Драгутин Радимир

Драгутин Радимир
Драгутин Радимир
	сликано 1930.
Лични подаци
Датум рођења	3. август 1889.
Место рођења	Дорбота, Бока Которска, Аустроугарска
Датум смрти	26. децембар 1983. (94 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ
Научни рад
Поље	инжењер

Драгутин Радимир познат као Драго Радимир (Дорбота, 3. август 1889 — Београд, 26. децембар 1983) је био шумарски инжењер, директор, виши државни саветник, научни сарадник, шумарски стручњак.

Биографија

Рођен је 3. августа 1889. у Доброти, Бока Которска, Аустроугарска. Умро је 26. децембра 1983. у Београду, СФРЈ. Отац Вјекослав Радимир, Мајка Зорка, рођ. Каменаровић.

Супруга Анђела, рођ. Радоничић, Ћерке Вјера (Радимир) Поповић и Нада Радимир. Касније се оженио са Маријом Мацолић

Школовање

Гимназију завршио у Котору. Студирао је у Бечу и Прагу. Године 1912. дипломирао је у Бечу Високој школи за културу тла.

Рад

Године 1918, након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, служи као шумарски инжењер на Илиџи, крај Сарајева. Од 1920. до 1937. био је шумарски инжењер у Дирекцији шума за Дринску бановину у Сарајеву — директор дирекције и таксатор.

Године 1938. премештен је за директора Дирекције шума Приморске бановине у Мостару. Године 1939. премештен у Загреб, Одељење за шумарство банске власти Бановине Хрватске као виши државни саветник.

У току Другог светског рата у Загребу радио је у лабораторијима фирме „La Roche“. Од 1945. до 1950. радио је у Министарству за шумарство, Загреб, као виши државни саветник.

После Другог светског рата написао је и објавио већи број стручних чланака о искоришћавању споредних шумских производа, посебно о смоларењу. Током живота се аматерски бавио фотографијом снимајуци шуме и шумске радове. Своју комплетну фототеку је поклонио шумарској фирми „Шипад“ Сарајево, која је за време рата деведесетих година у Сарајеву изгорела. Пошумљавао је у Хрватској, Босни и Србији. Био је сарадник „Шумарског листа“ и члан Шумарске секције ДИТ-а (Друштва инжењера), и вршио је дужност члана Часног суда након Другог светског рата.

Његовом заслугом пренесена је Панчићева оморика у загребачке паркове и друге крајеве Југославије. Неколико Секвоја које расту делом Далмације и Црногорског приморја су посађене његовом заслугом.

Године 1962. одликован је златном дипломом Високе школе за културу тла у Бечу поводом 50-годишњице дипломе (1912—1962).

Био је члан Хрватског планинарског друштва пре Другог светског рата, односно Планинарског друштва Загреб од његова оснивања. Као планинар обишао је многе европска планине, неке у Северној Америци, фотографирао их и држао предавања.

Присуствовао ванредној скупштини друштва (23. март 1946).

Сарадник : Шумарска енциклопедија Издање I наклада Југославенског Лексикографског Завода MCMLXIII (1963)

Издати радови

Искоришћивање шума. Споредни ужици. (Господарење на планинским пашњацима). Шумарски приручник, Загреб 1946., с. 1144-1155.
Какво дрво тражи бродограђевна индустрија. Дрвна инд. 6., Загреб 1951., с. 1-4.
инг. D. Радимир, 1951: Борба против шумских пожара. Ш.L. 3-4, с.174
D. Радимир, 1951: Публицазиони делла Статионе спериментале ди селвицолтура Но 7. Ш.L. 8-10, с.351
Инг. D. Радимир, 1952: Мессери: Анатомска истраживања смоларевих борова. Ш.L. 4, с.127
Инг. D. Радимир, 1952: Л´Италиа форестале е монтана: Љековито биље рабарбара треба узгајати у брдским крајевима. Ш.L. 4, с.128
Инг. D. Радимир, 1952: Шумарство у Енглеској. Ш.L. 9, с.341
Инг. D. Радимир, 1952: Монти е босцхи: Утјецај поташе и свијетла на отпорност садница против мразу и студени.Ш.L. 9, с.342
Инг. D. Радимир, 1952: Нова метода за узгајање садница умјетним свијетлом. Ш.L. 9, с.343
Инг. D. Радимир, 1952: Узгојна мјера којој се у нас не поклања довољно пажње. Ш.L. 10-11, с.416
D. Радимир, 1952: О успјеху садње при пошумљавању. Ш.L. 12, с.481
D. Радимир, 1952: Развој смоларења стимулацијом, производња и извоз терпентина и колофона у САД. Ш.L. 12, с.482
D. Радимир, 1952: Нова метода за узгајње биљака вјештачким свијетлом. Ш.L. 12, с.491
Инг. D. Радимир, 1953: Могућност данашње оријентације у смоларској индустрији Италије. Ш.L. 1, с.52
Инг. D. Радимир, 1953: Пошумљавање голети у разним европским државама посљедњих година. Ш.L. 1, с.54
Инг. D. Радимир, 1953: Како гледају страни стручњци на шумарство Југославије. Ш.L. 2, с.95
Пејоски-Радимир, 1953: Савремени погледи на стимулирано смоларење. Ш.L. 4-5, с.206
Инг. Б. Радимир, 1953: Производња, потрошња и трговина дрветом у Европи. Изгледи у будућности. Ш.L. 6, с.284
Инг .D. Радимир, 1953: Фотографска снимања шума и шумских објеката. Ш.L. 7-8, с.347
Фотографско снимање шума и шумских објеката. Ибид., 1953., с. 347-350.
Инг. D. Радимир, 1953: Развој смоларења у НР Хрватској и производња смоле у свијету. Ш.L. 11, с.458
Инг. D. Радимир, 1953: Још о нашим националним парковима и умјетним насадима. Ш.L. 11, с.481
Радимир инг. Драго., 1954: Успомене на великог шумарског ентомолога Карла Есцхерицха. Ш.L. 7, с.325
Радимир инг. Драго, 1954: Истраживања за повећање пловности обловине лишћара у СССР-у. Ш.L. 9-10, с.534
Радови на узгајању борових састојина са високим интензитетом лучења смоле. Народни шумар 11-12, Сарајево 1955., с. 461-469.
Радимир инг. Драго, 1955: О значењу узгоја шумско-воћног дрвећа и грмља на подручју НР Хрватске. Ш.L. 3-4, с.94
Радимир инг. D., 1955: Производња борове смоле у Француској год. 1952/53. Ш.L. 3-4, с.130
О рационалнијем искоришћивању наших борових шума смоларењем. Шумарство 7-8, Београд 1955., с. 435-452.
Борови на граници шумске вегетације. Ибид., 1957.
Инг. D. Радимир, 1957: О узгоју бамбуса. Ш.L. 11-12, с.449
Радимир D., 1958: Производња плоча влакнатица и иверица у свијету (према Унасyлва 1957.. Ш.L. 1-2, с.75
Радимир D., 1958: Рационализација у искориштавању смоле са борових стабала на подручју У. С. А. (Према Навал Сорес Ревиеw ö 1957). Ш.L. 1-2, с.75
Како повећати производњу смоле. Народни шумар, Сарајево 1961.

Извори

Шумарска енциклопедија Радимир Драгутин, шумарски стручњак, стр. 368. [1]
"Хрватско Шумарско Друштво" [2]