Едуард Славољуб Пенкала

Едуард Славољуб Пенкала (Липтовски Микулаш, 20. април 1871Загреб, 5. фебруар 1922) био је инжењер и проналазач холандско-пољског порекла активан у данашњој Хрватској.

Едуард Славољуб Пенкала
Славољуб Едуард Пенкала
Датум рођења(1871-04-20)20. април 1871.
Место рођењаЛиптовски Микулаш
 Аустроугарска
Датум смрти5. фебруар 1922.(1922-02-05) (50 год.)
Место смртиЗагреб
 Краљевина СХС

Биографија уреди

Његово порекло је пољско-холандско. Један је од најзначајнијих проналазача са почетка 20. века. Након матуре 28. септембра 1892. и завршетка студија на универзитетима у Бечу и Дрездену, дипломирао је на Краљевској високој техничкој школи у Дрездену 25. марта 1898. и написао докторску дисертацију из органске хемије.

Након женидбе изабрао је Загреб као боравиште своје породице и настанио се на данашњем Тргу краља Томислава бр. 17. Овдје је почела његова блистава каријера. Прихватио је државну службу и 14. јуна 1904. положио службену заклетву. С временом је свом имену придодао "Славољуб" и постао натурализовани Хрват.

Пенкалине иновације и патенти уреди

Његов опус обухвата од 70 до 80 проналазака из подручја механике, хемије, физике, аеронаутике (ваздухопловства) итд.

Већ 1903. године је патентирао "Термофор" у Будимпешти, Бечу и другим градовима.

Упоредно са тим радио је на проналасцима механичке оловке и наливпера:

Прву механичку оловку на свету је патентирао 24. јануара 1906. године.

Већ 1907. године патентирао је прво наливперо на свијету с чврстим мастилом и то 31. маја 1907. године. Патенти су пријављени у више од 35 земаља света. У том времену инжењер Славољуб Пенкала је стално повећавао производњу. Из своје радионице на Тргу краља Томислава 17, се преселио у Прашку улицу бр. 3.

Све већа потражња на тржишту је повећавала производњу и већ 1906. године је почела сарадња између Едмунда Мостера и инг. Славољуба Пенкале, која је довела до стварања предузећа Пенкала-Мостер. Заједнички почињу да граде нову фабрику у данашњој Бранимировој улици, коју су 1911. године завршили и створили заједничко деоничарско друштво Пенкала-Едмунд Мостер д.д. Упоредо с фабриком у Загребу други члан породице Мостер заједничким капиталом отвара другу фабрику у Немачкој, у Берлину.

Пенкала, оловке и наливпера извозе се у више од седамдесет земаља света и фабрика од 300 радника 1911. године повећава тај број на 800 радника. Може се рећи да је у периоду од 1912. до 1926. године то била једна од највећих фабрика прибора за писање у Свету.

Упоредо са процватом фабрике Пенкала-Мостер д.д., инжењер Славољуб Пенкала интензивно је радио на подручју аеро-наутике. Већ године 1907. је пријавио Краљевској патентној канцеларији у Будимпешти, али и другим земљама, као и код механичке оловке и наливпера, своје патенте за ваздушни јастук од 27. децембра 1909, а 10. децембра 1909. за авион. Инжењер Пенкала не само да је пријављивао патенте, већ је израђивао и авион по својим нацртима и замислима, који је довршио 1910. године и исте 1910. на њему лети први хрватски пилот Драгутин Новак. За време градње авиона изградио је хангар на војном вежбалишту у Чрномерцу и тако отвара први аеродром у Хрватској.

 
Славољуб Едуард Пенкала на спомен-плочи у Загребу
 
Пенкала

Након ових великих усеха, инжењер Славољуб Пенкала је и даље радио на проналасцима, које је користио у фабрици Пенкала или их припремао за оснивање нове индустрије Елеватор д.д. за хемијску индустрију. Производњу почиње под именом Елеватор, Виновица, производи Е:M: Пенкала и др. Производи гласовити Радиум Виновица, препарат против свих врста реуматичних болова, затим прве детерџенте за прање веша (плавило), па средства за импрегнацију дрва, печатне воскове итд. Од мале радионице на почетку Тушканца створена је нова индустрија у Улици Марије Валерије (после Куковићева и данас Улица браће Кавурића) у дворишту између Гундулићеве и Прерадовићеве улице с називом Елеватор за хемијску индустрију д.д.

Све време чинио је значајне напоре на развоју индустрије на подручју града Загреба и читаве Хрватске.

Изненада је умро 5. фебруара 1922. године, након службеног пута с којег се вратио с упалом плућа. На тај начин је у 51. години прекинут живот једног великог проналазача и привредника.

Многи сматрају да до данас нису завршена истраживања свих његових активности на подручју проналазачког рада.


Спољашње везе уреди