Интермодални контејнер
Интермодални контејнер је велики стандардизовани отпремни контејнер, дизајниран и изграђен за интермодални транспорт робе, што значи да се ови контејнери могу користити у више различитих транспортних модова – од бродова до железнице до камиона – без истовара и утовара њиховог садржаја.[1] Интермодални контејнери се превасходно користе за ефикасно и безбедно паковање и транспорт материјала и производа у глобалном контејнеризованом интермодном теретном транспортном систему. Мањи део контејнера се исто тако користи за регионалне транспортне сврхе.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Container_01_KMJ.jpg/250px-Container_01_KMJ.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Line3174_-_Shipping_Containers_at_the_terminal_at_Port_Elizabeth%2C_New_Jersey_-_NOAA.jpg/250px-Line3174_-_Shipping_Containers_at_the_terminal_at_Port_Elizabeth%2C_New_Jersey_-_NOAA.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/34/Packer_Stacktrain_53_foot_container.jpeg/250px-Packer_Stacktrain_53_foot_container.jpeg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/BNSF_5216_West_Kingman_Canyon_AZ_%28293094839%29.jpg/250px-BNSF_5216_West_Kingman_Canyon_AZ_%28293094839%29.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/Container_ship_Hanjin_Taipei.jpg/250px-Container_ship_Hanjin_Taipei.jpg)
Мноштво типова интермодалних контејнера је доступно и постоје у више стандардизованих величина, мада је деведесет процената глобалне контејнерске флоте сачињено од такозваних контејнера за „суви терет” или „опште сврхе”,[2][3] који су трајне затворене челичне кутије, са углавном било двадесет или четрдесет стопа (6,1 или 12,2 м) стандардном дужином.[2][3] Најзаступљеније висине су 8 фт 6 ин (2,6 м) и 9 фт 6 ин (2,9 м) – каснији су познати као Висока коцка или Hi-Cube контејнери.[4]
Попут картонских кутија и палета, ови контејнери су средства за агрегирање терета и добара у веће, јединичне целине, које су подесне за руковане, померање, и слагање, и које се могу чвсто спаковати на бродовима или складиштима. Интермодални контејнери имају бројна заједничка конструкциона својства која им омогућавају да поднесу стрес при интермодалном транспорту и омогућавају руковање и слагање. Они се могу идентификовати путем њихове индивидуалне, јединствене ИСО 6346 ознаке за извештавање.
Године 2012, постојало је око 20,5 милиона интермодалних контејнера на свету разних типова за потребе различитих терета.[5][нб 1] Контејнери су у великој мери заменили традиционалне расуте терете – године 2010. је контејнерских транспорт обухватао око 60% светске поморске размене.[7][8] Предоминантни алтернативни метходи транспорта преносе расути терет – било да је гасовит, течан или чврст – е.г. помоћу балкера или танкера, железничких или ауто цистерни. За ваздушни саобраћај се користе лакши ИАТА-дефинисани јединични теретни уређаји.
Историја
уредиЗахтев за неким вишенамјенским робусним спремником, погодним за кориштење у разним врстама транспорта, осетио се након Другог светског рата у Сједињеним Америчким Државама, а први пут је кориштен код транспорта до Порторика.
Облик и димензије
уредиНајраширенији тип контејнера су они по ИСО стандарду, То је метални паралелепипед чије су мере утврђене на међународном нивоу 1967. Сви су широки 8 стопа (244 цм) и једнако високи 8 стопа и 6 инча (259 цм), а најчешће имају две стандардне дужине од 20 и 40 стопа (610 и 1220 цм).[9]
Сваки стандардни контејнер је типски означен и регистрован са једанаест бројчаних и словних знакова, у форми: 4 слова (од којих су прва 3 одговарају иницијалима власника фирме) и 6 бројева, након чега следе последњи контролни бројеви (звани „цифре за проверу”), који се добијају рачунским алгоритмом од 10 предходних слова и бројева, тако да свако слово има одговарајућу бројчану вредност.
Поред ИСО стандарда има и других. Доле је таблица са најраширенијим типовима контејнера данас у свету.
20′ контејнер | 40′ контејнер | 40′ контејнер | 45′ контејнер | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
империјални | метрики | империјални | метрички | империјални | метрички | империјални | метрички | ||
спољашње димензије |
дужина | 19′ 10 1/2″ | 6.058 м | 40′ 0″ | 12.192 м | 40′ 0″ | 12.192 м | 45′ 0″ | 13.716 м |
ширина | 8′ 0″ | 2.438 м | 8′ 0″ | 2.438 м | 8′ 0″ | 2.438 м | 8′ 0″ | 2.438 м | |
висина | 8′ 6″ | 2.591 м | 8′ 6″ | 2.591 м | 9′ 6″ | 2.896 м | 9′ 6″ | 2.896 м | |
унутрашње димензије |
дужина | 18′ 8 13/16″ | 5.710 м | 39′ 5 45/64″ | 12.032 м | 39′ 4″ | 12.000 м | 44′ 4″ | 13.556 м |
ширина | 7′ 8 19/32″ | 2.352 м | 7′ 8 19/32″ | 2.352 м | 7′ 7″ | 2.311 м | 7′ 8 19/32″ | 2.352 м | |
висина | 7′ 9 57/64″ | 2.385 м | 7′ 9 57/64″ | 2.385 м | 8′ 9″ | 2.650 м | 8′ 9 15/16″ | 2.698 м | |
ширина врата | ширина | 7′ 8 ⅛″ | 2.343 м | 7′ 8 ⅛″ | 2.343 м | 7′ 6" | 2.280 м | 7′ 8 ⅛″ | 2.343 м |
висина | 7′ 5 ¾″ | 2.280 м | 7′ 5 ¾″ | 2.280 м | 8′ 5″ | 2.560 м | 8′ 5 49/64″ | 2.585 м | |
унутрашња запремина | 1,169 фт³ | 33.1 м³ | 2,385 фт³ | 67.5 м³ | 2,660 фт³ | 75.3 м³ | 3,040 фт³ | 86.1 м³ | |
максимална тежина |
66,139 лб | 30,400 кг | 66,139 лб | 30,400 кг | 68,008 лб | 30,848 кг | 66,139 лб | 30,400 кг | |
тежина празног | 4,850 лб | 2,200 кг | 8,380 лб | 3,800 кг | 8,598 лб | 3,900 кг | 10,580 лб | 4,800 кг | |
тежина пуног | 61,289 лб | 28,200 кг | 57,759 лб | 26,600 кг | 58,598 лб | 26,580 кг | 55,559 лб | 25,600 кг |
Контеризација
уредиКонтејнеризација (енглески: containerization) је израз за савремени начин транспорта терета, тако да се сва пошиљка стави у велики метални спремник - контејнер.[10] Контејнеризација је важна техника транспорта развијена у 20. веку. Заправо и раније, још од почетка 20. века постојали су велики спремници, стандардизираних величина, намењени жељезничком и цестовном транспорту, али тог облика транспорта није било све до 1960-их.[10] Од тад су контејнери постали главни елемент у прекоокеанском бродском транспорту. Читав тај процес омогућили су бродови нове генерације специјално дизајнирани за превоз контејнера. Велики и брзи, контејнерски бродови превозе сву силу контејнерских јединица наслаганих од утробе до палубе, али оно што је најважније - врло их брзо укрцавају и искрцавају, тако да скраћују време проведено по лукама на минимум, па су стога пуно ефикаснији, и имају више радних дана пловидбе.[10] Лучка постројења за брзо манипулирање контејнерима, су прилично комплесна и скупа, па је улагање у њих оправдано једино уколико постоји велики теретни промет у оба правца. Контејнери се пуне (и празне) по фабричким складиштима, након тог се транспортирају до лука камионима или жељезничким вагонима, где се затим укрцавају на бродове. Све то би захтевало пуно више времена, труда и новаца у случају, комадно расутих терета.[10]
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ Леwандоwски, Крзyсзтоф (2016). „Гроwтх ин тхе Сизе оф Унит Лоадс анд Схиппинг Цонтаинерс фром Антиqуе то WWИ.”. Пацкагинг Тецхнологy анд Сциенце. 29 (8–9): 451—478. ИССН 1099-1522. дои:10.1002/птс.2231.
- ^ а б Др. Јеан-Паул Родригуе. „Wорлд Цонтаинер Продуцтион, 2007”. Тхе Геограпхy оф Транспорт Сyстемс. Хофстра Университy. Архивирано из оригинала 4. 7. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2015.
- ^ а б „Глобал Цонтаинер Флеет”. www.wорлдсхиппинг.орг. Wорлд Схиппинг Цоунцил. 2013. Архивирано из оригинала 11. 5. 2015. г. Приступљено 19. 7. 2015.
- ^ „Цонтаинер сизес”. Схипсбусинесс.цом. Приступљено 1. 2. 2013.
- ^ „Wорлд Цонтаинер Флеет Овервиеw”. цсиу.цо. ЦСИ Цонтаинер Сервицес Интернатионал. јануар 2014. Архивирано из оригинала 18. 7. 2015. г. Приступљено 18. 7. 2015.
- ^ Цонтаинер Супплy Ревиеw (ПДФ) (Извештај). Wорлд Схиппинг Цоунцил. мај 2011. стр. 1. Приступљено 18. 7. 2015.
- ^ „Цонтаинер Схиппинг – Статистицс & Фацтс”. Статиста.цом. Статиста Инц. Архивирано из оригинала 5. 12. 2014. г. Приступљено 27. 7. 2015.
- ^ Глобал Траде – Wорлд Схиппинг Цоунцил
- ^ „Стандард Цонтаинерс” (на језику: енглески). АПЛ. Приступљено 19. 9. 2014.
- ^ а б в г „Цонтаинеризатион” (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 19. 9. 2014.
Литература
уреди- Георге, Росе. Нинетy Перцент оф Еверyтхинг: Инсиде Схиппинг, тхе Инвисибле Индустрy Тхат Путс Цлотхес он Yоур Бацк, Гас ин Yоур Цар, анд Фоод он Yоур Плате (2013), десцрибес тyпицал сеа воyаге еxцерпт анд теxт сеарцх
- Интернатионал Организатион фор Стандардизатион (ИСО), Фреигхт цонтаинерс, Волуме 34 оф ИСО стандардс хандбоок, Интернатионал Организатион фор Стандардизатион, . (4th изд.). 2006. ISBN 978-92-67-10426-3.
- Левинсон, Марц. Тхе Боx: Хоw тхе Схиппинг Цонтаинер Маде тхе Wорлд Смаллер анд тхе Wорлд Ецономy Биггер, Принцетон, Н.Ј. : Принцетон Университy Пресс. . 2006. ИСБН 978-0-691-12324-0 https://books.google.com/books?id=WDN5omS5LO0C&printsec=frontcover. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Donovan, Arthur & Bonney, Joseph "The Box That Changed The World", East Windsor, New Jersey, Commonwealth Business Media. 2006. ISBN 978-1-891131-95-0.
- ван Хам, Ханс; ван Хам, Ј.C.; Ријсенбриј, Јоан (2012). Девелопмент оф Цонтаинеризатион. Амстердам: ИОС Пресс. ИСБН 978-1-6149-9146-5. Приступљено 2020-05-01. паге 8, паге 14, паге 18, паге 20, паге 26.
- Монограпх 7: Цонтаинеризатион (ПДФ) (Извештај). Логистиц Суппорт ин тхе Виетнам Ера. УС ДоД Јоинт Логистицс Ревиеw Боард. 15. 12. 1970. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 7. 2015. г. Приступљено 22. 7. 2015.
Спољашње везе
уреди- Цонтаинеризатион на порталу Енцyцлопæдиа Британница
- Интернатионал Цонвентион фор Сафе Цонтаинерс (Генева, 2 Децембер 1972)
- Трацк анд траце бy Схиппинг Цонтаинерс
- Трацк анд траце Цонтаинер Царгос
- Фреигхт цонтаинер тyпес анд сизес суммарy
- Цонтаинер Хандбоок – бy ГДВ, тхе цоллецтиве оф Герман инсуранце цомпаниес
- Буреау Интернатионал дес Цонтаинерс ет ду Транспорт Интермодал
- ИСО Цонтаинерс – ИСО Фреигхт Цонтаинерс