Википедија

Финеренон

Финеренон (ИНН, УСАН) (кодни назив БАY-94-8862) је нестероидни антагонист минералокортикоидних рецептора (акроним МРА) нове генерације, са ин витро већом селективношћу за МР него спиронолактон и јачи афинитет за минералокортикоидне рецепторе од еплеренона.[1]

Финеренон
IUPAC име
(4С)-4-(4-Цyано-2-метхоxyпхенyл)-5-етхоxy-2,8-диметхyл-1,4-дихyдро-1,6-напхтхyридине-3-царбоxамиде
Клинички подаци
Начин применеорално
Правни статус
Правни статус
  • у истраживању
Идентификатори
CAS број1050477-31-0
PubChemCID 60150535
ChemSpider28669387
UNIIDE2O63YV8R
KEGGD10633
ChEMBLCHEMBL2181927
СинонимиБАY 94-8862
Хемијски подаци
ФормулаC21H22N4O3
Моларна маса378,43 г·мол−1
  • NC(=O)C1=C(C)Nc2c(C)cnc(OCC)c2[C@@H]1c3ccc(C#N)cc3OC
  • InChI=1S/C21H22N4O3/c1-5-28-21-18-17(14-7-6-13(9-22)8-15(14)27-4)16(20(23)26)12(3)25-19(18)11(2)10-24-21/h6-8,10,17,25H,5H2,1-4H3,(H2,23,26)/t17-/m1/s1
  • Key:BTBHLEZXCOBLCY-QGZVFWFLSA-N

Опште информације

уреди

На основу нестероидне хемијске структуре финеренона може се закључити да у теорији он има побољшани односа срчаног и бубрежног деловања због комбинације физико-хемијских својстава која утичу на његов транспорт кроз плазмуи расподелуу ткивима. Због тога се сматра да финеренон може пружити бољу заштиту циљних органа са смањеним ризиком од поремећаја електролита (пре свега хиперкалијемије) у поређењу са стероидним минералокортикоидним рецепторим.[2]

Фармакологија

уреди

Финеренон блокира минералокортикоидне рецепторе, што га чини диуретиком који штеди калијум. На доњој табелаи упоређују се инхибиторне(блокирајуће) концентрације (ИЦ50, јединица: нМ) три антиминералокортикоида. Инхибиција минералокортикоидних рецептора одговорна је за жељено деловање лекова, док инхибиција осталих рецептора потенцијално доводи до нежељених ефеката. Ниже вредности значе јачу инхибицију.

Спиронолактон Еплеренон Финеренон
Минералокортикоидни рецептор 24 990 18
Глукокортикоидни рецептор 2400 22,000 >10,000
Андрогени рецептор 77 21,200 >10,000
Прогестеронски рецептор 740 31,200 >10,000

Горе наведени лекови имају безначајан афинитет за естрогенски рецептор, док финеренон делује као антагонист минералокортикоидних рецептора који садрже мутацију С810Л, за разлику од других традиционалних МР инхибитора попут спиронолактона и еплеренона који случајно делују као агонисти.[3]

Финеренон у истраживањима

уреди

До сада, финеренон је испитан у пет клиничких студија фазе II у више од 2.000 пацијената са застојем срца и хроничном болести бубрега или шећерном болести,[4] као и код болесника са дијабетесном нефропатијом (у популацијама пацијената за које се сматрало да би имали велику корист од антагониста минералокортикоидних рецептора, или су најподложнији развоју хиперкалијемије приликом узимања МРА уз АЦЕИ или АРБ.[5]

АРТС студија

У АРТС студији финеренон је у дневној дози од 5-10 мг смањио ниво натриуретских пептида у плазми и албуминурију на скоро истуи ниво као и спиронолактон у дневној дози од 25-50 мг, али је узроковао значајно мањи средњи пораст концентрације калијума у серуму и мање смањење функције бубрега мерене с еГФР.

АРТС-ХФ студија

У АРТС-ХФ студији (енгл. Rationale and design of mineralocorticoid receptor antagonist tolerability study-heart failure (ARTS-HF) ),испитивана је безбедност различитих доза финеренона у поређењу са еплереноном.[2]

Ова велика, рандомизирана, двоструко слепа, мултицентрична студија фазе ИИб, укључила је преко 1.000 пацијената који су подељени у 6 група и рандомизирани на примане финеренона или еплеренона. Примарна крајња тачка студије био је проценат појединаца са смањењем нивоа НТ-проБНП у плазм и већи од 30%, док је истраживачка крајња тачка била композиторна клиничка крајња тачка смрти од било ког узрока, кардиоваскуларна хоспитализација или акутно погоршање застоја срца. Код дела пацијената који су имали смањење нивоа НТ-проБНП више од 30% био је сличан у свим групама на финеренонуи еплеренонској групи. Учесталост клиничке композитне крајње тачке била је нижа са свим дозама финеренона (осим 2,5-5 мг) него са еплереноном, с најнижом инциденцијом евидентираном у групи на финеренону у дози 10-20 мг. Све дозе финеренона биле су добро подношљиве, са сличном инциденцијом нуспојава насталих лечењем у групи еплеренона и финеренона. Средња промена у концентрацији калијума у серуму била је већа у еплеренонској групи (+0.262 ммол / L) него у свакој од финеренонских група са дозом (+ 0.119-0.202 ммол / L).[5]

АРТС-ДН студија

У АРТС-ДН студији фазе II, испитивано је дејство финеренона у зависно од дозе на смањиење односа албумина и креатинина у урину код пацијената са дијабетиесном болешћу бубрега.[6]

ФИДЕЛИО и ФИГАРО студија

На основу претходних студија, финеренон се проучаван у великим студијама фазе III ФИДЕЛИО и ФИГАРО дизајнираним да процене да ли смањује ризик од прогресије ХБЛ и нежељених кардиоваскуларних догађаја код пацијената са хроничном бубрежном болешћу и дијабетесом типа 2. Ова испитивања су обухватила више од 13.000 пацијената . Прелиминарно завршетак ФИДЕЛИО студије предвиђен је за 2020. а ФИГАРО студије у 2021.[7][8]

Извори

уреди
  1. ^ Лиу, Лицетте ЦY; Сцхутте, Елисе; Гансевоорт, Рон Т.; Ван Дер Меер, Петер; Воорс, Адриаан А. (2015). „Финереноне: Тхирд-генератион минералоцортицоид рецептор антагонист фор тхе треатмент оф хеарт фаилуре анд диабетиц киднеy дисеасе”. Еxперт Опинион он Инвестигатионал Другс. 24 (8): 1123—1135. ПМИД 26095025. С2ЦИД 37397491. дои:10.1517/13543784.2015.1059819. 
  2. ^ а б Питт Б, Анкер СД, Бöхм M, Гхеоргхиаде M, Кøбер L, Крум Х, Маггиони АП, Поникоwски П, Воорс АА, Заннад Ф, Ноwацк C, Ким С, Пиепер А, Киммескамп-Кирсцхбаум Н, Филиппатос Г. Ратионале анд десигн оф минералоцортицоид рецептор антагонист толерабилитy студy-хеарт фаилуре (АРТС-ХФ): а рандомизед студy оф финереноне вс. еплереноне ин патиентс wхо хаве wорсенинг цхрониц хеарт фаилуре wитх диабетес анд/ор цхрониц киднеy дисеасе. Еур.Ј.оф Хеарт Фаил., 2015,17, 224–232.
  3. ^ Сцхуберт-Зсилавецз M, Wурглицс M (2015). „Финереноне”. Неуе Арзнеимиттел. 
  4. ^ Еффецт оф Финереноне он Цхрониц Киднеy Дисеасе Оутцомес ин Тyпе 2 Диабетес Н Енгл Ј Мед 2020; 383:2219-2229
  5. ^ а б Колкхоф П, Јаиссер Ф, Ким СY, Филиппатос Г, Ноwацк C, Питт Б. Стероидал анд новел нон-стероидалминералоцортицоид рецептор антагонистсин хеарт фаилуре анд цардиоренал дисеасес:цомпарисон ат бенцх анд бедсиде. У: Хандбоок оф еxпериментал пхармацологy, Бауерсацхс Ј, Бутлер Ј, Сандер П, уредници, Цхарм, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 2017, стр. 274-298.
  6. ^ Бакрис, Георге L.; Агарwал, Рајив; Цхан, Јулиана C.; Цоопер, Марк Е.; Гансевоорт, Рон Т.; Халлер, Херманн; Ремуззи, Гиусеппе; Россинг, Петер; Сцхмиедер, Роланд Е.; Ноwацк, Цхристина; Колкхоф, Петер; Јосепх, Амер; Пиепер, Алеxандер; Киммескамп-Кирсцхбаум, Нина; Руилопе, Луис M. (2015). „Еффецт оф Финереноне он Албуминуриа ин Патиентс wитх Диабетиц Непхропатхy”. ЈАМА. 314 (9): 884—894. ПМИД 26325557. дои:10.1001/јама.2015.10081. .
  7. ^ Цлиницал триал нумбер НЦТ02540993 фор "Еффицацy анд Сафетy оф Финереноне ин Субјецтс Wитх Тyпе 2 Диабетес Меллитус анд Диабетиц Киднеy Дисеасе (ФИДЕЛИО-ДКД)" ат ЦлиницалТриалс.гов
  8. ^ Цлиницал триал нумбер НЦТ02545049 фор "Еффицацy анд Сафетy оф Финереноне ин Субјецтс Wитх Тyпе 2 Диабетес Меллитус анд тхе Цлиницал Диагносис оф Диабетиц Киднеy Дисеасе (ФИГАРО-ДКД)" ат ЦлиницалТриалс.гов

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак Финеренон на Викимедијиној остави

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Finerenon&oldid=27448577”