Џемал Челић (Сарајево, 1922. — Мостар, 3. август 1991) био је бошњачки, босанскохерцеговачки и југословенски архитекта, редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Сарајеву.

Џемал Челић
Лични подаци
Датум рођења(1922-00-00)1922.
Место рођењаСарајево, Краљевина СХС
Датум смрти3. август 1991.(1991-08-03) (68/69 год.)
Место смртиМостар (СР БиХ), СФР Југославија
Образовањеархитекта

Биографија

уреди

Џемал Челић потјече из познате столачке учењачке и улемске породице која је култури босанскохерцеговачких муслимана дала знатан број прегалаца. Његов отац Мустафа, који осим што је био инжењер електротехнике, је био и књижевник и у међуратном периоду био је уредник и власник бројних часописа и листова.[1][2]

Рођен је 1922. године у Сарајеву, гдје похађа основну школу и гимназију, након чега уписује студиј архитектуре на Архитектонском факултету Техничког факултета Свеучилишта у Загребу. Научни и умјетнички профил Џемала Челића ће бити усмјерен ка теорији архитектуре те истраживању и заштити споменика културе радом у Земаљском заводу за заштиту споменика културе Босне и Херцеговине, гдје је активан од почетка 1952. године. Жеља за даљим усавршавањем и судбоносно познанство са професором и академиком Јурајем Најдхартом га наредне године доводе на Архитектонски одсјек Техничког факултета у Сарајеву, гдје постаје асистент 1953. године. Од тада, па до пензионисања 1987. године, Челић је прешао каријерни пут научног радника, од асистента до редовног професора.[1][3]

У својој примарној, просвјетној, дјелатности, гдје је запажен као добар педагог и учитељ, Челић је предавао различите предмете архитектонске струке, међу којима и: „Историја умјетности”, „Архитектура народа Југославије”, „Композиције и ентеријери”, „Ентеријери и дизајн”. Предавао је и на постдипломском студију Архитектонског факултета у Сарајеву, а једно вријеме је био руководилац два постдипломска студија. Такође је предавао и на постдипломском студију загребачког Архитектонског факултета, те био ментор бројим магистрантима и докторантима ова два факултета.[4][5]

Био је активан судионик у културној јавности и дао запажене доприносе текућим стручним проблемима. Жељом да, осим на теоријском, примјени знање и допринесе на стручном плану, постаје директор Републичког завода за заштиту споменика културе и природе Босне и Херцеговине 1968. године, дужност коју ће обнашати до 1976. године.[1][5]

Челић је своја теоријска знања успјешно провјеравао и на бројним пројектима на којима је учествовао. Пројектантска дјелатност ће обиљежити читав његов радни вијек, а отпочела је сарадњом са познатим архитектом, професором и академиком Јурајем Најдхартом, којему је био асистент и доцент. Нека од запажених Челићевих дијела су: Индустријска школа у Зеници (са Ј. Најдхартом), Конкурс за рјешење Маријин-двора и Народне скупштине у Сарајеву, Пројект Филозофског факултета у Сарајеву, Пројект зграде Републичких органа управе — РИВ у Сарајеву, стара зграда Машинског факултета у Сарајеву (са инг. Олгом Зак), Исламски центар и џамија у Загребу (са инг. Мирзом Голош), и бројни регулациони планови историјских амбијенталних цјелина.[6][5] (в. галерију)

Током своје каријере објавио је скоро стотињак студија у стручним часописима и већи број прилога у енциклопедијама ликовних умјетности, Опћој енциклопедији и Енциклопедији Југославије (значајним по својој систематичности и научној утемељености). Међу најзначајнија Челићева дјела се убраја књига „Стари мостови у БиХ” (заједно са Мехмедом Мујезиновићем), затим „Грабријан и Сарајево” из 1970. године, групно дјело „Писмена ријеч у БиХ” из 1982. године, „Умјетничко благо БиХ” (са три коаутора) и др. Био је учесник бројних савјетовања и конгреса, као и учесник у разним стручним комисијама, одборима и натјечајним судовима, у раду за УНЕСЦО, на организацији и тумачењу менифестација као што су „Умјетност на тлу Југославије” (Сарајево, 1971. година), у улози пројектанта и директора изложбе, а потом у улози предсједника припремног одбора Сабора културе БиХ, и бројних других изложби и манифестација.[6][5]

У позним годинама се укључио у рад Културног друштва Муслимана „Препород” у Сарајеву, гдје је један од његових оснивача. Био је предсједник Надзорног одбора ове организације, те предсједник Комисије за заштиту муслиманских споменика културе при овој организацији. Осим тога је био непосредно ангажован на оснивању Центра за босанско-муслиманске студије при „Препороду”. Активан је учесник и предавач на сарајевским „Трибине четвртком”, учествовао је на бројним оснивачким скупштинама „Пропорода” у БиХ и држао запажена предавања из области исламске културе и умјетности. Дјелатношћу у „Препороду” Челић је дао велики допринос у тумачењу научног и умјетничког развоја босанскохерцеговачких муслимана.[6][7]

Током каријере је за своје доприносе у домену архитектонске и умјетничке теорије добио различите признања и награде, као[6][8]:

Пошто је у суботу, 20. јула 1991. године, заједно са члановима одбора културне манифестације „Слово Горчина” у Стоцу написао Апел за мир, у повратку кући професор Џемал Челић је доживио инфаркт, а 3. августа је преминуо у мостарској болници.[1][2] Сахрањен је на сарајевском градском гробљу Баре.[2]

Изабрана библиографија

уреди
  • Челић, Џемал (1953). „Обнова Соколовићева моста у Вишеграду”. Наше старине. Сарајево: Земаљски завод за заштиту споменика културе и природних ријеткости Народне Републике Босне и Херцеговине, (Загреб : Графички завод Хрватске) (I): 177—181. ИССН 0547-3136. Архивирано из оригинала 08. 07. 2023. г. Приступљено 08. 07. 2023.  COBISS.SR 200067852 COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 49805318 COBISS.BH 12902146
  • Челић, Џемал (1953). „Мусафирхана благајске текије”. Наше старине. Сарајево: Земаљски завод за заштиту споменика културе и природних ријеткости Народне Републике Босне и Херцеговине, (Загреб : Графички завод Хрватске) (I): 189—193. ИССН 0547-3136. Архивирано из оригинала 08. 07. 2023. г. Приступљено 08. 07. 2023.  COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 49810950 COBISS.BH 12902146
  • Челић, Џемал (1968). Ферхадија, Бањалука. Сарајево: Друштво конзерватора Босне и Херцеговине (Сарајево : Просперитет).  COBISS.SR 230684935
  • Челић, Џемал (1968). Почитељ : град музеј. Чапљина: Туристичко друштво "Могорјело", (Сарајево : Штампа).  COBISS.SR 302351623
  • Челић, Џемал; Бојановски, Иво (1969). Касноантичка базилика у Брези : проблем и конзервација. Сарајево: [с. н.], (Загреб : Графички завод Хрватске).  COBISS.SR 67331335
  • Челић, Џемал; Мујезиновић, Мехмед (1969). Стари мостови у Босни и Херцеговини. Сарајево: "Веселин Маслеша", (Загреб : "Огњен Прица").  COBISS.SR 182328327 COBISS.RS 182328327 COBISS.BH 18278401
  • Čelić, Džemal (1972). „Arslanagića most i njegovo mjesto u kulturno-istorijskoj baštini Bosne i Hercegovine”. u Arslanagića most - Trebinje : povodom prenošenja mosta 1970-1972 godine / [autori tekstova Džemal Čelić ... et al. ; autori fotosa Ćiro Rajić, Milan Gojković]. Trebinje: Hidroelektrana na Trebišnjici, (Ljubljana : ExportprojektKočevje Kočevski tisk). str. 27—31.  COBISS.SR 111592711
  • Арсланагића мост - Требиње : поводом преношења моста 1970-1972 године / [аутори текстова Џемал Челић ... ет ал. ; аутори фотоса Ћиро Рајић, Милан Гојковић]. Требиње: Хидроелектрана на Требишњици, (Љубљана : ЕxпортпројектКочевје Кочевски тиск)). 1972.  COBISS.SR 111592711
  • Челић, Џемал (1974). Сарајево и околица. Загреб: Туристкомерц.  COBISS.SR 9359623 COBISS.RS 9359623 COBISS.BH 9359623
  • Челић, Џемал (1985). Почитељ и околица. Загреб: Туристкомерц.  COBISS.SR 1362441
  • Група аутора (1987). Умјетничко благо Босне и Херцеговине. Сарајево: Свјетлост, (Љубљана : Дело).  COBISS.SR 2052610 COBISS.RS 2052610 COBISS.BH 2052610
  • Челић, Џемал; Мујезиновић, Мехмед (1998). Стари мостови у Босни и Херцеговини (ПДФ). Сарајево: Сарајево-Публисхинг, (Сарајево : ОКО). ИСБН 9958-21-059-2.  COBISS.BH 545318
  • Челић, Џемал (2004). Ферхадија, Бања Лука. Бања Лука: Бошњачка заједница културе "Препород".  COBISS.SR 121863436 COBISS.RS 121863436 COBISS.BH 121863436

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Kurto & Rizvanbegović (2004). стр. 21.
  2. ^ а б в Rizvanbegović (1991). стр. 653.
  3. ^ Rizvanbegović (1991). стр. 653—654.
  4. ^ Kurto & Rizvanbegović (2004). стр. 21—22.
  5. ^ а б в г Rizvanbegović (1991). стр. 654.
  6. ^ а б в г д Kurto & Rizvanbegović (2004). стр. 22.
  7. ^ Rizvanbegović (1991). стр. 655.
  8. ^ а б Rizvanbegović (1991). стр. 654—655.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди