Франц Ксавер Мешко
Франц Ксавер Мешко, словеначки римокатолички свештеник, песник и писац, рођен 28. новембра 1874. године, Горњи Кључаровци код Орможа, за време Аустроугарске, а умро је 11. јануара 1964. године у Словењ Градецу, СФР Југославија.
Франц Ксавер Мешко | |
|---|---|
 Франц Ксавер Мешко у младости | |
| Датум рођења | 28. новембар 1874. |
| Место рођења | Горњи Кључаровци, Аустроугарска, данас Словенија |
| Датум смрти | 11. јануар 1964. (89 год.) |
| Место смрти | Словењ Градец, СФР Југославија, данас Словенија |
Ксавер Мешко је студирао богословију, те био капелан и жупник у различитим местима у Корушкој. Већи део свог живота је проживео као жупник у Селама код Словењ Градеца.
Мешко је писао песме, приче, романе, новеле, цртице, драме и омладинске приповетке. Поред лирике и драме, писао је и прозу. Своје место у словеначкој књижевности је придобио пре свега и највише због писања прозе. [1]
У његовом раду преовладава католичко-хришћански поглед на свет са јаким народносним нагласцима. Слоговно је на њега утицао Иван Цанкар.
Дела уреди
Приповедна:
- Кам пловемо, - Тисковна задруга, Љубљана, 1927.,
- На Пољани, - Словенска Матица, Љубљана, 1907.,
- Об тихих вечерих, - I. Клеинмаyр & Ф. Бамберг, Љубљана, 1904.,
- Мир божји, - I. Клеинмаyр & Ф. Бамберг, Љубљана, 1906.
Драма:
- Мати, - Католишка букварна, Љубљана, 1914.
Омладинска:
- Младим срцем, шест свезака, Дружба св. Мохорја / Мохорјева дружба, Цеље / Преваље / Целовец, 1911, 1914, 1922, 1940, 1951, 1964.
- Легенде о св. Франчишку, Мохорјева дружба, Цеље 1975. Објављено први пута у Дом ин свет 1917 ин 1919; затим Дружба св. Мохорја, Горица 1927; наредне године Марибор 1928.
Дела хронолошки уреди
- Слике ин повести (1898.)
- Об тихих вечерих (1904.)
- Мир божји (1906.)
- На Пољани (1907.)
- На смрт обсојени? (Драма у три чина) (1908.)
- Чрна смрт (1911.)
- Младим срцем I (1911.)
- Младим срцем II (1914.)
- Повести ин слике (1914.)
- Мати (Драма у три чина) (1914.)
- Две слики (1916.)
- Њива (1916.)
- Слике (1918.)
- Младим срцем III (1922.)
- Волк спокорник ин друге повести за младино (1922.)
- Наше живљење (1922.)
- Листки (1924.)
- Нашим малим (1925.)
- Младини (1927.)
- Легенде о светем Франчишку (1927.)
- Кам пловеме (1927.)
- Чртице (1931.)
- Хенрик, гобави витез (Игра у четири чина) (1934.)
- Пасијон (Пасијон у седам отајства и у три чина) (1936.)
- При Храстових. (Драма у три чина) (1939.)
- Младим срцем IV (1940.)
- Дела 1 (1940.)
- Придиге (1944.)
- Из срца ин света (1945.)
- Новеле (1946.)
- Романце ин повести (1948.)
- V корошких горах. Новеле (1950.)
- Пожгана Радовна ин друге згодбе (1950.)
- Младим срцем V (1951.)
- Избрано дело I-VI (1954-1960.)
- V кресни ночи (1957.)
- Пољанчев Ценцек ин друге згодбе за младино (1957.)
- Духовник с својим Богом (1960.)
- Младим срцем VI (1964.)
Одликовања уреди
Црквена власт га је одликовала са више одликовања: духовни саветник (1924), монсињор (папа Пије XI га је именовао 1934.) декан "Старог трга" (1933 - 1962.), почасни каноник мариборске бискупије (1948). [2]
Државна власт је такође одликовала писца Мешка. Године 1924. је словењградецко градско веће прогласило Ксавера Мешка за почасног мештана града Словењ Градеца, градска читаоница пак за почасног члана. У Словењ Градецу су године 1930. преименовали Црквену улицу у Мешкову улицу. Градска библиотека је године 1974. додала још његово име: Библиотека Ксаверја Мешка Словењ Градец. Године 1984. је вајар Раде Николић израдио Мешков попрсни кип. Портрет су приликом 120-годишњице његовог рођења и 30-годишњице смрти поставили испред Шпиталске цркве Светога Духа у Словењ Градецу. [3]
Спољашње везе уреди
- Мешкова беседа ин беседа о Мешку – биографија (на словеначком)
