Википедија

Ел Ескоријал (палата)

Kraljevski samostan i palата El Eskorijal (španski: шп. Monasterio y Sitio de El Escorial en Madrid) је историјска резиденција шпанских краљева која се састоји од самостана, цркве, краљевске палате, музеја и школе. Налази се око 45 км северозападно од Мадрида у насељу Сан Лоренцо де Ел Ескоријал, аутономна заједница Мадрид.[1] Изграђен између 1563. и 1584. по налогу краља Филипа II (који је владао 1556–1598),,[2][3] Ел Ескоријал је највећа ренесансна грађевина на свету.[4] То је једно од шпанских краљевских локација и функционише као манастир, базилика, краљевска палата, пантеон, библиотека, музеј, универзитет, школа и болница.

Краљевска палата Сан Лоренцо де Ел Ескоријал
Поглед из даљине на краљевску палату Сан Лоренцо де Ел Ескоријал
ЛокацијаСан Лоренцо де Ел Ескоријал, Шпанија
Координате40° 35′ 20″ Н 4° 08′ 52″ W / 40.58889° С; 4.14778° З / 40.58889; -4.14778
АрхитектаХуан Баутиста де Толедо
Владајуће телоМинистарство председништва
Званично име: Монастир и локација Ескоријал, Мадрид
ТипКултурни
Критеријумиi, ii, iv
Означено1984 (8. заседање)
Број референце318
Држава странка Шпанија
РегионЕвропа и Северна Америка
Званично име: Monasterio de San Lorenzo
TipNekretnina
KriterijumiMonument
Označeno3. 6. 1931
Broj reference(R.I.) - 51 - 0001064 - 00000
El Eskorijal (palata) на карти Community of Madrid
El Eskorijal (palata)
Lokacija Kraljevska palata San Lorenco de El Eskorijal in Community of Madrid
Панорама Ескоријала са планине Абантос
Ел Ескоријал 1723. године (Мишел-Анж Хаус), Прадо
Прочеље Ел Ескоријала
Краљевско двориште (Patio de los Reyes) из којег се улази у цркву

Ел Ескоријал се састоји од два архитектонска комплекса од велике историјске и културне важности: самог краљевсног манастира и Ла Грањилла де Ла Фреснеда, краљевског ловачког дома и самостанског склоништа удаљеног пет километара. Ове локације имају дуалну природу; то јест, током 16. и 17. века, оне су биле места у којима је моћ шпанске монархије и црквена превласт римске католичке религије у Шпанији нашла заједничку архитектонску манифестацију.[5] Ел Ескоријал је био, истовремено, манастир и шпанска краљевска палата. Оригинално својина иеронимитских монаха, он је постао манастир реда Светог Августина. То је такође био интернат (Краљевски колеџ де Алфонсо XII).[6]

Филип II је ангажовао шпанског архитекту Хуана Баутисту де Толеда да му буде сарадник на изградњи комплекса у Ел Ескоријалу.[2][7][8][3] Толедо је већи део своје каријере провео у Риму, где је радио на Базилици Светог Петра,[9][3] и у Напуљу служећи краљевом намеснику, чија га је препорука привукла краљевој пажњи. Филип га је именовао за краљевског архитекту 1559. и заједно су пројектовали Ел Ескоријал као споменик улози Шпаније као центра хришћанског света.[10]

Дана 2. новембра 1984. године, УНЕСЦО је прогласио Краљевско седиште Сан Лоренцо од Ел Ескоријала местом светске баштине.[2][7][8][11][3] То је популарна туристичка атракција, коју често посећују излетници из Мадрида - више од 500.000 посетилаца долази у Ел Есцориал сваке године.

Историја уреди

 
Тлоцрт Ескоријала се темељио на Саламоновом храму
 
Тродимензионални план Ескоријала

Комплекс је у духу контрареформације изграђен по налогу Филипа II Шпаније, чиме је наглашена његова повезаност с римокатоличком црквом. Када је Филип II одлучио да сагради ову монументалну палату, Мадрид још није био главни град Шпаније. Наиме, Филип је 10. августа 1557. године, на дан светога Ловрентија победио Французе код Ст. Квентина. Ескоријал је требало да буде сећање на ту победу, а његов решеткасти тлоцрт да симболизује ломачу на којој је свети Ловрентије умро мученичком смрћу.

Шпански архитекта Хуан Баутиста де Толедо (око 1530.-1597), који се школовао у Риму и Напуљу, је почео да утелотворава краљевску идеју 1559. године. Након тридесет година градње и потрошених 5.260.570 дуката, комплекс је довршио његов ученик Хуан де Херера.

Филиповим наследницима није се свиђао строги нацрт палате те су је често „исправљали” у 17. и 18. веку. Али током тога времена Ел Ескоријал није променио свој карактер шпанске, световне и верске, резидемције.

Самостаном су управљали августински херемити, који су ту и данас.

Одлике уреди

Ел Ескоријал своје име дугује локалитету на којем је изграђен; то је подножје планине Абантос (Sierra de Guadarrama) које је полупошумљено и огољено ветром с великим накупинама шљаке (шпански: scoria), остале након дугогодишњег искапавања жељезне руде.

Толедо и Херера извели су 207 м дугачак и 161 м широк правоугаоник са торњевима на сва четири угла. Самостанска палата има 16 дворишта, 2.673 прозора, 1.200 врата, 86 степеништа и 88 водоскока, чији ходници, ако би се пролазило њима, захтевају 160 километара хода.

Велики улаз у Ескоријал смештен је у средини западног прочеља, а отвара се у Patio de los Reyes, атријум цркве у позадини. Грађевина има једну голему самостанску цркву по узору на цркву Светог Петра у Риму, те краљевску палату, у којој је Филип II за себе желио „само једну ћелију где це одмарати своје уморно тело”. Италијански утицај се највише осећа у западном прочељу са дорским стубовима и куполом у облику полукугле, типа који су употребљавали Браманте и други. Смештај хора изнад надсвођеног вестибула на западном делу (чиме је скраћен дуги крак како би црква добила тлоцрт грчког крста) је шпанско обележје.[12] Самостан са четири клаустра са аркадама према југозападном делу Ескоријала, а има властити улаз на западном прочељу. Источно од самостана налази се велико двориште, Patio de los Evangelistas. Колегијум заузима северозападну четврт, а попут самостана на супротној страни, подељен је на четири дворишта, а улаз је на западном прочељу. Велико двориште у североисточном углу Ескоријала повезано је са свечаним одајама које се истичу иза цркве.

У комплексу се налазе и музеј, библиотека и краљевски маузолеј (Panteón de los Reyes) са посмртним остацима многих шпанских краљева. Ту је Филип сахранио и свог оца, Карла I (познатијег као Карло V, цара Светог римског царства). Место крај покојног краља остало је празно јер на натпису крај гробног места пише: „Ако потомак Карла V надмаши краља смелошћу својих дела, нека себи узме то место”. Што Филип II својим делима није присвојио.

Штури и строги стил Ескоријала историчари су, према његовом архитекти, прозвали „Хереровим стилом” (Estilo herreriano). Од када је довршен нису пресахнули гласови критичара који замерају на безграничној расипности и градитељском подилажењу шпанској дворској елити. Међутим, за већину Шпанаца Ел Ескоријал је шпански грађевински споменик, као што је Дон Кихот симбол шпанског песништва.

Галерија уреди

Reference уреди

  1. ^ „El Escorial”. Britannica. Архивирано из оригинала 24. 10. 2022. г. Приступљено 4. 12. 2022. 
  2. ^ а б в Roller, Sarah (24. 11. 2020). „El Escorial”. History Hit. Архивирано из оригинала 26. 5. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2022. 
  3. ^ а б в г „The Monastery of El Escorial: all its history”. Ingeo Expert. 23. 1. 2020. Приступљено 5. 12. 2022. 
  4. ^ Tietz, Tabea (13. 9. 2020). „El Escorial – The World's largest Renaissance Building”. SciHi Blog. Приступљено 3. 8. 2021. 
  5. ^ UNESCO (2008). „The Monastery of San Lorenzo de El Escorial and Natural Surroundings”. Приступљено 5. 6. 2008. 
  6. ^ unknown (2016). „Identidad”. Приступљено 1. 4. 2017. 
  7. ^ а б „Monastery and Site of the Escurial, Madrid”. UNESCO. Архивирано из оригинала 22. 9. 2022. г. Приступљено 4. 12. 2022. 
  8. ^ а б „5 Things to see inside El Escorial: Spain's Magnificent Royal Monastery”. Head Out. 8. 11. 2022. Архивирано из оригинала 28. 6. 2022. г. Приступљено 4. 12. 2022. 
  9. ^ „El Escorial: the eighth wonder of the world”. Barcelo Experiences. Архивирано из оригинала 12. 8. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2022. 
  10. ^ Mary Crawford Volk; Kubler, George (1987-03-01). „Building the Escorial”. The Art Bulletin. The Art Bulletin, Vol. 69, No. 1. 69 (1): 150—153. JSTOR 3051093. doi:10.2307/3051093. 
  11. ^ „El Escorial. History, Content, Significance”. Spain Then and now. Архивирано из оригинала 31. 3. 2022. г. Приступљено 4. 12. 2022. 
  12. ^ Velike arhitekture svijeta, Marjan tisak, Split, 2005, str. 162.

Literatura уреди

  • Cable, Mary (1985). El Escorial. Newsweek Books. ISBN 978-0882250083
  • Bennassar, B., La España de los Austrias (1516–1700), 1.ª Edición, Barcelona: Editorial Crítica, 2001, pp. 9–30, ISBN 84-8432-221-1
  • Муñоз Цосме, А., Лос еспациос дел сабер. Хисториа де ла арqуитецтура де лас библиотецас, 1.ª Едициóн, Гијóн: Едиционес Тареа, 2004, пп. 91–95, ISBN 84-9704-102-X
  • Боуза, Ф. y Цхеца, Ф., Цултура, циенциа, тецнологíа, ен БОУЗА, Ф. y ЦХЕЦА, Ф. (цоордс.), Ел Есцориал. Биографíа де уна éпоца. Ла хисториа, 1.ª Едициóн, Мадрид: Фундациóн пара ел апоyо де ла цултура, 1986, пп. 219–225, DL: M-35693-1986.
  • Цхеца Цремадес, Ј. L., Ла енцуадернациóн ренацентиста ен ла Библиотеца дел Монастерио де Ел Есцориал, 1.ª Едициóн, Мадрид: Оллеро & Рамос, 1998, пп. 37–53
  • Де Андрéс, Г., Перфил хистóрицо де ла Реал Библиотеца де Ел Есцориал, ен САНТИАГО ПАÉЗ, Е. (цоорд.), Ел Есцориал ен ла Библиотеца Национал. IV Центенарио, 1.ª Едициóн, Мадрид: Министерио де Цултура, 1985, пп. 561–565
  • Де Андрéс, Г., Реал Библиотеца де Ел Есцориал, 1.ª Едициóн, Мадрид: Алдус, 1970, DL: M. 20720-1970.
  • Де Сигüенза, Ф. Ј., Ла фундациóн дел Монастерио де Ел Есцориал, 1.ª Едициóн, Мадрид: Турнер Либрос С. А., 1986, пп. 273–305, ISBN 84-7506-178-8
  • Гарцíа Моренцос, П., Импортантес инцунаблес еспаñолес ен ла Библиотеца де Ел Есцориал, ен СОЛАНО, Ф. (цоорд.), Фе y сабидурíа. Ла библиотеца. IV Центенарио дел Монастерио де Ел Есцориал, 1.ª Едициóн, Мадрид: Патримонио Национал, 1986, пп. 89–99, ISBN 84-7120-108-9
  • Грауx, C., Лос орíгенес дел фондо гриего дел Есцориал, 1.ª Едициóн, Мадрид: Фундациóн Университариа Еспаñола, 1982, пп. 309-323/349–351, ISBN 84-7392-210-7
  • Јимéнез, Н. (Цоорд.), Сан Лорензо де Ел Есцориал: Ун пасео пор ел сигло xви д. C., 1.ª едициóн, Мадрид: Цомунидад де Мадрид, 2005.
  • Јустел Цалабозо, Б., Ла Реал Библиотеца де Ел Есцориал y сус манусцритос áрабес, 1.ª едициóн, Мадрид: Институто Хиспано-Áрабе де Цултура, 1978, пп. 7–129, ISBN 84-7472-007-9
  • Санз Бомбíн, M. C., «Манусцритос релационадос цон ел монастерио де Сан Лорензо де Ел Есцориал ен ла Библиотеца Национал», ен САНТИАГО ПÁЕЗ, Е. (цоорд.), Ел Есцориал ен ла Библиотеца Национал. IV Центенарио, 1.ª Едициóн, Мадрид: Министерио де Цултура, 1985, пп. 567–572.
  • Таyлор, Р., «Лас циенциас оцултас ен ла Библиотеца де Ел Есцориал», ен СОЛАНО, Ф. (цоорд.), Фе y сабидурíа. Ла библиотеца. IV Центенарио дел Монастерио де Ел Есцориал, 1.ª Едициóн, Мадрид: Патримонио Национал, 1986, пп. 21–40, ISBN 84-7120-108-9

Спољашње везе уреди

 
Ел Ескоријал на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=El_Eskorijal_(palata)&oldid=27675196”