Википедија

Ден Симонс

Ден Симонс (енгл. Dan Simmons; Пиорија, 4. април 1948) јесте амерички писац, најпознатији по свом роману Хиперион (награђен Хуго признањем[1]) и наставку Пад Хипериона. Остали романи из ове серије, назване Спев о Хипериону су Ендимион и Успон Ендимиона.

Ден Симонс

У својим делима Симонс повезује разне жанрове: научну фантастику, хорор и епску фантастику, често у оквиру истог дела. Типичан пример Симонсовог обичаја мешања жанрова је роман Песма богиње Кали из 1985. године, награђена са World Fantasy Award. Поред тога, познат је и као аутор мистерија и трилера.[2]

Биографија уреди

Симонс је дипломирао енглеску књижевност на Вабаш колеџу 1970. године и 1972. добио титулу мастера на Вашингтоновом Универзитету у Сент Луису. Након тога је радио као наставник у основним школама до 1989.

Убрзо је почео да пише кратке приче, иако се није пробио све до 1982, када је, уз помоћ Харлана Елисона, његова кратка прича Река Стикс тече узводно објављена и награђена првом наградом на списалачком такмичењу магазина Twilight Zone. Прву књигу, Песма богиње Кали је објавио 1985. године.[2]

Хорор фикција уреди

Лето ноћи (1991) описује детињство групе основаца који се удружују током 1960-их како би поразили вековно зло које терорише њихов родни град, Елм Хејвен, у Илиноису.

Овај роман, похваљен од стране Стивена Кинга, је сличан Кинговом роману Створ, по фокусу на живот у малом граду, кварењу невиности, повратку прастарог зла и преузимању одговорности за друге која се јавља на прелазу из детињства у зрелост.

У наставку Лета ноћи, роману Уклета зима, протагониста, сада одрастао, поново посећује свој родни град, како би се суочио са мистеријама које га муче у животу. Још један псеудо-наставак је дело Деца ноћи, у којем је писао о лику из Лета ноћи, Мајку О'Рурку, сада много старијем, католичком свештенику који је послат да истражи бизарне догађаје у једном европском граду. Други лик из романа Лето ноћи, Дејлов млађи брат Лоренс Стјуарт се појављује као споредан лик у Симонсовом трилеру Дарвинова оштрица, док се одрасла Корди Кук појављује у роману Рајске ватре. Одрасли Кевин је главни лик дела Faces Of Gravity.

Убрзо после Лета ноћи, Симонс, који је до тада стварао искључиво хорор фикцију, почео је да се фокусира на писање научне фантастике.

Научна фантастика уреди

Симонс постаје популаран 1989. године са издавањем Хипериона, добитника "Хуго" и "Локус" награде за најбољи научно-фантастични роман. У њему се говори о космичком сукобу, а посебно је инспирисан Бокачовим Декамероном и Шосеровим Кантерберијским причама.

Од својих првих дела, Симонс је постао познат као умешан писац у стварању заплета и као један од најбољих аутора научне фантастике по квалитету своје прозе. Заплети Симонсових дела су обогаћени његовом блискошћу са делима класичне књижевности; многа његова дела вуку везе из разних класика:

  • Вани Фучи је жив, здрав и ено га у паклу кратка прича из 1988. која исмева ТВ-проповеднике, укључена у збирку Молитве сломљеном камењу говори о кратком повратку на Земљу истоименог лика из наслова, житеља Дантеовог „Пакла“
  • Основни заплет Хипериона, група различитих појединаца на ходочашћу је узет из средњовековне поеме Кантерберијске приче
  • Шупљи човек (1992) је написан под утицајем Дантеовог „Пакла“ и Т.С. Елиота
  • Кратка прича из 1993, Велики љубавник, инспирисана је ратним песницима из Првог светског рата
  • Његов циклус Илион/Олимп је надахнут Хомеровим делима
  • Лик Аде и њеног дома у Ардис Холу, у Илиону је инспирисан романом Владимира Набокова Ада или страст, што је био Набоковљев излет у жанр фикције и алтернативне прошлости.

Филмске адаптације уреди

У јануару 2004, најављено је да ће на основу сценарија који је Симонс написао на основу романа Илион и Олимп бити снимљен филм, а да ће Симонс бити извршни продуцент. Илион се најављује као „епска прича која се протеже преко 5000 година и кроз цео Сунчев систем, укључујући теме и ликове Хомерове Илијаде и Шекспирове Буре“. Јула 2004, Илион је награђен "Локус" признањем за најбољи СФ роман 2003.

Дела уреди

Спев о Хипериону уреди

  1. Хиперион (1989) - Хуго награда, 1990; Локус награда, 1990
  2. Пад Хипериона (1990)
  3. Ендимион (1996)
  4. Успон Ендимиона (1997)

Илион/Олимп уреди

  1. Илион (2003) - Локус награда, 2004
  2. Олимп (2005)

Јое Куртз уреди

  1. Hardcase (2001)
  2. Hard Freeze (2002)
  3. Hard as Nails (2003)

Остале књиге уреди

  • Песма богиње Кали (1985) - Wорлд Фантасy Аwард, 1986
  • Стрвинарска утеха (1989) - награда Брам Стокер, 1989
  • Phases of Gravity (1989)
  • Кревет ентропије у поноћ (1990)
  • Prayers to Broken Stones (1990, збирка кратких прича)
  • Лето ноћи (1991)
  • Летње скице (1992)
  • Деца ноћи (1992) - Локус награда, 1993 (Хорор)
  • Lovedeath (1993, збирка кратких прича)
  • Шупљи човек (1992)
  • Рајске ватре (1994)
  • The Crook Factory (1999)
  • Дарвинова оштрица (2000)
  • Уклета зима (2002)
  • Worlds Enough & Time (2002, збирка кратких прича)
  • Терор (2007)
  • Друд (2009)
  • Црна брда (2010)
  • Flashback (2011)
  • Гнусно (2013)
  • The Fifth Heart (2015)
  • Omega Canyon (2023)

Референце уреди

  1. ^ Голдберг, Леслеy. „Брадлеy Цоопер, Грахам Кинг, Тодд Пхиллипс Адаптинг Дан Симмонс' 'Хyперион' фор Сyфy”. Тхе Холлywоод Репортер. Приступљено 21. 1. 2019. 
  2. ^ а б Бакић, Илија (2015). 101 лице фантастике. Нови Сад, Зрењанин: Агора. стр. 231—232. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Den_Simons&oldid=27289466”