Допамински рецептор

Допамински рецептори су класа метаботропних Г протеин-спрегнутих рецептора који су проминентни у централном нервном систему (ЦНС) кичмењака. Неуротрансмитер допамин је примарни ендогени лиганд за допаминске рецепторе.

Допамински рецептори учествују у мноштву неуролошких процеса, као што су мотивација, задовољство, когниција, меморија, учење, фина моторна контрола, као и модулација неуроендокрине сигнализације. Абнормални пренос сигнала допаминских рецептора и ирегуларна функција допаминергичких нерва су имплициране у више неуропсихијатријких поремећаја.^[1] Из тих разлога, допамински рецептори су честа мета неуролошких лекова. Антипсихотици су често антагонисти допамина, док су психостимуланси типично индиректни агонисти допаминског рецептора.

Типови допаминског рецептора

Постоји пет типова допаминског рецептора, D₁, D₂, D₃, D₄ и D₅. Рецептори D₁ и D₅ су чланови D₁-сличне фамилије допаминских рецептора, док су D₂, D₃ и D₄ рецептори чланови D₂-сличне фамилије. Постоји подаци који сугеришу могућност постојања D₆ и D₇ допаминских рецептора, али ти рецептори нису били убедљиво идентификовани.^[2]

На глобалном нивоу, D₁ рецептори су широко изражени у мозгу. D_1-2 рецепторски типови су нађени у 10-100 пута вишим нивоима од D_3-5 типова.^[3]

D₁-слична фамилија

D₁ је кодиран геном допаминског рецептора D₁ (DRD1).
D₅ је кодиран геном допаминског рецептора D₅ (DRD5).

D₂-слична фамилија

Активација D₂-сличне фамилије рецептора је спрегнута са Г протеином G_αi, koji direktno inhibira formiranje cAMP putem inhibiranja enzima adenilat ciklaze.^[4]

D₂ je kodiran genom dopaminskog receptora D₂ (DRD2). Постоје две форме: D₂Сх (кратки) и D₂Лх (дугачки):
- D₂Sh форма је пресинаптички лоцирана. Она има модулаторне функције (регулација неуротрансмисије повратним механизмом, чиме се врши утицај на синтезу, чување, и отпуштање допамина у синаптички расцеп).^[5]
- D₂Lh форма може да делује као класични пост-синаптички рецептор, и.е., преноси информације (у било побуђивачком или инхибиторном маниру) уколико није блокирана антагонистом или парцијалним агонистом.^[5]
D₃ је кодиран геном допаминског рецептора D₃ (DRD3). Максимално изражавање допаминског D₃ рецептора је примећено у острвима Калеха и nucleus accumbens.^[6]
D₄ је кодиран геном допаминског рецептора D₄ (DRD4). Ген D₄ рецептора манифестује полиморфизме који се разликују у варијабилном броју тандемских понављања присутних унутар кодирајуће секвенце ексона 3.^[7] Неки од тих алела су повезани са повећаном учесталошћу одређених болести. На пример, D_4.7 алели имају успостављену асоцијацију са хиперкинетичким поремећајем.^[8]^[9]^[10]

Литература

^ Гираулт Ј, Греенгард П (2004). „Тхе неуробиологy оф допамине сигналинг”. Арцх Неурол. 61 (5): 641—4. ПМИД 15148138. дои:10.1001/арцхнеур.61.5.641.
^ Цонтрерас Ф, Фоуиллиоуx C, Болíвар А, Симоновис Н, Хернáндез-Хернáндез Р, Армас-Хернандез M, Веласцо M (2002). „Допамине, хyпертенсион анд обеситy”. Ј Хум Хyпертенс. 16 Суппл 1: С13—7. ПМИД 11986886. дои:10.1038/сј.јхх.1001334.
^ Хурлеy МЈ, Јеннер П (2006). „Wхат хас беен леарнт фром студy оф допамине рецепторс ин Паркинсон'с дисеасе?”. Пхармацол Тхер. 111 (3): 715. ПМИД 16458973. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2005.12.001.
^ Невес СР; Рам ПТ; Рави Иyенгар (2002). „Г протеин патхwаyс”. Сциенце (јоурнал). 296 (5573): 1636—9. ПМИД 12040175. дои:10.1126/сциенце.1071550.
^ ^а ^б „Интродуцтион то Неуросциенце I - Гоогле Боокс”.
^ Сузуки M, Хурд YЛ, Соколофф П, Сцхwартз ЈЦ, Седвалл Г (1998). „Д3 допамине рецептор мРНА ис wиделy еxпрессед ин тхе хуман браин”. Браин Рес. 779 (1-2): 58—74. ПМИД 9473588. дои:10.1016/С0006-8993(97)01078-0.
^ НЦБИ Датабасе
^ Манор I, Тyано С, Еисенберг Ј, Бацхнер-Мелман Р, Котлер M, Ебстеин РП (2002). „Тхе схорт ДРД4 репеатс цонфер риск то аттентион дефицит хyперацтивитy дисордер ин а фамилy-басед десигн анд импаир перформанце он а цонтинуоус перформанце тест (ТОВА)”. Мол. Псyцхиатрy. 7 (7): 790—4. ПМИД 12192625. дои:10.1038/сј.мп.4001078.
^ Ланглеy К, Марсхалл L, ван ден Брее M, Тхомас Х, Оwен M, О'Донован M, Тхапар А (2004). „Ассоциатион оф тхе допамине Д4 рецептор гене 7-репеат аллеле wитх неуропсyцхологицал тест перформанце оф цхилдрен wитх АДХД”. Ам Ј Псyцхиатрy. 161 (1): 133—8. ПМИД 14702261. дои:10.1176/аппи.ајп.161.1.133.
^ Кустановицх V, Исхии Ј, Цраwфорд L, Yанг M, МцГоугх ЈЈ, МцЦрацкен ЈТ, Смаллеy СЛ, Нелсон СФ (2004). „Трансмиссион дисеqуилибриум тестинг оф допамине-релатед цандидате гене полyморпхисмс ин АДХД: цонфирматион оф ассоциатион оф АДХД wитх ДРД4 анд ДРД5”. Мол. Псyцхиатрy. 9 (7): 711—7. ПМИД 14699430. дои:10.1038/сј.мп.4001466.

Спољашње везе

„Допамине Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 01. 02. 2017. г.
Допамински рецептори: Репрезентативна фамилија метаботропних рецептора,
Чланци о допаминској анатомији

[Girault,_2004-1] Гираулт Ј, Греенгард П (2004). „Тхе неуробиологy оф допамине сигналинг”. Арцх Неурол. 61 (5): 641—4. ПМИД 15148138. дои:10.1001/арцхнеур.61.5.641.

[Contreras,_2002-2] Цонтрерас Ф, Фоуиллиоуx C, Болíвар А, Симоновис Н, Хернáндез-Хернáндез Р, Армас-Хернандез M, Веласцо M (2002). „Допамине, хyпертенсион анд обеситy”. Ј Хум Хyпертенс. 16 Суппл 1: С13—7. ПМИД 11986886. дои:10.1038/сј.јхх.1001334.

[Hurley,_2006-3] Хурлеy МЈ, Јеннер П (2006). „Wхат хас беен леарнт фром студy оф допамине рецепторс ин Паркинсон'с дисеасе?”. Пхармацол Тхер. 111 (3): 715. ПМИД 16458973. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2005.12.001.

[Neves_2002_Gprotein-4] Невес СР; Рам ПТ; Рави Иyенгар (2002). „Г протеин патхwаyс”. Сциенце (јоурнал). 296 (5573): 1636—9. ПМИД 12040175. дои:10.1126/сциенце.1071550.

[urlIntroduction2NeuroscienceI-5] а ^б „Интродуцтион то Неуросциенце I - Гоогле Боокс”.

[Suzuki_1998_D3-6] Сузуки M, Хурд YЛ, Соколофф П, Сцхwартз ЈЦ, Седвалл Г (1998). „Д3 допамине рецептор мРНА ис wиделy еxпрессед ин тхе хуман браин”. Браин Рес. 779 (1-2): 58—74. ПМИД 9473588. дои:10.1016/С0006-8993(97)01078-0.

[7] НЦБИ Датабасе

[pmid12192625-8] Манор I, Тyано С, Еисенберг Ј, Бацхнер-Мелман Р, Котлер M, Ебстеин РП (2002). „Тхе схорт ДРД4 репеатс цонфер риск то аттентион дефицит хyперацтивитy дисордер ин а фамилy-басед десигн анд импаир перформанце он а цонтинуоус перформанце тест (ТОВА)”. Мол. Псyцхиатрy. 7 (7): 790—4. ПМИД 12192625. дои:10.1038/сј.мп.4001078.

[pmid14702261-9] Ланглеy К, Марсхалл L, ван ден Брее M, Тхомас Х, Оwен M, О'Донован M, Тхапар А (2004). „Ассоциатион оф тхе допамине Д4 рецептор гене 7-репеат аллеле wитх неуропсyцхологицал тест перформанце оф цхилдрен wитх АДХД”. Ам Ј Псyцхиатрy. 161 (1): 133—8. ПМИД 14702261. дои:10.1176/аппи.ајп.161.1.133.

[pmid14699430-10] Кустановицх V, Исхии Ј, Цраwфорд L, Yанг M, МцГоугх ЈЈ, МцЦрацкен ЈТ, Смаллеy СЛ, Нелсон СФ (2004). „Трансмиссион дисеqуилибриум тестинг оф допамине-релатед цандидате гене полyморпхисмс ин АДХД: цонфирматион оф ассоциатион оф АДХД wитх ДРД4 анд ДРД5”. Мол. Псyцхиатрy. 9 (7): 711—7. ПМИД 14699430. дои:10.1038/сј.мп.4001466.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]