Драгутин Радимир
Драгутин Радимир познат као Драго Радимир (Дорбота, 3. август 1889 — Београд, 26. децембар 1983) је био шумарски инжењер, директор, виши државни саветник, научни сарадник, шумарски стручњак.
Драгутин Радимир | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. август 1889. |
Место рођења | Дорбота, Бока Которска, Аустроугарска |
Датум смрти | 26. децембар 1983. (94 год.) |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Научни рад | |
Поље | инжењер |
Биографија
уредиРођен је 3. августа 1889. у Доброти, Бока Которска, Аустроугарска. Умро је 26. децембра 1983. у Београду, СФРЈ. Отац Вјекослав Радимир, Мајка Зорка, рођ. Каменаровић.
Супруга Анђела, рођ. Радоничић, Ћерке Вјера (Радимир) Поповић и Нада Радимир. Касније се оженио са Маријом Мацолић
Школовање
уредиГимназију завршио у Котору. Студирао је у Бечу и Прагу. Године 1912. дипломирао је у Бечу Високој школи за културу тла.
Рад
уредиГодине 1918, након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, служи као шумарски инжењер на Илиџи, крај Сарајева. Од 1920. до 1937. био је шумарски инжењер у Дирекцији шума за Дринску бановину у Сарајеву — директор дирекције и таксатор.
Године 1938. премештен је за директора Дирекције шума Приморске бановине у Мостару. Године 1939. премештен у Загреб, Одељење за шумарство банске власти Бановине Хрватске као виши државни саветник.
У току Другог светског рата у Загребу радио је у лабораторијима фирме „La Roche“. Од 1945. до 1950. радио је у Министарству за шумарство, Загреб, као виши државни саветник.
После Другог светског рата написао је и објавио већи број стручних чланака о искоришћавању споредних шумских производа, посебно о смоларењу. Током живота се аматерски бавио фотографијом снимајуци шуме и шумске радове. Своју комплетну фототеку је поклонио шумарској фирми „Шипад“ Сарајево, која је за време рата деведесетих година у Сарајеву изгорела. Пошумљавао је у Хрватској, Босни и Србији. Био је сарадник „Шумарског листа“ и члан Шумарске секције ДИТ-а (Друштва инжењера), и вршио је дужност члана Часног суда након Другог светског рата.
Његовом заслугом пренесена је Панчићева оморика у загребачке паркове и друге крајеве Југославије. Неколико Секвоја које расту делом Далмације и Црногорског приморја су посађене његовом заслугом.
Године 1962. одликован је златном дипломом Високе школе за културу тла у Бечу поводом 50-годишњице дипломе (1912—1962).
Био је члан Хрватског планинарског друштва пре Другог светског рата, односно Планинарског друштва Загреб од његова оснивања. Као планинар обишао је многе европска планине, неке у Северној Америци, фотографирао их и држао предавања.
Присуствовао ванредној скупштини друштва (23. март 1946).
Сарадник : Шумарска енциклопедија Издање I наклада Југославенског Лексикографског Завода MCMLXIII (1963)
Издати радови
уреди- Искоришћивање шума. Споредни ужици. (Господарење на планинским пашњацима). Шумарски приручник, Загреб 1946., с. 1144-1155.
- Какво дрво тражи бродограђевна индустрија. Дрвна инд. 6., Загреб 1951., с. 1-4.
- инг. D. Радимир, 1951: Борба против шумских пожара. Ш.L. 3-4, с.174
- D. Радимир, 1951: Публицазиони делла Статионе спериментале ди селвицолтура Но 7. Ш.L. 8-10, с.351
- Инг. D. Радимир, 1952: Мессери: Анатомска истраживања смоларевих борова. Ш.L. 4, с.127
- Инг. D. Радимир, 1952: Л´Италиа форестале е монтана: Љековито биље рабарбара треба узгајати у брдским крајевима. Ш.L. 4, с.128
- Инг. D. Радимир, 1952: Шумарство у Енглеској. Ш.L. 9, с.341
- Инг. D. Радимир, 1952: Монти е босцхи: Утјецај поташе и свијетла на отпорност садница против мразу и студени.Ш.L. 9, с.342
- Инг. D. Радимир, 1952: Нова метода за узгајање садница умјетним свијетлом. Ш.L. 9, с.343
- Инг. D. Радимир, 1952: Узгојна мјера којој се у нас не поклања довољно пажње. Ш.L. 10-11, с.416
- D. Радимир, 1952: О успјеху садње при пошумљавању. Ш.L. 12, с.481
- D. Радимир, 1952: Развој смоларења стимулацијом, производња и извоз терпентина и колофона у САД. Ш.L. 12, с.482
- D. Радимир, 1952: Нова метода за узгајње биљака вјештачким свијетлом. Ш.L. 12, с.491
- Инг. D. Радимир, 1953: Могућност данашње оријентације у смоларској индустрији Италије. Ш.L. 1, с.52
- Инг. D. Радимир, 1953: Пошумљавање голети у разним европским државама посљедњих година. Ш.L. 1, с.54
- Инг. D. Радимир, 1953: Како гледају страни стручњци на шумарство Југославије. Ш.L. 2, с.95
- Пејоски-Радимир, 1953: Савремени погледи на стимулирано смоларење. Ш.L. 4-5, с.206
- Инг. Б. Радимир, 1953: Производња, потрошња и трговина дрветом у Европи. Изгледи у будућности. Ш.L. 6, с.284
- Инг .D. Радимир, 1953: Фотографска снимања шума и шумских објеката. Ш.L. 7-8, с.347
- Фотографско снимање шума и шумских објеката. Ибид., 1953., с. 347-350.
- Инг. D. Радимир, 1953: Развој смоларења у НР Хрватској и производња смоле у свијету. Ш.L. 11, с.458
- Инг. D. Радимир, 1953: Још о нашим националним парковима и умјетним насадима. Ш.L. 11, с.481
- Радимир инг. Драго., 1954: Успомене на великог шумарског ентомолога Карла Есцхерицха. Ш.L. 7, с.325
- Радимир инг. Драго, 1954: Истраживања за повећање пловности обловине лишћара у СССР-у. Ш.L. 9-10, с.534
- Радови на узгајању борових састојина са високим интензитетом лучења смоле. Народни шумар 11-12, Сарајево 1955., с. 461-469.
- Радимир инг. Драго, 1955: О значењу узгоја шумско-воћног дрвећа и грмља на подручју НР Хрватске. Ш.L. 3-4, с.94
- Радимир инг. D., 1955: Производња борове смоле у Француској год. 1952/53. Ш.L. 3-4, с.130
- О рационалнијем искоришћивању наших борових шума смоларењем. Шумарство 7-8, Београд 1955., с. 435-452.
- Борови на граници шумске вегетације. Ибид., 1957.
- Инг. D. Радимир, 1957: О узгоју бамбуса. Ш.L. 11-12, с.449
- Радимир D., 1958: Производња плоча влакнатица и иверица у свијету (према Унасyлва 1957.. Ш.L. 1-2, с.75
- Радимир D., 1958: Рационализација у искориштавању смоле са борових стабала на подручју У. С. А. (Према Навал Сорес Ревиеw ö 1957). Ш.L. 1-2, с.75
- Како повећати производњу смоле. Народни шумар, Сарајево 1961.