Ешмолијен музеј

музеј уметности и археологије у Беамонт улици, Оксфорд, Енглеска,

Ешмолијен музеј (енгл. Ashmolean Museum) је музеј уметности и археологије у Беамонт улици, Оксфорд, Енглеска, и то је први Универзитетски музеј у свету[1]. Његова прва зграда подигнута је 1678-83. до зграде куриозитетског кабинета које је Елиас Ешмол (енг. Елиас Асхмоле) поклонио Универзитету у Оксфорду 1677.

Слика старог Ешмолијена
Ешмолијен музеј 2014.

Садашња зграда је подигнута 1841-45. музеј је поново отворен 2009. после великих реновирања. У новембру 2011., нова галерија која је фокусирана на Египат и Нубију је представљена. У мају 2016., у музеју су отворене нове галиреје деветнаестовековне уметности.

Историја уреди

Улица Броад уреди

Музеј је отворен 24. маја 1683.[2], са првим чуваром натуралистом Робертом Плотом (енг. Роберт Плот). Зграда у Броад улици, која је постала позната по Старом Ешмолијену[3]. Елиас Ешмол је прикупио колекцију од путника, колекционара Џона Традесканта старијег (енг. Јохн Традесцант тхе Елдер) и његовог сина, Џона Традесканта млађег (енг. Јохн Традесцант тхе Yунгер). Збирка је укључивала кованице, књиге, гравуре, геолошке и зоолошке примерке- једна од њих је било пуњено тело последње птице додо виђене у Европи; али до 1755. пуњени додо је био пољеден од стране мољаца и уништен, осим главе и једне канџе.

 
Артур Еванс

Улица Биомонт уреди

Садашња зграда датира из 1841-45. дизајнирао је Чарлс Кокорел[4] (енг. Цхарлес Цоцкерелл) као Универзитетску галерију у класичном стилу. Једно крило зграде је садржало Тејлор институт (енг. Таyлор Институтион), модерни лингвистички факултет универзитета, који се налазио на углу Биомонт улице. Ово крило зграде је такође било дело истог архитекте, који је користио јонски ред грчке архитектуре[5].

Артур Еванс (енг. Сир Артхур Еванс) (1851—1941), који је био задужен као чувар музеја 1884. и који је отишао у пензију 1908., је у великом делу одговоран за данашњи изглед музеја. Донацију од 10 000 фунти (£10,000) је омогућила Евансу да сагради продужетак Универзитетској галерији и пресели Ешмолијенску колекцију тамо 1894. Ешмолијен I Универзитетска галерија, су се 1908. спојили и настао је Ешмолијенски музеј уметности и археологије[6]. Музеј је постао складиште неких од битних археолошких налаза које је Еванс пронашао на својим ископавањима на Криту.

Реновирање уреди

Унутрашњост Ешмолијена је битно модернизована у скорије време и сада укључује ресторан и велику продавницу сувенира[7].

Ешмолијен је отворио и представио публици нову галерију Старог Египта и Нубије, 26. новембра 2011. Друга фаза најважнијих реконструкција сада дозвољава музеју да изложи предмете који су били у складишту деценијама, висе од дуплог броја ковчега и мумија су изложени.

Маја 2016., музеј је отворио нову галерију која је посвећена колекцији Викторијанске уметности.[8] Побољшање услова у музеју је дозволио повратак у Ешмолијену Велике полице за књиге (енг. Греат Боокцасе), коју је дизајнирао Вилијам Бурџес (Wиллиам Бургес), која је описана као „најважнији пример викторијанског осликаног намештаја који је икада направљен.”[8]

Колекције уреди

Главни музеј садржи огромну колекцију археолошкох предмета и лепе уметноси. Садржи једу од најбољих колекција Пререфаелског сликарства, Мајолика грунчарије и енглеског сребра. Арххеолошки део садржи предмете које је Артур Еванс донео и има изврсну колекцију Грчке и Минојске керамике. Овај део такође садржи и изванредну колекцију Старог Египта и Судана.

Једне од најбитнијих дела која се налазе у Ешмолијену укључују и:

·      Цртеже које су радили Микеланђело (Мицхелангело), Рафаел (Рапхаел) ИиЛеонардо да Винчи (Леонардо да Винци)

·      Слике које су радили Пабло Пикасо (Пабло Пицасо), Питер Паул Рубенс (Петер Паул Рубенс), Самјуел Палмер ( Самуел Палмер), Пол Сезан ( Паул Цéзанне), Тицијан (Титиан)

·      Посмртна маска Оливера Кронвела (Оливер Цромwелл)

·      Арапска церемонијална одећа

·      Преко 30 комада из касно-римског периода златног стакла из римских катакомби, трећа највећа колекција после Ватикна и Британског музеја

·      Колекција антиквитета из прединастичког Египта коју следи ранодинастички период Египта

·      Минојска колекција Артура Еванса, највећа после оне на Криту

·      Нармерова и Шкорпионова глава буздована

·      Абингтон мач, англо-саксонски мач који је пронађен у Абингтону јужно од Оксфорда

Крађа уреди

Током ватромета који је славио нов миленијум, 31. децембра 1999., лопови су искористили да се попну на кров музеја и украду Сезанов пејзаж (Виеw оф Ауверс-сур-Оисе). Слика је процењена на 3 милиона фунти I описана је као битно дело које најбоље показује прелаз између раног до зрелог доба Сезановог сликарства[9]. Како су лопови игнорисали остала дела у тој просторији, I украдено дело није било понуђено за продају, сматра се да је ово случај наручене крађе уметничког дела.[10][11]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ МацГрегор, А. (2001). Тхе Асхмолеан Мусеум. А бриеф хисторy оф тхе мусеум анд итс цоллецтионс.Асхмолеан Мусеум & Јонатхан Хорне Публицатионс, Лондон.
  2. ^ "Асхмолеан Мусеум". Питт Риверс Мусеум. Приступљено 22 Маy 2018.
  3. ^ Салтер, Х. Е.; Лобел, Марy D., едс.. "Вицториа Цоунтy Хисторy". . . А Хисторy оф тхе Цоунтy оф Оxфорд. 3: —47. 1954.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  4. ^ Алден'с Оxфорд Гуиде. Оxфорд: Алден & Цомпанy. 1946. п. 105.
  5. ^ Алден'с Оxфорд Гуиде. Оxфорд: Алден & Цомпанy. 1946. п. 103.
  6. ^ "Тхе Асхмолеан Мусеум Оxфорд Цонсерватион План". админ.оx.ац.ук. Приступљено 2018-08-24.
  7. ^ "Еатинг анд Схоппинг- Асхмолеан Мусеум". Асхмолеан.орг. 15 Април 2012. Приступљено 20 Јуне2012.
  8. ^ а б "Неwс & Евентс"
  9. ^ "ФБИ — Цезанне". Фби.гов. 31 Децембер 1999. Приступљено 17 Новембер 2012.
  10. ^ Лyалл, Сарах (3 Фебруарy 2000). "Арт Wорлд Нигхтмаре: Маде-то-Ордер Тхефт; Столен Wоркс Лике Оxфорд'с Цезанне Цан Ванисх фор Децадес". Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 4 Јулy 2008. ... тхе тхиеф царриед wитх хим еxацтлy wхат хе хад цоме фор, а $4.8 миллион Цéзанне оил он цанвас, 'Ауверс-сур-Оисе,' wхицх wас паинтед бетwеен 1879 анд 1882 ...
  11. ^ Хопкинс, Ницк (8 Јануарy 2000). "Хоw арт треасурес аре столен то ордер". Тхе Гуардиан. Лондон. Приступљено 7 Оцтобер 2007.