Гордана Влајић (Панчево, 1959) српска је књижевница која пише за децу и одрасле. Чланица је Удружења књижевнка Србије, Друштва књижевника Војводине, Удружења „Адлигат”, Менсе и НУНС-а.

Гордана Влајић
Гордана Влајић (2006)
Лични подаци
Датум рођења(1959-04-03)3. април 1959.
Место рођењаПанчево, СФР Југославија
Занимањекњижевник

Биографија уреди

Рођена је 3. априла 1959. године у Панчеву. Дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду, смер новинарски и специјализирала Односе са јавношћу при ЈИН институту, у класи проф. Ван дер Маидена (Утрехт, Холандија).

Дела су јој превођена на пољски, енглески, македонски, мађарски, арапски, португалски, француски, румунски, израелски и словеначки језик. Члан је Удружења књижевнка Србије[1], Друштва књижевника Војводине[2], Удружења „Адлигат”,[3] Менсе[4] и НУНС-а[5]. Програмска је уредница Матице исељеника и Срба у региону и уредница поезије у издавачкој кући АРТЕ из Београда.

Са Проф. др Горданом Пешаковић и новинарком Тањом Шикић, иницијаторка је пројекта ”Београдски читач” који афирмише читање и књижевност. Скулптуре младих београдских вајара до сада су постављене у Београду (Чубруски парк), Панчеву (Градска библиотека) и Каселберију(Градски парк, Орландо).

Покретач је и уредница дечјег часописа ”Екопедија”, који се бави очувањем животне средине.

Књиге поезије уреди

  • Криво ми је, ИК АРТЕ (Београд), прво издање 2005.
  • Изложба речи, ИК АРТЕ (Београд) и Грyнинг (Стокхолм), прво издање 2008. Превод на шведски: Адолф Дал, шеф катедре за славистику на Универзитету у Упсали (преводио је дела Мирослава Крлеже, Александра Тишме, Драгослава Михајловића и Данила Киша)
  • А, да стварно одемо на кафу?, ИК АРТЕ (Београд), са још троје песника, 2010.
  • Усуд, ИК АРТЕ (Београд) и УКС, 2018.

Књиге прозе уреди

  • Роаминг, први роман написан у СМС дијалошкој форми, под псеудонимом, Моно и Мањана, 2007.[6]
  • Рашчупане мушкатле, збирка кратких прича, ИК АРТЕ (Београд), 2009.
  • Баба Будимка и чувар гуменог замка, ИК АРТЕ (Београд) и Добар наслов (Београд), 2012.

Књиге за децу уреди

  • Моја мама најлепше кува, Сана (Сремски Карловци), 1998.
  • Мама, је л' сутра опет идеш на посао?, ИК АРТЕ (Београд), 2000.
  • Заистинска српска бајка[7], Клетт (Београд), 2015.
  • Словарица, природе чуварица, Амарант (Панчево), 2016.
  • Шарена лица мојих улица, Амарант (Панчево), 2017.
  • ЗЕДСИ, хибридни роман за тинејџере, млађе и старије, Пчелица (Чачак), 2019.

Награде и признања уреди

  • Прва награда за поезију на Конкурсу Културно просветне заједнице Војводине, 1980.
  • Први Српски пасош од владе РС као једна од 204 заслужних грађана Србије, 2007.
  • Златна значка за допринос култури Србије, 2008.
  • Сребрни орден Удружења Краљевина Србија за очување српске традиције, 2013.
  • "Најбоље из Баната", награда за књижевност, 2013.
  • Светосавско багодарје УКС-а, за посебан допринос култури, 2015.
  • “Крчединче”, награда на Међународној умтничкој колонији у Крчедину, за најбољу дечју књигу, 2016.
  • Повеља ”Сима Цуцић” за књигу ”Заистинска српска бајка”, 2016.
  • Више националних признања у области заштите животне средине

Референце уреди

  1. ^ „Удружење књижевника Србије”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 20. 02. 2018. 
  2. ^ Друство књизевника Војводине - Насловна
  3. ^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
  4. ^ www.менса.рс
  5. ^ „НУНС :: Чланови”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2018. г. Приступљено 20. 02. 2018. 
  6. ^ www.књизаре-вулкан.рс/књиге/роаминг-анна-дассиагло-исбн-9788678041389
  7. ^ [„Заистинска српска бајка | Издавачка кућа Клетт[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2018. г. Приступљено 20. 02. 2018.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ) Заистинска српска бајка | Издавачка кућа Клетт]