака (2,5 x 1м) односно 4.000 биљака по хектару. Тиме се обезбеђује максимално коришћење животног простора, добар и несметан пролаз механизације а при оваквом склопу биљака постижу се максимални приноси по хектару (преко 20 т).

Садња рибизле уреди

Садња се може обављати у јесен од отпадања лишћа па до кретања вегетације у пролеће. Боља јесења садња с’ обзиром на рано кретање вегетације ове воћке. За садњу се копају рупе димензија 40 x 40 цм. По завршеној садњи додати око сваке саднице по 100 до 120 г (једна шака) комплексног минералног ђубрива НПК 10:12:26 или 8:16:24. При пролећној садњи обавезно је заливање са 3 до 5 л воде по садници.

Нега засада у подизању уреди

Рано у пролеже по отапању снега извршити прво плитко прашење између редова а у реду пажљиво плевљење корова. Током лета, обавиће се неколико прашења и плевљења корова (3 до 4) како би се засад нормално развијао. Употреба хербицида се не препоручује.

У току прве године у међуредном простору препоручује се гајење пасуља чучавца, грашка, индустријске бораније и сл. а није дозвољено гајење кромпира, јагоде, кукуруза и сл.

У случају изражене суше потребно је извршити наводњавање са количином од 5 до 10 л воде по једној биљци што зависи од степена суше и спољних температура.

Нега рибизле у другој и трећој години после садње слична је као и у првој години уз већи утрошак радне снаге, ђубрива и хемијских средстава сагласно развијености жбунова.

На крају треће односно на почетку четврте године на добро развијеном жбуну рибизле треба да има 5 до 6 једногодишњих, 5 до 6 двогодишњих и 4 до 5 трогодишњих грана.

У трећој години очекују се први приноси од по 1 до 1,2 кг по жбуну што износи 4 до 5 т/ха.

Нега засада у пуној експлоатацији уреди

Засад рибизле има релативно дуг експлоатациони период око 20 година и да би сав тај период редовно и обилно плодоносио потребно је сваке године применити пуну агротехнику која се састоји у резидби, ђубрењу, обради и одржавању земљишта без корова, наводњавању и заштити засада од проузроковаоца болести и штеточина. Резидба рибизле је специфична и веома значајна мера. Од ње зависи родност, квалитет плодова и дуговечност засада.

Ђубрење засада рибизле у пуној експлоатацији има за циљ обнову и пораст нових бујних грана сваке године и обезбеђење редовних високих приноса. Органско ђубриво – стајњак примењује се сваке треће године у количини 30 до 40 т по хектару. Растура се у јесен (средином октобра) и одмах заорава на дубину од 15 до 20 цм.

Заштиту рибизле треба спровести према програму који је прилагођен да најефикасније сузбије ширење економски најзначајнијих болести и штеточина а да при том плодови имају што мање остатака пестицида и да се најмање загади еколошка средина.

Берба рибизле уреди

Рибизла има нежне и осетљиве плодове који после бербе немају способност да накнадно дозревају. Због тога се мора правилно одредити моменат бербе а то је кад су плодови зрели али не и презрели. Вецина сорти рибизле сазрева уједначено па се берба може обављати једнократно а највише у два наврата.

Сок од црне рибизле уреди

Сок од црне рибизле је популаран и укусан напитак који је вишеструко користан за здравље људи. Њега свакако треба пити, а поготово у летњим месецима јер даје брз ефекат освежавања. Током осталих месеци у години, њега можете користити и као својеврсни традиционални лек против многих болести. Као такав заступљен је у народној медицини и дан данас.

Лековитост и хранљива вредност уреди

О бобицама црне рибизле се често говори као о супер-воћу, јер садрже високе количине анти-оксиданаса у себи. Црна рибизла је омиљена код људи због високе концентрације витамина, влакана и других благотворних састојака који се у њој могу наћи. Сок од црне рибизле се показао корисним за људе на бројне начине. Истраживачи кажу да црна рибизла садржи дупло већу количину анти-оксиданаса од боровнице, 4 пута више Витамина C од поморанџе и 2 пута већу количину калијума него што се може наћи у бананама. Лекари са Новог Зеланда и из Шведске такође тврде да се конзумацијом бобица црне рибизле контролише ниво крвног притиска, поправља стање код патологије коже попут псоријазе и дерматитиса и добија здраво чуло вида. Црна рибизла је природни лек за третман дијареје и великог кашља.[7]

Сок од црне рибизле убрзава метаболизам, због чега је веома користан за мршављење. Пребогат је витамином Б5, Б6 и Б1. Ова комбинација је кључна за одржавање и унапређење метаболичких процеса у вашем телу. Самим тим, његов слаткаст укус ће вас окрепити. Ово је одлична замена за разна друга пића која су препуна штетних шећера.

Један је од најбољих напитака који успешно делује против анемије, због чега га радо пију деца, адолесценти и труднице. Само једна чаша даће вам 20 процената дневно препоручених уноса гвожђа. Због тога је сок од црне рибизле за анемију најбољи природни лек против ове болести.

Спречиће упалне процесе који могу довести до већих оштећења на костима и зглобовима. Ове бобице садрже гама-линолеинску киселину. Тачније тип омега-6 масне киселине која има антиинфламаторно дејство. Због тога сируп од рибизла може помоћи против артритиса и болова у костима и зглобовима.[8]

Нежељни ефекти уреди

Труднице треба да избегавају јер није утврђено како утиче на бебе. Деца и старији људи треба да га конзумирају опрезно. Особе које имају болести вена, хемофилију или узимају лекове за разређивање крви не смеју да пију сок од рибизле јер он може повећати проток крви.[9]

Референце уреди

  1. ^ Тхе Плант Лист, Рибес нигрум L.
  2. ^ „А Хисторy оф Блацкцуррантс”. Блацкцуррант Фоундатион. 2017. Приступљено 10. 12. 2017. 
  3. ^ „Блацк цуррант: Рибес нигрум. НатуреГате. Приступљено 2013-09-08. 
  4. ^ „Флоwеринг”. Тхе блацкцуррант. Тхе Блацкцуррант Фоундатион. Архивирано из оригинала 2013-09-17. г. Приступљено 2013-09-08. 
  5. ^ „Гроw yоур оwн блацкцуррантс”. Роyал Хортицултурал Социетy. Приступљено 2016-07-14. 
  6. ^ Рибес нигрум вар. сибирицум. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк (ГРИН). АРС, УСДА. Приступљено 2013-06-04. 
  7. ^ Сок од црне рибизле – Дијета плус
  8. ^ Домаћи сок од црне рибизле је најбољи рецепт за крвну слику
  9. ^ Сок од црне рибизле за здравље и рецепт

Спољашње везе уреди