Евандер Холифилд
Евандер Холифилд (енгл. Evander Holyfield, изговор:/ɪ'væn.dɝ/, надимци енгл. The Real Deal и енгл. The Warrior; рођен 19. октобра 1962) је амерички боксер. Био је апсолутни првак света у крузер и у тешкој категорији.[1] Пет пута је освајао титулу шампиона у тешкој категорији, по чему је апсолутни рекордер.[2]
| Евандер Холифилд | |
|---|---|
 Евандер Холифилд | |
| Датум рођења | 19. октобар 1962. |
| Место рођења | Атмор (Алабама) САД |
| Веб-сајт | www |
Аматерска каријера уреди
Учествовао је на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. године и освојио бронзану медаљу. У полуфиналу га је дисквалификовао југословенски судија Глигорије Новичић пошто је после знака да се престане са борбом нокаутирао Новозеланђанина Кевина Берија. Бери због тога није могао да наступи у финалу па је злато припало југословенском боксеру Антону Јосиповићу.
Професионална каријера уреди
Након тога, Холифилд постаје професионалац. WBA титулу у крузер категорији освојио је 1986. победом над Двајтом Мухамедом Куаијом. Следеће године је освојио IBF титулу, а у 1988. и WBC титулу и тако постао апсолутни првак света у крузер категорији.
Холифилд тада прелази у тешку категорију. Већ 1990. године изазива Бастера Дагласа, тадашњег апсолутног шампиона света, и добија борбу нокаутом у трећој рунди. Том победом Холифилд постаје апсолутни првак света у тешкој категорији. Титулу губи 1992. године након пораза од Ридика Боувија. Ипак, Холифилд не одустаје и 1993. године му полази за руком да се реваншира Боувију.
Међутим, већ следећи меч Холифилд губи од Мајкла Мурера. Током тог меча имао је срчане проблеме, а зарадио је и повреду рамена у другој рунди. Враћа се у ринг 1995. године и губи поново од Ридика Боувија нокаутом у седмој рунди.
Меч свог живота Холифилд је имао 1996. године. Победио је Мајка Тајсона нокаутом у једанаестој рунди.
У реваншу годину дана касније, Тајсон је дисквалификован пошто је Холифилду откинуо парче десне ушне шкољке. Те године Холифилду полази за руком да се реваншира Мајклу Муреру, након чега је ујединио титуле у WBA и IBF верзији. Титуле препушта Леноксу Луису 1999. године.
Холифилд је последњу титулу освојио победом над Џоном Руизом 2000. године, али је већ 2001. изгубио у реванш мечу. Од тада је безуспешно покушавао да се врати на трон. Последњи покушај повратка имао је 2007. године, када је као четрдесетчетворогодишњак изазвао WBO шампиона Султана Ибрахимова, али је тај меч изгубио једногласном одлуком судија.
Иако већ у 46. години, Холифилд је пристао да се 20. децембра 2008. бори са Николајем Валујевим, који држи титулу у WBA верзији. Иако се доста расправљало око тога да ли меч уопште треба да се одржи јер су многи сматрали да Холифилд нема шта да тражи против Валујева, меч је био потпуно равноправан од почетка до краја. Валујев је победио на бодове (114—114, 116—112, 115—114). Одлука судија изазвала је велико незадовољство поклоника бокса с обзиром на то да се, на основу свега што је приказано у току дванаест рунди, чинило да је Холифилд заслужио победу у овом мечу.
У мечу одржаном 10. априла 2010. у Лас Вегасу побеђује Јужноафриканца Франсиса Боту, дотадашњег првака света тешке категорије у WBF верзији, нокаутом у осмој рунди.[3][4]
Извори уреди
- ^ Спортс биограпхy. инфоплеасе.цом. Ретриевед он 2011-10-03.
- ^ Cliff Rold The 20 greatest cruiserweights of all time. boxingscene.com., Приступљено 19. 7. 2011..
- ^ Avila, David A. (11. april 2010). „Evander Holyfield Stops Botha In 8th” (na jeziku: (језик: енглески)). The Sweet Science. Pristupljeno 14. 7. 2010.
- ^ „Evander Holyfield beats Frans Botha to take WBF title in Las Vegas” (na jeziku: (језик: енглески)). Guardian.co.uk. 11. april 2010. Pristupljeno 14. jula 2010. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć)
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2021)
