Ендре Ади
Endre Adi (мађ. Ady András Endre 22. новембар 1877, Ерминдсент[1], данас Адифалва, Румунија – 27. јануар 1919, Будимпешта - Терезварош), правник, новинар, најзначајнији и најслободнији лик модерног мађарског песништва. Његова поезија је обухватала главне сегменте људског постојања[2]. Био је велики патриота, волео је како своју земљу, тако и целу Европу. Своје песме је посветио основним изразима људског постојања, слободи, једнакости, вери, као и пролазним аспектима писања песама[3].
| Endre Adi | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Ady András Endre |
| Датум рођења | 22. новембар 1877. |
| Место рођења | Érmindszent, Kraljevina Ugarska, Austrougarska |
| Датум смрти | 27. јануар 1919. (41 год.) |
| Место смрти | Budimpešta, Mađarska |
| Књижевни рад | |
| Период | 1899 − 1918. |
| Најважнија дела | Krv i zlato (1907), Elijahova kočija (1908), Želim da volim (1909), Na čelu povorke mrtvih (1918) |
Биографија уреди
Ади је потомак старе ердељске племићке породице. Бунтовнички темперамент га вуче из малограђанске летаргије, и 1904. одлази у Париз, где га нови живот мења, преображава, изграђује његов песнички дар.
Уј Версек (Нове песме), штампане 1905, изазивају узбуну у мађарској јавности. Одишу револуционарним духом и радикалним политичким схватањем велике борбе. Потом је је свака његова песма и свако његово ново дело догађај!
Од свих мађарских писаца највише спомињан и највише нападан. Победила је ипак спознаја његове вредности и Адy постаје најзначајнијим песник модерног мађарског песништва. Највише ефекта имају политичке песме пуне трагичних визија мађарског народа, који пред мраком своје епохе срља у буну и у њој пропада.
Нападао је посебном снагом политичара Иштвана Тису и његову политику.
Рефрен његовог целокупног песништва су чежња, патња и мисао о смрти.
У последњој књизи А халоттак елен (На челу поворке мртвих), 1918, открива дивље дубине и говори у дубокој резигнацији о мртвачком покрову и сени рата, која прети његовом народу.
Имао је огроман утицај на мађарску јавност, а његови су стихови постали једном од основа новог мађарског схватања живота. 12 књига песама дају мађарском човеку широк и јединствен поглед на свет и борбу људске снаге са животом за нове идеале.
Речи су му сугестивне, језик му звучи дубоко и лично, мисли изворне и пуне жара.
Сматра се да осим Шандора Петефија нема премца. Ади је не само најкрупнија појава мађарске књижевности 20. века, већ и један од великана у модерном светском песништву.
Преводили су га Данило Киш и Мирослав Крлежа.
Основна школа у Малом Иђошу носи његово име.
Референце уреди
- ^ Адy сзüлőхелyéт гyакран тéвесен Éрдминдсзенткéнт адјáк мег. Хелyесен: Éрминдсзент. Öнéлетрајз (1913). „Аз Éрдекес Úјсáг Декамероња И”. мек.осзк.ху. Приступљено 27. 09. 2012.
- ^ Будапест V. кер. полгáри хáзассáги анyакöнyв, 143/1915. фолyóсзáм.
- ^ РАИЧЕВИЋ, Горана: Есеји Милоша Црњанског, Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 2005. ISBN 978-86-7543-105-3.
