Фитан
Фитан је тип дитерпеноидног алкана. У контрасту са пристаном, који се формира декарбоксилацијом фитола, он има један додатни уљеник.
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
2,6,10,14-Tetrametilheksadekan[1]
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| Бајлштајн | 1744639 |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.010.303 |
| EC број | 211-332-2 |
| МеСХ | пхyтане |
| |
| Својства | |
| C20H42 | |
| Моларна маса | 282,56 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Безбојна течност |
| Мирис | Без мириса |
| Густина | 791 mg mL−1 (na 20 °C) |
| Opasnosti | |
| S-oznake | S24/25 |
| Srodna jedinjenja | |
Srodne alkani
|
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Фитанил је фиатански супституент. Фитанил групе се често срећу у фосфолипидима у мембранама термофилних археја[4]. У ову групу се убраја калдархеол, једињење које садржи два кондензована фитанилна ланца.
Он се користи као биомаркер у студијама петролеја[5].
Незасићени фитани уреди
Фитен је једноструко незасићена верзија фитана. Фитен се такође налази као функционална група фитил у многим органским молекулима биолошки важних једињења, као што су хлорофил, токоферол (Витамин Е) и филохинон (Витамин К1). Фитенски алкохол је фитол.
Геранилгеранен је потпуно незасићена форма фитана, док се супституент назива геранилгеранил.
Референце уреди
- ^ „пхyтане - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 27. 3. 2005. Идентифицатион анд Релатед Рецордс. Приступљено 14. 3. 2012.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Едитед бy Рицардо Цавиццхиоли (2007), Арцхаеа, Wасхингтон, DC: АСМ Пресс, ИСБН 978-1-55581-391-8, ОЦЛЦ 172964654
- ^ Хунт, Ј. (2002). „Еарлy девелопментс ин петролеум геоцхемистрy”. Органиц Геоцхемистрy. 33: 1025—1052. дои:10.1016/С0146-6380(02)00056-6.
