Дикамба (3,6-дихлоро-2-метоксибензојева киселина) је хербицид широког спектра. Продајна имена формулација овог хербицида су Банвел, Диабло, Орацле и Ванqуисх. Ово хемијско једињење је органохлорид и дериват бензојеве киселине.

Дикамба
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.016.033
КЕГГ[1]
УНИИ
  • COc1c(Cl)ccc(Cl)c1C(=O)O
Својства
C8H6Cl2O3
Моларна маса 221,037
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Употреба хербицида уреди

Дикамба контролише годишње и вишегодишње рожасте корове у житарицама и висинским усевима, и користи се за контролу жбуња и папрати на пашњацима, као и махуна и кактуса. Он убија широколистне корове пре и након ницања. У комбинацији са фенокси хербицидима или са другим хербицидима, дикамба се користи на пашњацима и површинама који нису под усевима (дуж ограда, путева, и на пустарама) за контролу корова. Дикамба је токсична за четинарске врсте, али је генерално мање токсична за траве.[4]

Дикамба функционише путем убрзавања биљног раста.[4] При довољним концентрацијама, биљка прерасте своје хранљиве материјале и умире.[5]

Особине уреди

Дикамба је органско једињење, које садржи 8 атома угљеника и има молекулску масу од 221,037 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 2,8
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) -3,1
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 46,5

Референце уреди

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б Arnold P. Appleby, Franz Müller, Serge Carpy "Weed Control" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a28_165.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ Forest & Grassland Health, Retrieved 17 November 2016
  6. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди