Гвожђе(II) сулфат
Гвожђе(II) сулфат (феро сулфат) је хемијско једињење са формулом FeSO4.[3][4] Познат је од древних времена као зелена галица или зелени витриол. Плаво-зелени хептахидрат је најчешћи облик овог материјала. Сви сулфати гвожђа се растварају у води и дају исти водени комплекс [Fe(H2O)6]2+, који има октаедралну молекулску геометрију и који је парамагнетичан.
Називи | |
---|---|
Други називи
Феро сулфат; зелени витриол; гвожђе витриол; зелена галица
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.028.867 |
EC број | 231-753-5 |
RTECS | НО8500000 |
УНИИ | |
| |
Својства | |
FeSO4 | |
Моларна маса | 151,908 g/mol (anhidrat) 169,92 g/mol (monohidrat) 278.05 g/mol (heptahidrat) |
Агрегатно стање | плаво/зелени или бели кристали |
Густина | 2,84 g/cm3 (anhidrat) 1.898 g/cm3 (heptahidrat) |
Тачка топљења | 70 °C (dehidracija heptahidrata) 400 °C (razlaže se) |
25.6 g/100mL (анхидрат) 48.6 g/100 mL (хептахидрат) (50 °C) | |
Опасности | |
ЕУ класификација (ДСД)
|
Штетан ('Xn) Иритант (Xi') |
R-oznake | R22, R36/38 |
S-oznake | (S2), S46 |
NFPA 704 | |
Tačka paljenja | Nije zapaljiv |
Srodna jedinjenja | |
Srodna jedinjenja
|
Gvožđe(III) sulfat |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Хидрати
уредиГвожђе(II) сулфат се може наћи у разним стањима хидрације, и неколико форми постоји у природи.
- FeSO4·H2O (минерал: сзомолнокит, релативно редак)
- FeSO4·4H2O (минерал: розенит, бео, релативно уобичајен, ниже да буде дехидратациони продукт мелантерита)
- FeSO4·5H2O (минерал: сидеротил, релативно редак)
- FeSO4·6H2O (минерал: ферохексахидрит, релативно редак)
- FeSO4·7H2O (минерал: мелантерит, плаво-зелен, релативно уобичајен, зелена галица)
На 90 °C, хептахидрат губи воду и формира безбојни монохидрат. У свом анхидратном, кристалном стању, његова стандардна енталпија формирања је ΔfH°чврст = -928.4 kJ·mol−1 и његова стандардна моларна ентропија је S°чврст = 107.5 J·K−1·mol−1.
Добијање и реакције
уредиУ завршној фази припреме челика за галванизацију или премазивање, челични лим или шипке се провлаче кроз кисела купатила са сумпорном киселином. Овај поступак производи знатне количине гвожђе(II) сулфата као споредног производа[5]
- Fe + H2SO4 → FeSO4 + H2
Други извор великих количина FeSO4 је производња титанијум диоксида из илменита сулфатним процесом.
Феро сулфат се исто тако индустријски припрема оксидацијом пирита:
- 2 FeS2 + 7 O2 + 2 H2O → 2 FeSO4 + 2 H2SO4
Реакције
уредиТоком загревања, гвожђе(II) сулфат прво губи своју кристалну воду и оригинално зелени кристали прелазе у прљаво-жуту анхидрирану материју. Даље загревање узрокује ослобађање сумпор диоксида и белог дима сумпор триоксида, остављајући црвенкасто-браон гвожђе(III) оксид. Декомпозиција гвожђе(II) сулфата почиње на око 480 °C.
- 2 FeSO4 → Fe2O3 + SO2 + SO3
Попут свих гвожђе(II) соли, гвожђе(II) сулфат је редукујући агенс. На пример, он редукује азотну киселину до азот оксида и хлор до хлорида:
- 6 FeSO4 + 3 H2SO4 + 2 HNO3 → 3 Fe2(SO4)3 + 4 H2O + 2 NO
- 6 FeSO4 + 3 Cl2 → 2 Fe2(SO4)3 + 2 FeCl3
По излагању ваздуху, он се оксидује да формира корозиони смеђе-жути покривни слог базног фери сулфата, који је смеша фери оксида ис фери сулфата:
- 12 FeSO4 + 3 O2 → 4 Fe2(SO4)3 + 2 Fe2O3
Референце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ Egon Wildermuth, Hans Stark, Gabriele Friedrich, Franz Ludwig Ebenhöch, Brigitte Kühborth, Jack Silver, Rafael Rituper “Iron Compounds” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry Wiley-VCH, Wienheim, 2005.
Литература
уредиСпољашње везе
уреди- „Ирон(II) сулфате”. Цхемицал Ланд21. 10. 1. 2007.
- Прављење зелене галице из пирита