Гастрономски туризам

Гастрономски туризам подразумева посету дестинацији чији је примарни циљ да задовољи лично интересовање за домородачку (етничку) националну или регионалну гастрономију. То укључује конзумирање хране и пића, учење о припреми јела, куповину производа у вези са храном и похађање курсева кувања. Гастрономски туризам је врста културног туризма будући да кухиња и рецепти представљању производе локалне културе, а начини припреме хране спадају под нематеријалну културну баштину.Термин гастрономски или кулинарски туриста односи се на све оне који путују да би пробали производе локалне кухиње карактеристичне за неку земљу или регију.

Преглед

уреди

Гастрономски или прехрамбени туризам подразумева потрагу за јединственим и незаборавним искуствима конзумирања хране и пића, било близу или далеко. Сваки туриста једе око три пута дневно и тако чини производњу хране једном од основних економских покретача туризма. Земље попут Ирске, Перуа и Канаде су направиле значајне инвестиције у области развоја културног туризма, и већ сада се може видети финансијска добит и раст броја ноћења по хотелима као директна последица промоције гастроноског туризма и развитка производње. Светска агенција гастрономског туризма има следећу класификацију и дефиницију гастрономског туризма:

„Користимо термин „прехрамбени туризам’’, али осим хране он подразумева и конзумацију пића. Такође, неприродно звучи када кажемо ’’туризам хране и пића’’. Треба да разјаснимо појам „далеко и близу“. Да бисмо били гастрономски путници не морамо да путујемо на други крај државе или света, већ можемо да истражујемо и у околним местима, градовима или комшилуцима. Ако не напуштате често свој комшилук, затим одете у други део града како бисте посетили посебну радњу или како бисте тамо јели, онда сте ви „гастрономски путник“ у свом сопственом дворишту! Моменат путовања се подразумева јер већина људи путује барем у други део свог града, ако не и региона или земље. Даљина није толико битна као фактор већ чињеница да смо стално у покрету. Сви смо на неки начин „путници’’ и „гастрономи’’. Према томе, сви смо ми на неки начин „гастрономски путници“. Претходно је био коришћен термин „кулинарски туризам“ да се опише наша индустрија. Престали смо да користимо тај термин у 2012. јер је наше истраживање показало да је одавао погрешан утисак. Док се термин „кулинарски” технички може користити за све што се односи на храну и пиће и на почетку делује као да има добар смисао, перцепција већине енглеских говорника с којима смо разговарали јесте да је реч "кулинарска" елитистичка. То је веома лоша презентација онога чиме се наша индустрија бави. „Прехрамбени туризам“ укључује пијачне тезге и уличне продавце, као локалне (гастро) пабове, винарије и уникатне ресторане. Постоји нешто за свакога у индустрији прехрамбеног туризма“[1]

Економски утицај

уреди

Светска агенција кулинарског туризма процењује да приходи од продаје хране и пића представљају 15% до 35% укупне потрошње у туризму у зависности од приступачности одређене дестинације. WФТА наводи и неке од могућности гастрономског туризма као што су: .организовање групних туристичких посета, повећање пореских прихода, више медијска пажње.[1]

Курсеви кувања

уреди

Курсеви кувања представљају све популарнији облик гастрономског туризма. Курсеви се разликују по трајању, од кратких предавања до целодневних или вишедневних обука. Стране туристе највише занима кухиња земље коју посећују док локални туристи могу бити заинтересовани да дођу до нових кухиња.

Гастрономске туре

уреди

Туре су различите у зависности од организатора места или теме, али већина има следеће елементе:

  • Туре се углавном организују у већим градовима или у градовима с великим бројем туриста. Туре између осталог постоје у Лондону, Паризу, Риму, Фиренци, Торонту, Истанбулу, Њујорку, Лисабону, Берлину, Сан Франциску, Копенхагену, Куала Лумпуру и Барселони.
  • Постоји доста варијација у ценама самим тим нису свуда исте, па су тако у Сједињеним Америчким државама су више док су у Азији мање.
  • Туре су углавном пешачке. Удаљеност једног места од другог никад није велика. Пример за то је Тура индијске хране у Лондону која се одржава у неколико суседних улица. Поједини туристи више воле бициклистичке туре, иако је мали број бициклистичких компанија препознао храну као предмет туристичких тура.
  • Време трајања тура је од три сата на па више. Обично време када почињу је 11 часова по локалном времену и трају до поподне. Место почетка и краја туре је обично исто, и то су најчешће места одакле полазе јавни превози- метро, аутобуске станице и слично.
  • Број учесника варира, али се горњом границом сматра од 12 до 16.
  • Мало деци се ретко наплаћују туре јер обично деле оброк са својим родитељима или старатељима. Туре можда неће бити прилагођене кретању у инвалидским колицима.
  • Туре воде посетиоце на места која иначе не би посетили и на тај начин они уче где купује, шта и како једе локално становништво. Фразе попут "Једите у граду као прави Парижанин/Њујорчанин" често се користе у промовисању оваквих тура.
  • Све туре воде локални становници који посетоцима поред места која обилазе препоручују и ресторане у осталим деловима града.
  • Туре првенствено имају везе са храном. Како ће изгледати тура зависи од организатора али скоро свака садржи посету маркетима, баровима и кафићима у којима учесници конзумирају одређене производе. Уобичајено је да се иде у продавнице у којима се купује нека врста хране која се теже налази. Туре могу да се заврше у неком ресторану где могу да узму пиво, вино или неко безалкохолно пиће.
  • Водичи говоре о храни и упућују на продавнице у којима они лично купују. Могу да говоре о томе како се храна коју њихова породица једе разликује од оне што се генерално нуди туристима јер је њихов главни фокус упознавање туриста са локалном храном.
  • Водичи у својим турама говоре и о историји града кроз који се крећу. Туре се не крећу кроз главне туристичке зоне, али су близу њих.
  • Туре претпостављају да учесници једу углавном све и да немају неку посебну врсту дијете. Док већина може да прими вегетаријанце, за вегане то није случај – изузетак тог примера јесте индијска тура хране (пошто постоји мноштво вегана у Индији). Исто упозорење важи за оне који траже безглутенску исхрану или неке друге ограничавајуће дијете.
  • Многе туристичке компаније имају за циљ да креирају модел одрживог туризма преко кога могу да  пружају својим клијентима искуство које позитивно утиче на локално окружење, друштво и економију. Неки од начина да се достигну одрживи развој су рад само са локалним произвођачима, породичним власницима, слављење локалне традиције
  • 10. јуна 2017. проглашен је Дан националне гастрономске туре који слави гастрономски туризам у читавом свету.

Референце

уреди
  1. ^ а б „Хоме”. WФТА. Архивирано из оригинала 05. 02. 2018. г. Приступљено 2018-03-20. 

Спољашне везе

уреди

Званични сајт за истраживање путем друштвених мрежа