Едвард Мајбриџ
Едвард Мајбриџ (енгл. Eadweard Muybridge, 9. април 1830 — 8. мај 1904) био је фотограф пореклом из Британије. Познат је првенствено по раном коришћењу вишеструких фото-апарата да ухвати кретање, те по зоопраксископу, уређају за пројектовање покретних слика који се користио пре данашње целулоидне филмске траке.
Едвард Мајбриџ | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. април 1830. |
Место рођења | Кингстон на Темзи, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 8. мај 1904. (74 год.) |
Место смрти | Кингстон на Темзи, Уједињено Краљевство |
Младост и први радови уреди
Мајбриџ се родио као Едвард Џејмс Магериџ (енгл. Edward James Muggeridge) у енглеском граду Кингстон на Темзи. Сматра се да је променио име према краљу Едварду како је написано на подножју крунидбеног камена у Кингстону (Eadweard уместо Edward), који је тамо поново подигнут 1850. Магериџ је постало Мајгриџ (Muygridge) и затим Мајбриџ након што се преселио у САД почетком 1850-их.
Мајбриџ је 1855. стигао у Сан Франциско и почео да ради као издавачки агент и књижар. Почео је да се занима за фотографију, чему је највише помогао дуги опоравак у Енглеској након што 1860. замало није погинуо у несрећи кочије. Вратио се у Сан Франциско 1866. и запослио се у месној фотографској радњи. Неки тврде да је помагао фотографу крајолика Карлтону Воткинсу (Carleton Watkins), али то није потврђено.
Фотографисање Дивљег запада уреди
За Мајбриџа се први пут чуло 1867. године, када је објавио фотографије Јосемитија и Сан Франциска. Убрзо се прославио својим фотографијама крајолика, које су славиле величанство и пространство Дивљег запада. Слике је објављивао под псеудонимом Helios. Лета 1868. Мајбриџ је добио наруџбу да фотографише експедицију америчке војске на нетом купљену Аљаску.
Калифорнијско геолошко друштво позвало га је 1871. да фотографише за истраживање Високе Сијере. Исте се године венчао с Флором Стоун (Floroa Stone). Затим је провео више година путујући као успешан фотограф. Железничка пруга је 1873. стигла до индијанске територије, а Војска САД унајмила је Мајбриџа да фотографише ратове Модока који су уследили.
Рад са Станфордом уреди
Будући калифорнијски гувернер Лиланд Станфорд (Leland Stanford), пословни човек и власник коњског тркалишта, платио је Мајбриџу 1872. да реши једно питање (а не опкладу, као што се обично сматра): Стенфорд је тврдио да у коњском галопу постоји тренутак када су сва четири копита у ваздуху. Да би нашао одговор, Мајбриџ је разрадио шему за тренутно снимање покрета. Мајбриџова техника је укључивала хемијске формуле за развијање фотографија и електрични окидач који је направио Станфордов електроижењер Џон D. Ајзакс (John D. Issacs). Мајбриџов однос са Станфордом био је дуг и буран, али управо је због тог рада фотограф ушао у историју.
Мајбриџ је 1874. открио да му жена има љубавника, неког војника по имену Хари Ларкинс (Harry Larkyns). Пошао је Ларкинсу у посету 17. октобра 1874. Рекао му је: "Добро вече, војниче, зовем се Мајбриџ, а ово је одговор на писмо које сте послали мојој жени." Затим га је устрелио. Суђено му је због убиства, али ослобођен је због "оправданог убиства". Тај догађај из Мајбриџовог живота је тема опере Фотограф Филипа Гласа Philipa Glass из 1982. године, где је текст преузет из његовог суђења и његових писама жени. Мајбриџ је био уверен да му је жена родила Ларкинсово дете (иако је у одраслом добу овај врло личио на Мајбриџа).
Након што је ослобођен, отишао је на неко време из САД и снимао по Средњој Америци, да би се вратио 1877. Његов син Флорадо Хелиос Мајбриџ (Florado Helios Majbridž), звани Floddie послат је у сиротиште, а после је радио као ранчер и вртлар. Умро је у саобраћајној несрећи 1944. године, у 69. години.
Мајбриџ је 1878. успешно фотографисао коња у трку користећи низ од педесет фото-апарата. Апарати су распоређени на стази упоредној с кретањем коња, а сваки би апарат активирала натегнута жица коју би повукла коњска копита. Тај низ фотографија, снимљен на данашњем Станфордском универзитету, зове се "Коњ у покрету" (The Horse in Motion) и показује да су у једном тренутку уистину сва копита у ваздуху, иако не у часу њиховог највећег размака, као што су приказивали тадашњи сликари, него у часу кад су сва подвучена испод коња, кад кретање прелази из "повлачења" предњим ногама на "гурање" задњим.
Зоопраксископ уреди
Затим је вршио хемијска истраживања метода развијања фотографија да би боље ухватио кретање. Надајући се да ће искористити знатно занимање јавности за те слике, Мајбриџ је изумео зоопраксископ, сличан зоетропу, али његов је уређај пројектовао слике тако да публика види реалистично кретање. Састав је по много чему био претеча данашњег филма.
Мајбриџ је користио ту технику много пута да фотографише људе и животиње те проучава њихово кретање. Људе је често фотографисао оскудно одевене или голе, у разним радњама, од боксовања и спуштања степеницама до гегања мале деце. Зато се његови радови могу уврстити међу прва биомеханичка истраживања.
Слично постављени синхронизовани фото-апарати данас се користе за фотографисање специјалних ефеката, али са супротним циљем: мењати угао снимања док сцена остаје непомична.
Едвард Мајбриџ вратио се 1894. у Енглеску, где је 1904. умро у родном граду, у дому рођаке Кетрин Смит (Catherine Smith), Park View, 2 Liverpool Road. Кремиран је, а пепео му је закопан у Вокингу.
Утицај уреди
Код следећих се људи може приметити Мајбриџов утицај:
- Џон Гејта (John Gaeta) - Искористио је основна начела Мајбриџове фотографије да створи филмску технику успореног кретања у филму Matrix.
- Етјен-Жил Маре (Etienne-Jules Marey) - Снимио је прву серију кретања уживо помоћу једне камере.
- Томас Икинс (Thomas Eakins) - Сарађивао је с Мајбриџом и наставио његова истраживања покрета, те је своја открића уклопио у свој уметнички рад.
- Томас Едисон (Thomas Edison) - Патентирао је филмску камеру.
- Вилијам Диксон (William Dickson) - Приписује му се откриће филмске камере.
- Марсел Дишан (Marcel Duchamp) - Насликао је Акт који силази низ степенице, број 2.
Осим тога, и данашњи аниматори и уметници користе Мајбриџов рад у својим делима. Група U-2 снимила је спот за песму Lemon 1993. као омаж Мајбриџовим техникама. Група за електронску музику The Crystal Method снимила је 2004. спот за песму Born Too Slow ("Рођен преспор") који се заснивао на Мајбриџовом раду.
Литература уреди
- Rebecca Solnit: River of Shadows: Eadweard Muybridge and the Technological Wild West, 2003. ISBN 978-0-670-03176-4.
Спољашње везе уреди
- Tesseract - двадесетминутни експериментални филм који прича о Мајбриџовој опседнутости временом и сликом времена на прелазу векова.
- Studies in Motion: The Hauntings of Eadweard Muybridge - Интернет страница драме Кевина Кера Kevin Kerr која уметнички приказује одређена раздобља Мајбриџовог живота.
- Анимација првих покретних слика у филмској повести. Уметница: Carola Unterberger-Probst
- 1872, Yosemite American Indian Life - Мајбриџ је снимио много фотографија о животу Индијанаца у Јосимитију.
- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2018)The Compleat Muybridge