Иштван Немет
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Иштван Немет (мађ. Нéметх Иствáн; Мали Иђош, 18. август 1930 — Нови Сад 30. септембар 2019) био је мађарски новинар и књижевник који је живео и стварао у Србији.[1]
| Иштван Немет | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. август 1930. |
| Место рођења | Мали Иђош, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 30. септембар 2019. (89 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
| Држављанство | српско, мађарско |
| Националност | мађар |
| Породица | |
| Супружник | Ибоља Тот (1955-2019) |
| Деца | Золтан Немет (1956), Габор Немет (1963) |
| Родитељи | Јанош Немет Јулиана Киш |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | мађарски |
Биографија уреди
Први је син оца Јаноша Немета и мајке Јулиане Киш. Између 1943-44. године је учио у гимназији у Врбасу. Између 1944-46. године је учио у гимназији у Малом Иђосу и у Бачкој Тополи.
Учесник је народноослободилачког рата.[1]
Између 1946-49. године скоро је завршио Грађевински факултет у Суботици. Између 1954-55. године је радио у Малом Иђошу као официр. Од 1955. године десет година је радио код Ифјúсáг Сзава (на ср. Реч Младости). Између 1965-89. године је радио као репортер код Мађар Со.[1] У пензији је од 1989. године.
Приватан живот уреди
1955. године се венчао са Ибољом Тот у Малом Иђошу. Рођена су два сина: Золтан (1956) и Габор (1963). Од Золтана унуци: Каталин (1983), Атила (1985-2006) и Андреа. Од Габора има једног унука Стефана Немета (2000).
Дела уреди
- Парасзткирáлyсáг (новеле 1954)
- Егy ембер üл аз удварон (1959)
- Лепкелáнц (1961, 1965, 1976)
- Хűтлен есте (1964)
- Себестyéн (1972)
- Зсебтüкöр (рипорток, 1973)
- Ки лáтта азт а кисфиúт? (дечје новеле, 1973)
- Вадалма (1976, 1984)
- Сзомсзéдок вагyунк (рипорт, 1976)
- Хајнали утазáс (1978, 1979)
- Егy мúзеум тáргyаи (рипорток, 1979)
- Кертмози (јегyзетек, 1980)
- Сзептембери емлéк (изабране новеле, 1981)
- Вöрöсбегy (дечје новеле, 1983)
- Арцок зсебтüкöрбен (рипорт, 1984)
- Хегyомлáс (приче, 1985)
- Дíсзудвар (1989)
- Могyорóфавирáг (изабране новеле, 1990)
- Кáнаáни тöртéнетек (аутобиографије, исповести, 1994)
- Јегyкендő. Васáрнапи íрáсок 1984-1994 (рипортер, 1995)
- Хáзиолтáр (породична кроника, 1996)
- Бüхüм мег а Лотyоги (данашње приче, 1996)
- Üннеп Рагузáбан (рипортер, 1998)
- Има Тüндéрлакéрт (новела, 2000)
- Лéлеквесзтőн. Фöљегyзéсек аз езредвéгрőл (2002)
- Хегyаља утца. 150 апрó-цсепрő + 1 авагy Егy öнмагáт валлатó перемвидéки наплóја; Форум, Нови сад, 2004
- Авар лелет. Вáлогатáс Нéметх Иствáн мункáибóл 75. сзüлетéснапјáра; Гулипáн Инфо Кфт., Сегедин, 2005
- Кéккő ловакнак. Тüндéрлаки кéпек; Форум, Нови Сад, 2007
- Акик аз идőкет сзолгáлтáк. Вéгес-вéгиг а Криваја вöлгyéбен; Форум, Нови Сад, 2008
- Себестyéн. Регéнy; Форум Кöнyвкиадó, Úјвидéк, 2010
- Фелхőнéзőк. Вáлогатотт гyермекновеллáк; Форум, Нови Сад, 2012
- Фордулат утáн; Форум, Úјвидéк, 2013
- Јусзтика. Вáлогатотт новеллáк; вáл. Мáк Ференц; Форум, Нови Сад, 2017
Референце уреди
- ^ а б в „НЕМЕТ Иштван (Иствáн Нéметх)”. снп.орг.рс. Приступљено 15. 1. 2023.
Спољашње везе уреди
- Ки Кицсода
- Напкúт Киадó Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2017)