Дикамба
Дикамба (3,6-дихлоро-2-метоксибензојева киселина) је хербицид широког спектра. Продајна имена формулација овог хербицида су Банвел, Диабло, Орацле и Ванqуисх. Ово хемијско једињење је органохлорид и дериват бензојеве киселине.
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.016.033 |
| КЕГГ[1] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C8H6Cl2O3 | |
| Моларна маса | 221,037 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Употреба хербицида уреди
Дикамба контролише годишње и вишегодишње рожасте корове у житарицама и висинским усевима, и користи се за контролу жбуња и папрати на пашњацима, као и махуна и кактуса. Он убија широколистне корове пре и након ницања. У комбинацији са фенокси хербицидима или са другим хербицидима, дикамба се користи на пашњацима и површинама који нису под усевима (дуж ограда, путева, и на пустарама) за контролу корова. Дикамба је токсична за четинарске врсте, али је генерално мање токсична за траве.[4]
Дикамба функционише путем убрзавања биљног раста.[4] При довољним концентрацијама, биљка прерасте своје хранљиве материјале и умире.[5]
Особине уреди
Дикамба је органско једињење, које садржи 8 атома угљеника и има молекулску масу од 221,037 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 3 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 2 |
| Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 2,8 |
| Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) | -3,1 |
| Поларна површина[8] (PSA, Å2) | 46,5 |
Референце уреди
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Arnold P. Appleby, Franz Müller, Serge Carpy "Weed Control" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a28_165. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Forest & Grassland Health, Retrieved 17 November 2016
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература уреди
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
