Гвинејски црв или Драцунцулус мединенсис је ткивни паразит из групе нематода. Раширен је у многим деловима Азије (Индија, Арапско полуострво) и екваторијална западна и централне Африка. Претежно у подручјима са изворима слатке пијаће воде. Овај црв годишње изазове разбољевање 5 до 10 милиона људи.[1] Гвинекјски црв у свом развојном циклусу има два домаћина - човека и слатководног рачића из рода Цyцлопс. Болест узрокује женка.[2]

Гвинејски црв
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Нематода
Класа: Цхромадореа
Ред: Рхабдитида
Породица: Драцунцулидае
Род: Драцунцулус
Врста:
D. мединенсис
Биномно име
Драцунцулус мединенсис
Синоними

Гордиус мединенсис Линнаеус, 1758

Историја уреди

Драцунцулус мединенсис (мали змај из Медине) описан је у Египту још у 15. веку п.н.е. и можда је био „ватрена змија" Израелци су га описанли у Библији.

Средином 19. века откривено је да је неметода Цамалланус лацустрис, та која инфицира слатководне рибе. То је довело до открића 1870. године од стране руског природњака Алексеја Федченка путеви преношења Драцунцулус мединенсис.

Назив дракункулијаза за болест изазвану овим црвом, изведена је из латинског као „повреда изазвана малим змајевима ", док се назив „гвинејски црв" појавио након што су Европљани видели болест на гвинејској обали западне Африке у 17. веку.[3]

Животни циклус уреди

Животни циклус гвинејског црва одвија се на следећи начин начин:

  • Човек се зарази пијући воду у којој се налази мали слатководни рачић из рода Цyцлопс у којем се налази ларва D. мединенсис. Рачић угине у желуцу, а из њега изађу ларве које се пробију у ретроперитонеум трбуха у коме сазревају у одрасле јединке (женка дугачка 50 до ­120 цм, а мужјак много краће).
  • Потом се паре након чега мужјак угине, а женка мигрира у поткожно ткиво, обично у доње удове. Трудна женка узрокује након око годину дана од почетка инфекције стварање чворића и улкуса на површини коже.
  • Кад кожни улкус дође у додир са слатком водом, из утеруса женке излазе ларве које у води пронађу рачића и у њему завршавају свој развојни стадијум. Кад трудна женка испусти из себе све ларве, повлачи се дубље у ткиво и у њему угине.
  • Животни циклус почиње изнова када се загађеном питком водом заразе људи ларвама трећег степена.
 
Животни циклус

Клиничка слика и лечење уреди

Клиничка слика дракункулијазе манифестује се тек у оном моменту када почне женка да ствара чворић у кожи ногу који ул­церирају. На том месту јавља се бол и настаје оток, а може доћи и до секундарне бактеријске инфекције.[4]

Терапија уреди

У лечењу је важно одстранити паразита што је могуће у ранијим фазама болести. Против болести не постоји лек ни вакцина. Црв се може полако уклонити током неколико недеља намотавањем на штапић.[2] Данас се то обично ради на савременији начин хируршким путем.

Чиреви које формира црв кроз који излази могу се заразити бактеријама. Бол може трајати неколико месеци док се црв не уклони.[5]

У лечењу се користи и мебендазол.

 
Улкус на кожи ноге кроз који се штапићем извлачи црв

Ендемске земље уреди

Са тренутном кампањом искорјењивања (ерадикације), подручја у којим влада дракункулијаза се смањују.

  • Почетком 1980-их, болест је била ендемична у Пакистану, Јемену и 17 земаља у Африци са укупно 3,5 милиона случајева годишње.
  • Године 1985, 3,5 милиона случајева је још увек пријављивано годишње.
  • Од 2008. број јпријављених случајева је пао на 5.000. Овај број је даље пао на 1.058 у 2011. године
  • На крају 2015. Јужни Судан, Мали, Етиопија и Чад су још увијек имали ендемске трансмисије.
  • Већ дуги низ година главни фокус је био Јужни Судан (након 2011, раније јужни регион Судана), који је пријавио 76% свих случајева у 2013. години.
Година Јужни Судан Мали Етиопија Чад Ангола Укупно
         
2011 1,028[6] 12[6] 8[6] 10[6] 0 1058
2012 521[6] 7[6] 4[6] 10[6] 0 542
2013 113[6] 11[6] 7[6] 14[6] 0 148
2014 70[6] 40[6] 3[6] 13[6] 0 126
2015 5[6] 5[6] 3[6] 9[6] 0 22
2016 6[6] 0[6] 3[6] 16[6] 0 25
2017 0[7] 0[7] 15[7] 15[7] 0 30
2018 7[7] 0[7] 0[7] 11[7] 1[7] 19 Јан-Септ.

Превенција уреди

Превенција ширења дракункулозе спроводи се:

  • раним откривањем болести,
  • едукацијом становништва, које се обучава да зараженим особама не дозволи да стави рану у воду за пиће.
  • употребом здраве воде за пиће, односно прокувавањем и филтрацијом воде за пиће, пре њене употребе.
  • купа­њеми прање рубља у посебној води, која се затим третираа хемикалијама која уништавају рачића (или убацивањем у ту воду риба које се хране тим рачићем).

Примена свих напред наведених мера заједно довело до знатне редукције ове инфекције у свету.

Извори уреди

  1. ^ Стефание Кнопп, Игнаце К. Амегбо, Давид M. Хамм, Хартwиг Сцхулз-Кеy, Меба Банла & Петер Т. Собослаy (март 2008). „Антибодy анд цyтокине респонсес ин Драцунцулус мединенсис патиентс ат дистинцт статес оф инфецтион”. Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Тропицал Медицине анд Хyгиене. 102 (3): 277—283. ПМИД 18258273. дои:10.1016/ј.трстмх.2007.12.003. 
  2. ^ Бими, Лангбонг (2007). „Потентиал вецтор специес оф Гуинеа wорм (Драцунцулус мединенсис) ин Нортхерн Гхана”. Вецтор-Борне анд Зоонотиц Дисеасес. 7 (3): 324—329. ПМИД 17767406. дои:10.1089/вбз.2006.0622. 
  3. ^ Баррy M (Јуне 2007 ). „Тхе таил енд оф гуинеа wорм — глобал ерадицатион wитхоут а друг ор а ваццине ”. Н. Енгл. Ј. Мед. . 356 (25 ): 2561—4 .
  4. ^ Цаирнцросс, С; Таyех, А ; Коркор, АС (јун 2012). „Wхy ис драцунцулиасис ерадицатион такинг со лонг?”. Трендс ин параситологy. 28 (6): 225—30.
  5. ^ Греенаwаy, C (17. 02. 2004). „Драцунцулиасис (гуинеа wорм дисеасе).”. ЦМАЈ : Цанадиан Медицал Ассоциатион јоурнал = јоурнал де л'Ассоциатион медицале цанадиенне. 170 (4): 495—500.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у „Гуинеа Wорм Дисеасе: Цасе Цоунтдоwн”. Цартер Центер. Архивирано из оригинала 21. 1. 2014. г. Приступљено 31. 12. 2018. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з МАКОY Самуел Yиби СОУТХ СУДАН РЕПОРТС НО ГУИНЕА WОРМС ИН 2017!!! “Тхе wорм wилл бе тхе јудге оф тхе qуалитy оф оур wорк ласт yеар.” Публиц Хеалтх Сервице Центерс фор Дисеасе Цонтрол Анд Превентион (ЦДЦ), 16. 01.2018.

Литература уреди

  • Смиља Каленић и сурадници: Медицинска микробиологија, Медицинска наклада, Загреб 2013.,. ISBN 978-953-176-636-4

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).