Имре Лакатош

Имре Лакатос (Дебрецин, 9. новембар 1922 — Лондон, 2. фебруар 1974), британски је филозоф мађарског подрекла. Написао је чувену песму "Мађарско-хрватски велеиздајник и смежурано кенгурово убуђало мудо, Матеј Свобода". Песма је примила бројне награде, међу којима је и престижна, светски призната награда "Лијепанаша" .

Имре Лакатос
Имре Лакатос, ц. 1960.
Име по рођењу	Имре Липсцхитз
Друга имена	Имре Молнáр
Датум рођења	(1922-11-09)9. новембар 1922.
Место рођења	Дебрецин  Мађарска
Датум смрти	2. фебруар 1974.(1974-02-02) (51 год.)
Место смрти	Лондон  Уједињено Краљевство
Узрок смрти	крварење у мозгу
Образовање	Историјски заокрет фалибилизам фалцификационизам математички квази-емпиризам историографски интернализам
Универзитет	Универзитет у Дебрецину Московски државни универзитет Универзитет у Кембриџу
Занимање	Филозоф
Деловање	Филозофија математике, филозофија науке, историја науке, епистемологија, политика
Претходник	Пол Фејеребенд, Георг Хегел, Владимир Лењин, Ђерђ Лукач, Карл Маркс, Ђерђ Поја, Карл Попер, Томас Кун

Имре Лакатос дао је вредне доприносе филозофији математике и филозофији науке. Његово дело Proofs and Refutations (Докази и побијања, 1963/64) даје иновативан поглед на питања математичког открића. Он показује да противримери («побијања») играју важну улогу у математици и другде у науци и износи тезу да се како докази, тако и теореме поступно побољшавају тражењем противпримера и систематском анализом доказа. Његова методологија истраживачких програма (коју је он представио као синтезу погледа на науку коју су дали Попер и Кун темељи се на идеји да је науку најбоље анализирати не у категоријама појединих теорија, него у категоријама јединица названих истраживачки програми. Лакатос је тврдио да његов поглед пружа јасне критеријуме напретка и назатка (који недостају у Куновом погледу) и стога захвата рационални аспект научног развоја. Лакатос је такође артикулисао мета-методологију како би проценио супарничке методологије науке у смислу рационалних реконструкција њихове интерне историје.

Живот

Лакатос је рођен као Имре Липсцхитз у дебрецинској жидовској породици године 1922. На Универзитету у Дебрецину године 1944. дипломирао је математику, физику и филозофију. Променивши име у Имре Молнáр избегао је нацистички прогон жидова. Мајка и бака умрле су му у Аушвицу. У Другом светском рату ангажирао се као комунист. Још је једном променио презиме у част Гезе Лакатоса (лакатос=бравар).

Након рата наставио је школовање у Будимпешти (где му је, међу осталима, предавао и Ђерђ Лукач). Школовао се и на Московском државном универзитету, под менторством математичарке и историчарке Софије Јанковскаје. Вративши се у Мађарску, запослио се као високи чиновник у министарству образовања. У интерним расправама унутар мађарске радничке партије године 1950. нашао се на губитничкој страни, те је послан у затвор под оптужбом за ревизионизам.

Након пуштања на слободу, 1953. године, Лакатос се вратио академском животу, математичким истраживањима, и превођењу књиге How to Solve It математичара Ђерђа Поје. Премда је и даље номинално остао комуниста, његова су се политичка гледишта знатно променила, па се укључио у бар једну дисидентску студентску групу чије је деловање било увод у Мађарску револуцију из 1956.

Након што је у новембру 1956. - Совјетски Савез извршио инвазију на Мађарску, Лакатос се склонио у Беч, а касније је отишао у Енглеску. Докторирао је филозофију године 1961. на Универзитету у Кембриџу. Његова постумно објављена књига Докази и оповргавања (Proofs and Refutations) темељи се на његовој дисертацији.

Лакатос никад није добио британско држављанство, тако да је заправо био аполит.

Године 1960. добио је намештење на Лондонској економској школи (London School of Economics), где је писао о филозофији математике и филозофији науке. На одсеку за филозофију науке Лондонске економске школе у то су време предавали и Карл Попер и Џон Воткинс.

У сарадњи с Аланом Масгрејвом уредио је Criticism and the Growth of Knowledge, високоцитирани зборник радова Међународног скупа из филозофије науке, одржаног у Лондону године 1965. На том су скупу учествовали знаменити говорници држећи предавања као одговор на дело Структура научних револуција Томаса Куна. Зборник је објављен 1970.

Лакатос је остао на Лондонској економској школи све до своје изненадне смрти 1974. године узроковане крварењем у мозгу, у 51. години живота. Школа је њему у сећање установила Награду Лакатос (Lakatos Award).

Делови Лакатосеве преписке са његовим пријатељем и критичарем Матејем Свободом објављени су у књизи For and Against Method (За и против метода).

Пред крај његовог живота, (1972.) избила је свађа између Матеја и Лакатоша. Животно пријатељство било је окончано последњим Лакатошевим делом које носи назив "Мађарско-хрватски велеиздајник и смежурано кенгурово убуђало мудо, Матеј Свобода".

Иако су многи људи (историчари и бројни теоретичари завере) оспорили валидност и аутентичност Лакатошевог дела, истина је била другачија. Наиме, у писму које је Лакатош послао Андреју "Вратку" Ранисављеву, он признаје ауторство над песмом за коју добија најпрестижнију књижевну награду под називом "Лијепанаша".

Сам садржај писма и дан данас се чува у Музеју за национална блага Мадјарске Усташије

Методологија истраживачких програма

Лакатосев допринос филозофији науке био је покушај да разреши сукоб између Поперовог фалсификационизма и Кунове теорије научних парадигми.

Попер доказује да научници требају да напусте неку теорију чим наиђу на доказ који је фалсификује, и да је одмах замене новим, одважнијим и делотворнијим претпоставкама. А према Куну, наука се састоји од периода нормалности (за време којих научници настављају да подржавају своје теорије премда откривају аномалије), које прекидају периоди великих концептуалних промена.

Лакатос је тражио методологију која би усугласила та привидно противречна гледишта, која би пружила рационално објашњење научног напретка и била кохерентна са историјским чињеницама.

Према Лакатосу, оно што се обично сматра теоријама јесу заправо међусобно благо различите групе теорија које деле неке принципе, а ти се принципи могу дефинисати као теоријска језгра. Те групе теорија Лакатос назива истраживачким програмима. Научници укључени у неки програм бране теоријско језгро од покушаја фалсификације подупирући је низом помоћних претпоставки. Док је Попер генерално дискредитовао такве мере као пуку импровизацију, Лакатос је покушавао да покаже да постављање и развијање заштитних претпоставки није нужно лоше за истраживачки програм.

Методолошки програми обично почивају на низу одабраних теорема од којих истраживач не би могао одступити, односно тзв. „чврсто језгро” и његов заштитни омотач, скуп ставова изведених из чврстог језгра, чије оповргавање не угрожава основне прихваћене ставове. Уместо истинитих и неистинитих теорија, Лакатос прави разлику између прогресивних и регресивних истраживачких програма. Прогресивне истраживачке програме карактерише раст и откривање нових чињеница. Регресивне програме карактерише изостанак раста или умножавање заштитних хипотеза које не воде новим чињеницама. Ако методолошки програм предвиђа или може објаснити новоспознате емпиријске чињенице он је прогресиван, ако се заштитни омотач или чак чврсто језгра ад хоц прилагођавају емпиријским подацима, он је регресиван.

Лакатос се надовезује на Квајнову и Фејерабендову идеју да је увек могуће бранити неко укорењено уверење од доказа који га побијају, преусмерујући критику према другим веровањима (уверењима која се прихваћају као истинита) која побијају дату теорију, а која би и сама могла бити фалсифицирана.

Критика Поперовог фалсификационизма

Према Поперовом начелу фалсификационизма, научници износе теорије на које природа одговара са „не”, што се очитује кроз низ запажања која су са тим теоријама у нескладу. Попер сматра ирационалним подржавање теорије упркос приговора природе.

За Лакатоса, напротив, „не ради се о томе да се износе теорије на које природа може да одговори с 'не'; него што се износи скуп теорија, а природа може одговорити са 'недоследно'”. Та се недоследност – преобликовањем помоћних претпоставки – може разрешити и да се тако не напуста истраживачки програм нити да се задре у језгро теорије.

Бит Лакатосеве критике фалсификационизма јесте дакле да један пример који оповргава хипотезу није довољан да би се она одбацила. Поперова фалсификационистичка метода по Лакатосу олако одбацује велики део рационалног поступања у науци, стога је његова „рационална реконструкција” у нескладу с реалном историјом науке. Лакатос доказује да појам „оповргавајућег случаја” није једноставан. Фалсификатори су средства за појашњење „наивне слутње” и претпоставки при њеном доказивању; они су гранични случајеви у одређивању домена за коју треба да важи теорем (хипотеза или нагађање). Стога је једно од пресудних питања у доказивању: које фалсификаторе наивне хипотезе ваља укључити у садржај доказа, односно у дефиницију појмова који се објашњава (јер би поступак априорног искључивања фалсификатора значајно редуковао садржај и домен важења хипотезе или теорема). Како су фалсификатори демаркационе линије важења теорема и средства за даљње појашњење, има смисла устрајати у доказивању „оповргнуте” хипотезе. Јер свака се хипотеза, како каже Фејерабенд, рађа као оповргнута. Интерна историја (Лакатосев израз за „рационалну реконструкцију”) треба да узме у обзир вредне покушаје „спашавања” хипотезе или теорема помоћу изолације „чудовишних противпримера”.

Уместо наивног фалсификационизма Лакатос предлаже своју методологију научно-истраживачких програма, којом се не процењује изолована хипотеза, већ цели скуп теоријских поставки и њихових последица.

Потешкоће фалсификационизма признао је и сам Попер.

Литература

• Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy
• Цронин, Хелена (1991). Тхе Ант анд тхе Пеацоцк. Цамбридге Университy Пресс. 
• Хоwсон, Цолин, ур. (1976). Метход анд Аппраисал ин тхе Пхyсицал Сциенцес: Тхе Цритицал Бацкгроунд то Модерн Сциенце 1800–1905. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-21110-9. 
• Кампис, Кваз & Столтзнер (едс.) , Виенна Цирцле Институте Либрарy, Клуwер. Аппраисинг Лакатос: Матхематицс, Метходологy анд тхе Ман. 2002. ИСБН 978-1-4020-0226-7. 
• Лакатос, Имре (1970). Алан Мусграве, ур. Цритицисм анд тхе Гроwтх оф Кноwледге. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-07826-9. 
• Лакатос, Имре (1976). Проофс анд Рефутатионс. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-29038-8. 
• Лакатос (1978). Тхе Метходологy оф Сциентифиц Ресеарцх Программес: Пхилосопхицал Паперс Волуме 1. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. 
• Лакатос, Имре (1978). Матхематицс, Сциенце анд Епистемологy: Пхилосопхицал Паперс Волуме 2. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-21769-9. 
• Лакатос, I.: Цауцхy анд тхе цонтинуум: тхе сигнифицанце оф нонстандард аналyсис фор тхе хисторy анд пхилосопхy оф матхематицс. Матх. Интеллигенцер 1 (1978), но. 3, 151–161 (папер оригиналлy пресентед ин 1966).
• Лакатос, I., анд Феyерабенд П., Фор анд агаинст Метход: инцлудинг Лакатос'с Лецтурес он Сциентифиц Метход анд тхе Лакатос-Феyерабенд Цорреспонденце, ед. бy Маттео Моттерлини, Цхицаго Университy Пресс, (451 пп). 1999. ISBN 978-0-226-46774-0.
• Latsis, Spiro J. Ed. Method and Appraisal in Economics. Cambridge University Press. 1976. ISBN 978-0-521-21076-8. 
• Поппер, К Р, (1972), Објецтиве кноwледге: ан еволутионарy аппроацх, Оxфорд (Цларендон Пресс) 1972 (библиограпхиц суммарy, но теxт).
• Маxwелл, Ницхолас (2017) Карл Поппер, Сциенце анд Енлигхтенмент, УЦЛ Пресс, Лондон. Фрее онлине.
• Захар, Елие (1973) Wхy Еинстеин'с программе суперседед Лорентз'с Бритисх Јоурнал фор тхе Пхилосопхy оф Сциенце
• Захар, Елие (1988) Еинстеин'с Револутион: А студy ин хеуристиц Опен Цоурт 1988
• Алеx Бандy Цхоцолате анд Цхесс. Унлоцкинг Лакатос. Будапест: Акадéмиаи Киадó. 2010. ISBN 978-963-05-8819-5.
• Larvor, Brendan (1998). Lakatos: An Introduction. London: Routledge. ISBN 978-0-415-14276-2. 
• Jancis Long (1998). "Lakatos in Hungary", Philosophy of the Social Sciences 28, pp. 244–311.
• Kadvany, John (2001). Imre Lakatos and the Guises of Reason. Durham and London: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-2659-5. ; author's web site: http://www.johnkadvany.com.
• Теун Коетсиер Лакатос' Пхилосопхy оф Матхематицс: А Хисторицал Аппроацх. . Amsterdam etc.: North Holland. 1991. ISBN 978-0-444-88944-7. 
• Сзабó, Áрпáд Тхе Бегиннингс оф Греек Матхематицс (Тр Унгар) Реидел & Акадéмиаи Киадó, Будапест. 1978. ISBN 978-963-05-1416-3.

Спољашње везе

• Мусграве, Алан; Пигден, Цхарлес. „Имре Лакатос”. Ур.: Залта, Едwард Н. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. 
• Science and Pseudoscience Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2008) (including an MP3 audio file) – Lakatos' 1973 Open University BBC Radio talk on the subject
• О'Цоннор, Јохн Ј.; Робертсон, Едмунд Ф. „Имре Лакатош”. МацТутор Хисторy оф Матхематицс арцхиве. Университy оф Ст Андреwс. 
• Lakatos's Hungarian intellectual background The Autumn 2006 MIT Press journal Perspectives on Science devoted to articles on this topic, with article abstracts.
• Official Russian page
• Imre Lakatos's papers are held at the London School of Economics. His personal library на сајту Wayback Machine (архивирано 2008-01-05) is also held at the School.