Екологија у медијима

Еколошко новинарство дио је стручног новинарства и постаје специјализација у новинарству од 1980. године. Ова специјализација захтијева да новинар стиче и развија знања за различите друштвене, па и научне теме из области екологије. Теорију да је Планета живи организам који покушава да опстане развио је у свом познатом дјелу Тхеорy оф Геа, Џејмс Лавлок, објављеном 1979. године.

Историја

Иако већ дужи низ година постоје и академски нивои за образовање и специјализацију новинара у овој области, еколошко новинарство је још потиснуто од стране медија и од стране јавности.

Упоредо са индустријализацијом и информатизацијом свијета развија се свијест о значају заштите планете Земље. Посљедњих деценија XX вијека настају читаве плејаде научника и теоретичара који позивају свјетску јавност на разуман и хуман однос према ресурсима које даје природа. Организују се свјетске конференције и самити, на којима се доносе декларације, резолуције али и конвенције о заштити природе, које постају озбиљни механизми политичког и глобалног притиска, али и услови да се постане дио глобално прихватљивог друштва. Донесен је читав низ манифеста којим се установљавају заједнички погледи на свијет, заједнички принципи, који би требало да воде ка очувању животне средине. Исходи конференција су водили ка развијању идеологије екологизма, на глобалном нивоу. У оквиру еколошке идеологије посебно мјесто имају проблеми животне средине (заштита еко-система, загађење, очување угрожених врста и слично), који се сврставају под именом - енвиронментализам. Због учесталости и значаја који имају ове теме у глобалним догађањима, развијени медији врше спецификацију новинара, професионализујући их за ова питања. У посљедњој деценији XX вијека, 1990. године, у Америци је основано прво удружење новинара које се бавило феноменом животне средине под називом „Тхе Социетy оф Енвиронментал Јоурналистс“ (СЕЈ). Намјера оснивача била је да унутар новинарске професије повећа број новинара који би се могли специјализовати за извјештавање из те области, с друге стране. Запослени у медијима препознали су животну средину, као посебан дио друштвене стварности који захтијева нова учења и оспособљавања унутар професије. Циљеви и области дјеловања овог Удружења су:

1. Да створи јачу и много ближе повезану мрежу едукације за новинаре и уреднике окружења
2. Да стимулише већу и бољу заштиту критике важних проблема окружења
3. Охрабрује издавање или ширење извјештавања о проблемима животне средине у медијима
4. Да проширује употребу информационих извора
5. Да убрза стварање важних и нових информационих извора

Закључак

У медијима долази до издвајања групе новинара специјалиста за област извјештавања о проблемима животне средине. Извјештавање из ове области и тада, али и данас, обављају волонтери, стручњаци, али и новинари специјалисти за ову област. Оснивају се медијски, специјализовани часописи: "А Јоурнал оф Натуре анд Цултуре", "Енвиронментал Етхицс", "Публиц Ундерстандy Сциенце" и "Сциенце Цоммуницатион", који успјешно покрећу глобално важна еколошка питања, посебно питања из области индустријског загађења. На универзитетима се уводе академски програми за изучавање новинарских вјештина и знања за специјализовано извјештавање о темама које обрађују догађаје о животној средини. Углавном је ријеч о мултидисциплинарном изучавању проблема енвиронментализма на различитим нивоима образовања.

Све су то озбиљни показатељи да се еколошко новинарство и енвајронментализам као дио тог новинарства и идеологије развијајукао посебна сфера професионалног интересовања академских установа за образовање новинара и да су ова помијерања резултат кретања глобалног друштва према зрелим еколошким идејама , те новим схватањима о значају медија у процесима преношења догађаја индиректно или директно инспирисаних идејама екологизма. Учесталост догађаја из ове сфере показала је и нарастајући степен интересовања јавности за ову област. Поред новинара специјалиста за ову област, чију обуку су подржали савремени развијени медији, у медијима се развио и посебан жанр, поџанр у ствари – извјештај за писање и обраду проблема из области екологије. Схема овог извјештаја ослања се на сљедећу структуру:

*  W  - (What happened?)
*  H  - (How it happened?)
*  A  - (Amplify the point?)
*  T  - (Tie up loose ends?)

Писање о темама из еколошког новинарства захтијева примјену специјалистичких извјештаја. Посебне технике извјештавања свакако подразумијевају и неке претходне поступке које новинари-истраживачи треба да примијене прије реализације форме извјештавања.

Литература

Татјана Тапавички Дуроњић, 2011; страна 89-93; Комуницирање у медијасфери.Београд: Бирд-фин.