Гвожђе(III) фосфат, такође фери фосфат,[5][6] је неорганско једињење са формулом ФеПО4. Познато је неколико сродних материјала, укључујући четири поломорфа ФеПО4 и два полиморфа дихидрата ФеПО4·(Х2О)2. Ови материјали налазе низ техничких примена. Они се јављају у виду минерала.[7][8]

Гвожђе(III) фосфат
Гвожђе(III) фосфат пентахидрат
Називи
IUPAC назив
Gvožđe(III) fosfat
Други називи
Фери ортофосфат, Фери фосфат
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.030.123
УНИИ
  • [O-]P(=O)([O-])[O-].[Fe+3]
Својства
FeO4P
Моларна маса 150,81 g·mol−1
Агрегатно стање жуто смеђи чврсти материјал
Густина 3,056 g/cm³ (anhidrat)
2.87 g/cm³ (20 °C, dihidrat)
Тачка топљења 250 °C (482 °F; 523 K)
(dihydrate) decomposes[3]
анхидрат:
нерастворан
дихидрат:
0.642 г/100 мЛ (100 °Ц)[3]
+11,500.0·10−6 цм³/мол
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 180.5 J/mol·K (dihidrat)[3]
Стандардна моларна ентропија So298 171.3 Ј/мол·К (дихидрат)[3]
-1888 kJ/mol (dihidrat)[3]
Opasnosti
GHS grafikoni The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)[4]
GHS signalna reč Upozorenje
H315, H319, H335[4]
P261, P305+351+338[4]
Irritant Xi
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26, S36
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Структура

уреди

Најзаступљенија форма ФеПО4 поприма структуру α-кварца. У тој форми П и Фе имају тераедарску молекуларну геометрију. При високом притиску, долази до фазне промене и прелаза у гушћу структуру са октаедралним Фе центрима. Две орторомбне структуре и моноклиничка фаза су исто тако познате. У два полиморфа дихидрата, Фе центар је октаедралан са два лиганда воде у узајамној цис позицији.[9]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в г д „ирон(III) пхоспхате дихyдрате”. цхемистер.ру. Приступљено 3. 7. 2014. 
  4. ^ а б в Сигма-Алдрицх Цо. Ретриевед он 2014-05-03.
  5. ^ „Ирон(III) Пхоспхате”. НИХ, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. Приступљено 22. 1. 2016. 
  6. ^ „ФЕРРИЦ ПХОСПХАТЕ”. ЕндМемо.цом. Приступљено 22. 1. 2016. 
  7. ^ Ронцал-Херреро, Тереса; Родрíгуез-Бланцо, Јуан Диего; Беннинг, Лиане Г.; Оелкерс, Ериц Х. (2009). „Преципитатион оф Ирон анд Алуминум Пхоспхатес Дирецтлy фром Аqуеоус Солутион ас а Фунцтион оф Температуре фром 50 то 200 °Ц”. Црyстал Гроwтх & Десигн. 9 (12): 5197—5205. дои:10.1021/цг900654м. .
  8. ^ Сонг, Y.; Завалиј, П. Y.; Сузуки, M.; Wхиттингхам, M. С. (2002). „Неw Ирон(III) Пхоспхате Пхасес: Црyстал Струцтуре анд Елецтроцхемицал анд Магнетиц Пропертиес” (ПДФ). Инорганиц Цхемистрy. 41 (22): 5778—5786. ПМИД 12401083. дои:10.1021/иц025688q. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 07. 2014. г. Приступљено 3. 7. 2014. 
  9. ^ Загхиб, К.; Јулиен, C. M. (2005). „Струцтуре анд елецтроцхемистрy оф ФеПО4·2Х2О хyдрате”. Јоурнал оф Поwер Соурцес. 142 (1): 279—284. Бибцоде:2005ЈПС...142..279З. дои:10.1016/ј.јпоwсоур.2004.09.042. Приступљено 3. 7. 2014. 

Спољашње везе

уреди