Википедија

Хепатомегалија

Хепатомегалија је патолошко увећање јетре, које може бити урођено (и најчешће је последица урођеног генетског дефекта), или стечено (најчешће као последица стагнације крви, цирозе јетре, рака, амилоидозе, хидатидних цисти, бруцелозе, амебијазе и сличних обољења).[1][2]

Хепатомегалија
ЦТ болесника са хепатомегалијом
УзроциАбсцес јетре, Маларија
Дијагностички методАбдоминална ултрасонографија
ЛечењеПреднисон и азатиоприн

Увећање јетре које се у неким случајевима може јавити заједно са болом локализованим на десној страни трбуха (у непосредној близини јетре), на палпатацију изазива веома јак бол и непријатан осећај који доприноси погоршању бола.[3] Поред клиничке слике основне болести, које је изазвало увећање јетре, један од главних симптома хепатомегалије је поред увећања трбуха и неприродна жућкаста пребојеност коже (жутица).[4][5]

Етиопатогенеза

уреди

Имајући у виду да је јетра укључена у многе функције организма. и често носи назив „лабораторија живота” , она је под утицајем многих стања која могу изазвати хепатомегалију, укључујући следеће чиниоце:[6][7][8][9][10]

 
Лептоспироза
 
Конгестија јетре код хепатомегалије
 
Таласемија
 
Хематохроматоза

Инфективни

уреди

Тумори и инфилтративне болести

Хематолошки поремећаји

Метаболички

Лекови (и алкохол)

Конгенитални

Конгестивни

  • Десни вентрикуларни отказ срца.
  • Конгестивна срчана инсуфицијенција (ЦЦФ).
  • Констриктивни перикардитис
  • Будд-Цхиари синдром.

Аутоимуни

  • Аутоимуна болест јетре

Билијарни

Остало

Клиничка слика

уреди

У најчешче клиничке знаке хепатомегалије спадају:[3]

  • бол у десном, горњем делу стомака
  • болови у мишићима
  • мучнина
  • жутица
  • отицање трбуха и надутост
  • крварење десни
  • крвава столица или столица боје глине
  • пролив.[19]

Постојеје и релативно ретки симптоми као шти су :

  • свраб,
  • опадање длака са тела,
  • нередовна менструација,
  • црвени дланови и црвене лезије на кожи.

Хепатомегалија изазвана масном јетром, може бити и асимптоматска, или се понекад јављају ови знаци болести:

  • замор и општа слабост,
  • благи бол у стомаку,
  • губитак телесне тежине — пошто сувишна масноћа изазива упалу, апетит слаби и то доводи до губитка телесне тежине и опште слабости.[19]

Дијагноза

уреди
 
Ултрасонографија нормалне јетре, са мерењем величин дуж каудокранијалне и медијоклавикуларне линије

У пракси, процена хепатомегалије је често субјективна, и зато се поред анамнезе и клиничког прегледа мора да заснива и на лабораторијским и радиолошким методама.

Радиографске карактеристике величине хепатомегалије

Процена величине јетре се обицно ради на ултразвуку или ЦТ-у, иако хепатомегалија може бити видљива на абдоминалној радиографији. За одраслу јетру основне радиографске карактеристике су:[9]

  • јетра се пружа до средње клавикуларне линија и просечно износи 10-12,5 цм у дужини краниокаудално.[20]
  • јетра која је дужа од 15,5-16 цм у средишњој медиоклавикуларној линији (MCL) сматра се увећаном
  • просечни попречни промер јетре је 20-23 цм на нивоу горњег пола десног бубрега.[20]

Радиолошки налази који подржавају хепатомегалију укључују:[21]

  • продужетак десног режња јетре испод доњег пола десног бубрега.
  • заокруживање доње границе јетре.[22]

Терапија

уреди

Лечење хепатомегалије зависи од узрока који је довео доп повећања јетре, па је прецизна дијагноза примарна брига сваког терапеута.

У случају аутоимуних болести јетре, у терапији се може применити преднизон и азатиоприн.

У случају лимфома, опције лечења укључују хемотерапију са једним агенсом (или мулти-агенсну терапију) и регионалну радиотерапију, а операција може бити опција у специфичним ситуацијама.[23]

Менингококна коњугирана вакцина групе C се такође користи у неким случајевима.

У примарној билијарној цирози урсодеоксихолна киселина помаже крвотоку да уклони жуч, чија количина се може повећати код појединих оболелих.[24][25][26]

Извори

уреди
  1. ^ Телега, Грзегорз W. (2018-01-01), Клиегман, Роберт M.; Лyе, Патрициа С., ур., 14 - Хепатомегалy (на језику: енглески), Елсевиер, стр. 244—254.е1, ИСБН 978-0-323-39956-2, Приступљено 2021-02-04 
  2. ^ МацГилцхрист А, Иредале Ј, Паркс Р. Гастроинтестинални систем. У: Доуглас Г, Робертсон C, едс. Мацлеодов клинички преглед . 13тх ед. Филаделфија, ПА: Елсевиер Цхурцхилл Ливингстоне; 2013: Поглавље 8.
  3. ^ а б „Енларгед ливер - Сyмптомс анд цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  4. ^ „Хепатомегалy - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2021-02-04. 
  5. ^ Мартин П. Приступ пацијенту са болестима јетре. У: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман-Цецил Медицина . 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016: Поглавље 146.
  6. ^ Агарам, Нарасимхан П. (2011-01-01), Саxена, Ромил, ур., 40 - Ливер Патхологy ин Сyстемиц Дисеасес анд Дисеасес оф Отхер Органс (на језику: енглески), W.Б. Саундерс, стр. 567—574, ИСБН 978-0-443-06803-4, Приступљено 2021-02-04 
  7. ^ Цорренти, Јасон M.; Јускевициуте, Егле; Сwаруп, Адити; Хоек, Јан Б. (2014-06-01). „Пхармацологицал церамиде редуцтион аллевиатес алцохол-индуцед стеатосис анд хепатомегалy ин адипонецтин кноцкоут мице”. Америцан Јоурнал оф Пхyсиологy-Гастроинтестинал анд Ливер Пхyсиологy (на језику: енглески). 306 (11): Г959—Г973. ИССН 0193-1857. ПМЦ 4042116  . ПМИД 24742988. дои:10.1152/ајпги.00395.2013. 
  8. ^ Кwантен, Wилхелмус Ј.; Вандеwyнцкел, Yвес-Паул; Мартинет, Wим; Де Wинтер, Бенедицте Y.; Мицхиелсен, Петер П.; Ван Хооф, Вивиане О.; Дриессен, Анн; Тиммерманс, Јеан-Пиерре; Бедосса, Пиерре (2016-08-11). „Хепатоцеллулар аутопхагy модулатес тхе унфолдед протеин респонсе анд фастинг-индуцед стеатосис ин мице”. Америцан Јоурнал оф Пхyсиологy-Гастроинтестинал анд Ливер Пхyсиологy. 311 (4): Г599—Г609. ИССН 0193-1857. ПМЦ 5142201  . ПМИД 27514483. дои:10.1152/ајпги.00418.2015. 
  9. ^ а б Јонес, Јеремy. „Хепатомегалy | Радиологy Референце Артицле | Радиопаедиа.орг”. Радиопаедиа (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  10. ^ „Еверyтхинг Yоу Неед то Кноw Абоут ан Енларгед Ливер”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2014-03-14. Приступљено 2021-02-04. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Хепатомегалy. Реад абоут Хепатомегалy (енларгед ливер) | Патиент”. Патиент (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2019. 
  12. ^ а б в г д „Хепатомегалy: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. www.нлм.них.гов. Приступљено 26. 1. 2019. 
  13. ^ Ланг, Флориан (2019). Енцyцлопедиа оф Молецулар Мецханисмс оф Дисеасе: Wитх 213 Таблес (на језику: енглески). Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 824. ИСБН 9783540671367. 
  14. ^ Превентион, ЦДЦ - Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд. „ЦДЦ - Ецхиноцоццосис - Ресоурцес фор Хеалтх Профессионалс”. www.цдц.гов (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2019. 
  15. ^ „Лептоспиросис (Wеил'с Дисеасе) | Доцтор | Патиент”. Патиент (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2019. 
  16. ^ Банфалви, Гаспар (2019). Хомеостасис - Тумор - Метастасис (на језику: енглески). Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 145. ИСБН 9789400773356. 
  17. ^ „Цхолестерyл Естер Стораге Дисеасе - НОРД (Натионал Организатион фор Раре Дисордерс)”. НОРД (Натионал Организатион фор Раре Дисордерс) (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2019. 
  18. ^ „Хунтер'с Сyндроме. МПС II информатион; сyмптомс | Патиент”. Патиент (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2019. 
  19. ^ а б Мартин П. Аппроацх то тхе патиент wитх ливер дисеасе. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман-Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 146.
  20. ^ а б Кеннедy, П. А.; Маддинг, Г. Ф. (1977). „Сургицал анатомy оф тхе ливер”. Сургицал Цлиницс оф Нортх Америца. 57 (2): 233—44. . Пубмед цитатион
  21. ^ Брант WЕ, Хелмс ЦА. Фундаменталс оф диагностиц радиологy. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. 2007. ISBN 978-0-7817-6135-2.. Реад ит ат Гоогле Боокс - Финд ит ат Амазон
  22. ^ Роцха, Силвиа Мариа Суцена да; Феррер, Ана Паула Сцолезе; Оливеира, Илка Регина Соуза де; Wидман, Аззо; Цхаммас, Мариа Цристина; Оливеира, Луиз Антонио Нунес де; Церри, Гиованни Гуидо (2009). „Детерминаçãо до таманхо до фíгадо де црианçас нормаис, ентре 0 е 7 анос, пор ултрассонографиа”. Радиологиа Брасилеира. 42 (1): 7—13. ИССН 0100-3984. дои:10.1590/С0100-39842009000100004. 
  23. ^ Схерман КЛ, Махви ДМ. Ливер метастасес. Ин: Ниедерхубер ЈЕ, Армитаге ЈО, Доросхоw ЈХ, Кастан МБ, Теппер ЈЕ, едс. Абелофф'с Цлиницал Онцологy. 5тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 53.
  24. ^ Еатон ЈЕ, Линдор КД. Примарy билиарy циррхосис. Ин: Фелдман M, Фриедман ЛС, Брандт Љ, едс. Слеисенгер анд Фордтран'с Гастроинтестинал анд Ливер Дисеасе. 10тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 91.
  25. ^ Фогел ЕЛ, Схерман С. Дисеасес оф тхе галлбладдер анд биле дуцтс. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман-Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 155.
  26. ^ Лампс ЛW. Ливер: нон-неопластиц дисеасес. Ин: Голдблум ЈР, Лампс ЛW, МцКеннеy ЈК, Мyерс ЈЛ, едс. Росаи анд Ацкерман'с Сургицал Патхологy. 11тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер ; 2018:цхап 19.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hepatomegalija&oldid=28521007”