Etilen glikol (etan-1,2-diol) je organsko jedinjenje koje je u širokoj upotrebi kao motorni antifriz i prekurzor polimera. U njegovoj čistoj formi, on je bezmirisna, bezbojna, sirupasta tečnost slatkog ukusa. Etilen glikol je toksičan, i njegovo konzumiranje može da dovede do smrti.

Etilen glikol
Wireframe model of ethylene glycol
Wireframe model of ethylene glycol
Spacefill model of ethylene glycol
Spacefill model of ethylene glycol
Ball and stick model of ethylene glycol
Nazivi
IUPAC naziv
Etan-1,2-diol
Drugi nazivi
1,2-Etandiol

Glikol
Etilen alkohol

Monoetilen glikol
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B00278
Abrevijacija MEG
Bajlštajn 505945
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.159
EC broj 203-473-3
Gmelin Referenca 943
KEGG[1]
MeSH Ethylene+glycol
RTECS KW2975000
UNII
  • C(CO)O
Svojstva
C2H6O2
Molarna masa 62,07 g·mol−1
Gustina 1,1132 g/cm3
Tačka topljenja −129 °C (−200 °F; 144 K)
Tačka ključanja 1.973 °C (3.583 °F; 2.246 K)
Meša se sa vodom
u svim proporcijama
Viskoznost 1,61 × 10−2 N*s / m2[4]
Opasnosti
Opasnost u toku rada On je izuzetno štetan za životinje i decu. Ako se proguta, neophodna je hitna medicinska intervencija.
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
Štetan (Xn)
R-oznake R22 R36
S-oznake S26 S36 S37 S39 S45 S53
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
1
2
1
Tačka paljenja 111 °C (232 °F) (zatvoren sud)
410 °C (770 °F; 683 K)
Srodna jedinjenja
Srodne diole supstance
Propilen glikol
Dietilen glikol
Trietilen glikol
Politilen glikol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Reference

уреди
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Elert, Glenn. „Viscosity”. The Physics Hypertextbook. Приступљено 2. 10. 2007. 

Spoljašnje veze

уреди