Допамински рецептор

Допамински рецептори су класа метаботропних Г протеин-спрегнутих рецептора који су проминентни у централном нервном систему (ЦНС) кичмењака. Неуротрансмитер допамин је примарни ендогени лиганд за допаминске рецепторе.

Допамин

Допамински рецептори учествују у мноштву неуролошких процеса, као што су мотивација, задовољство, когниција, меморија, учење, фина моторна контрола, као и модулација неуроендокрине сигнализације. Абнормални пренос сигнала допаминских рецептора и ирегуларна функција допаминергичких нерва су имплициране у више неуропсихијатријких поремећаја.[1] Из тих разлога, допамински рецептори су честа мета неуролошких лекова. Антипсихотици су често антагонисти допамина, док су психостимуланси типично индиректни агонисти допаминског рецептора.

Типови допаминског рецептора уреди

Постоји пет типова допаминског рецептора, D1, D2, D3, D4 и D5. Рецептори D1 и D5 су чланови D1-сличне фамилије допаминских рецептора, док су D2, D3 и D4 рецептори чланови D2-сличне фамилије. Постоји подаци који сугеришу могућност постојања D6 и D7 допаминских рецептора, али ти рецептори нису били убедљиво идентификовани.[2]

На глобалном нивоу, D1 рецептори су широко изражени у мозгу. D1-2 рецепторски типови су нађени у 10-100 пута вишим нивоима од D3-5 типова.[3]

D1-слична фамилија уреди

D2-слична фамилија уреди

Активација D2-сличне фамилије рецептора је спрегнута са Г протеином Gαi, koji direktno inhibira formiranje cAMP putem inhibiranja enzima adenilat ciklaze.[4]

Литература уреди

  1. ^ Гираулт Ј, Греенгард П (2004). „Тхе неуробиологy оф допамине сигналинг”. Арцх Неурол. 61 (5): 641—4. ПМИД 15148138. дои:10.1001/арцхнеур.61.5.641. 
  2. ^ Цонтрерас Ф, Фоуиллиоуx C, Болíвар А, Симоновис Н, Хернáндез-Хернáндез Р, Армас-Хернандез M, Веласцо M (2002). „Допамине, хyпертенсион анд обеситy”. Ј Хум Хyпертенс. 16 Суппл 1: С13—7. ПМИД 11986886. дои:10.1038/сј.јхх.1001334. 
  3. ^ Хурлеy МЈ, Јеннер П (2006). „Wхат хас беен леарнт фром студy оф допамине рецепторс ин Паркинсон'с дисеасе?”. Пхармацол Тхер. 111 (3): 715. ПМИД 16458973. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2005.12.001. 
  4. ^ Невес СР; Рам ПТ; Рави Иyенгар (2002). „Г протеин патхwаyс”. Сциенце (јоурнал). 296 (5573): 1636—9. ПМИД 12040175. дои:10.1126/сциенце.1071550. 
  5. ^ а б „Интродуцтион то Неуросциенце I - Гоогле Боокс”. 
  6. ^ Сузуки M, Хурд YЛ, Соколофф П, Сцхwартз ЈЦ, Седвалл Г (1998). „Д3 допамине рецептор мРНА ис wиделy еxпрессед ин тхе хуман браин”. Браин Рес. 779 (1-2): 58—74. ПМИД 9473588. дои:10.1016/С0006-8993(97)01078-0. 
  7. ^ НЦБИ Датабасе
  8. ^ Манор I, Тyано С, Еисенберг Ј, Бацхнер-Мелман Р, Котлер M, Ебстеин РП (2002). „Тхе схорт ДРД4 репеатс цонфер риск то аттентион дефицит хyперацтивитy дисордер ин а фамилy-басед десигн анд импаир перформанце он а цонтинуоус перформанце тест (ТОВА)”. Мол. Псyцхиатрy. 7 (7): 790—4. ПМИД 12192625. дои:10.1038/сј.мп.4001078. 
  9. ^ Ланглеy К, Марсхалл L, ван ден Брее M, Тхомас Х, Оwен M, О'Донован M, Тхапар А (2004). „Ассоциатион оф тхе допамине Д4 рецептор гене 7-репеат аллеле wитх неуропсyцхологицал тест перформанце оф цхилдрен wитх АДХД”. Ам Ј Псyцхиатрy. 161 (1): 133—8. ПМИД 14702261. дои:10.1176/аппи.ајп.161.1.133. 
  10. ^ Кустановицх V, Исхии Ј, Цраwфорд L, Yанг M, МцГоугх ЈЈ, МцЦрацкен ЈТ, Смаллеy СЛ, Нелсон СФ (2004). „Трансмиссион дисеqуилибриум тестинг оф допамине-релатед цандидате гене полyморпхисмс ин АДХД: цонфирматион оф ассоциатион оф АДХД wитх ДРД4 анд ДРД5”. Мол. Псyцхиатрy. 9 (7): 711—7. ПМИД 14699430. дои:10.1038/сј.мп.4001466. 

Спољашње везе уреди