Википедија

Историја Сомалије

Сомалија (Soomaaliya; арап. aṣ-Ṣūmāl), званично Федерална Република Сомалија (Jamhuuriyadda Federaalka Soomaaliya, арап. Jumhūriyyat aṣ-Ṣūmāl al-Fideraaliya) и раније позната као Демократска Република Сомалија, земља је која је лоцирана на Рогу Африке.

Сомалија је била важан центар за трговину са остатком древног света,[1][2] а према мишљењу већине научника,[3][4] она је међу вероватнијим локацијама митске древне земље Пунт.[5][6]

Током средњег века, неколико моћних сомалијских царстава доминирало је регионалну трговину, укључујући Ајурански султанат, Адалски султанат, Варсангалски султанат, Геледијски султанат, Бималски султанат и Мајиртински султанат.

У касном 19. веку, низом уговора са овим краљевствима, Британци и Италијани су стекли контролу над деловима обале и основали Британску Сомалију и Италијанску Сомалију.[7][8] У унутрашњости је дервишки покрет Мохамеда Абдуле Хасана четири пута успешно одбио Британско царство и приморао га да се повуче у обалски регион.[9] Дервиши су 1920. године поражени од стране Британских ваздухопловних снага.[10] Италија је стекла потпуну контролу над североисточним, централним и јужним деловима територије након што је успешно водила Кампању султаната против владајућег Мајиртинског султаната и Хобјоског султаната.[8] Та окупација је трајала све до 1941. када ју је заменила британска војна управа. Северозападна Сомалија је постала протекторат, док је североисточна, централна и јужна Сомалија споразумом постала Повереништво Уједињених нација 1. априла 1950. године, уз обећање стицања независности након десет година. Дана 1. јула 1960. године, две области су се ујединиле као што је планирано, чиме је формирана независна Сомалијска република под цивилном владом. Сомалијска национална скупштина, на чијем је челу био Хаџи Башир Исмаил Јусуф, одобрила је закон којим се уједињује бивша Италијанска Сомалија са Британском Сомалијом, и оснива се Република Сомалија.[11]

Древна Етиопија је доместиковала камиле негде између трећег и другог миленијума пне, одакле су се оне проширила на Древни Египат и Северну Африку.[12]

Праисторија

уреди
 
Неолитска камена уметнсот из Лас Гил комплекса са приказаном камилом.

Сомалија је била насељена још од палеолита, када су цветале дојанска и хагерајска култура.[13] Најстарији докази о погребним обичајима на Афричком рогу потичу са гробља у Сомалији из 4. миленијума пне.[14] Камене справе са налазишта Јалело на северу су такође окарактерисане 1909. године као важни артефакти који показују археолошку универзалност током палеолита између истока и запада.[15]

Према лингвистима, прва популација која је говорила афро-азијским језиком приспела је у овај регион током неолита из „изворне домовине” језичке породице у долини Нила,[16] или са Блиског Истока.[17] Други научници предлажу да се афро-азијска породица развила на локацији Рога, и да су се они одатле разишли.[18]

Комплекс Лас Гил на периферији Харгеисе на северозападу Сомалије датира од пре око 5.000 година, и поседује камену уметност која приказује дивље животиње и украшене краве.[19] Остале пећинске слике се налазе у северном региону Дамбалин, и међу њима се налази неке од најранијих познатих приказа ловца на коњу. Камена уметност је у карактеристичном етиопско-арапском стилу, и датирана на 1000 до 3000 година пне.[20][21] Поред тога, између градова Лас Кори и Ел Ејо у северној Сомалији налази се Каринхеган, локација бројних пећинских слика стварних и митских животиња. Свака слика има натпис испод ње, за који се процењује да је стар око 2.500 година.[22][23]

Древна историја

уреди
Главни чланци: Сомалијска архитектура и Војна историја Сомалије

Земља Пунта

уреди
Главни чланак: Земља Пунта

Древне пирамидалне грађевине, маузолеји, уништени градови и камени зидови пронађени у Сомалији (попут Варгадовог зида) доказ су старе софистициране цивилизације која је некада бујала на сомалијском полуострву.[24][25] Налази археолошких ископавања и истраживања у Сомалији показују да је ова цивилизација уживала у уносним трговинским односима са старом Египтом и микенском Грчком од другог миленијума пне. То подржава хипотезу Сомалије и/или суседних територија афричког рога које кореспондирају древној земљи Пунт.[24][26] Пунти су трговали смирном, зачинима, златом, ебановином, краткорогим говедима, слоновачом и тамјаном са древним Египћанима, Фенићанима, Вавилонцима, Индијанцима, Кинезима и Римљанима путем својих трговачких лука. Древна египатска експедиција коју је у Пунт послала краљица Хатшепсут из 18. династија забележена је на рељефима храма у Деир ел Бахрију, за време владавине пунтског краља Параху и краљице Ати.[24]

Краљевство Макробија

уреди
Главни чланак: Макробијани

У класично доба, Макробијани, који су били прото-Сомалијци, основали су моћно племенско краљевство које је владало великим деловима модерне Сомалије. Они су били чувени по својој дуговечности и богатству, и по неком изворима они су били „највиши и најлепши од свих људи”.[27] Макробијани су били ратници, сточари и поморци. Према Херодотовом извештају, персијски цар Камбиз II, по његовом освајању Египта (525. године п. н. е.), послао је амбасадоре у Макробију, који су донели луксузне поклоне макробијском краљу да би подстакли његову покорност. Макробијски владар, који је био биран на основу свог стаса и лепоте, одговорио је постављајући изазов својим персијским пандану у виду лука без струне: ако би Персијци успели да га употребе, они би имали право да нападну његову земљу; а док до тага не дође, требало би да буду захвални боговима што Макробијани никада нису одлучили да нападну њихово царство.[27][28] Макробијани су били регионална сила која је била позната од истока од запада. Они су били веома напредни у архитектури и изузетно познати по свом богатству. Нашироко се знало о њиховом злату, које је било толико изобилно да су Макробијани окивали своје заробљенике златним ланцима.[28]

Референце

уреди
  1. ^ Јохн Кенрицк, Пхоенициа, (Б. Феллоwес: 1855), п. 199.
  2. ^ Јеанне Росе, Јохн Хулбурд, Тхе ароматхерапy боок: апплицатионс & инхалатионс, (Нортх Атлантиц Боокс: 1992), п. 94.
  3. ^ Цхарнан, Симон (1990). Еxплорерс оф тхе Анциент Wорлд. Цхилдренс Пресс. стр. 26. ИСБН 0-516-03053-1. 
  4. ^ „Тхе Маринер'с миррор”. Тхе Маринер'с Миррор. Социетy Фор Наутицал Ресеарцх. 66–71: 261. 1984. 
  5. ^ Цхристине Ел Махдy, Егyпт : 3000 Yеарс оф Цивилизатион Броугхт то Лифе, (Раинцоаст Боокс: 2005), п.297.
  6. ^ Стефан Гоодwин, Африца'с легациес оф урбанизатион: унфолдинг сага оф а цонтинент, (Леxингтон Боокс: 2006), п. 48.
  7. ^ Лаитин 1977, стр. 8.
  8. ^ а б Исса-Салwе, Абдисалам M. (1996). Тхе Цоллапсе оф тхе Сомали Стате: Тхе Импацт оф тхе Цолониал Легацy. Лондон: Хаан Ассоциатес. стр. 34—35. ИСБН 187420991X. 
  9. ^ Кевин Схиллингтон, Енцyцлопедиа оф Африцан хисторy‎, (ЦРЦ Пресс: 2005), п. 1406.
  10. ^ Саматар, Саид Схеикх (1982). Орал Поетрy анд Сомали Натионалисм. Цамбридге Университy Пресс. стр. 131& 135. ИСБН 0-521-23833-1. 
  11. ^ Греyстоне Пресс Стафф, Тхе Иллустратед Либрарy оф Тхе Wорлд анд Итс Пеоплес: Африца, Нортх анд Еаст, (Греyстоне Пресс: 1967), п. 338.
  12. ^ Неар Еастерн арцхаеологy: а реадер – Бy Сузанне Рицхард п. 120
  13. ^ Петер Робертсхаw (1990). А Хисторy оф Африцан Арцхаеологy. Ј. Цурреy. стр. 105. ИСБН 978-0-435-08041-9. 
  14. ^ С. А. Брандт (1988). „Еарлy Холоцене Мортуарy Працтицес анд Хунтер-Гатхерер Адаптатионс ин Соутхерн Сомалиа”. Wорлд Арцхаеологy. 20 (1): 40—56. ЈСТОР 124524. ПМИД 16470993. дои:10.1080/00438243.1988.9980055. 
  15. ^ Х.W. Сетон-Карр (1909). „Прехисториц Имплементс Фром Сомалиланд”. 9 (106). Ман: 182—183. дои:10.2307/2840281. Приступљено 30. 1. 2011. 
  16. ^ Заринс, Јурис (1990), "Еарлy Пасторал Номадисм анд тхе Сеттлемент оф Лоwер Месопотамиа", (Буллетин оф тхе Америцан Сцхоолс оф Ориентал Ресеарцх)
  17. ^ Диамонд Ј, Беллwоод П (2003) Фармерс анд Тхеир Лангуагес: Тхе Фирст Еxпансионс СЦИЕНЦЕ 300, . дои:10.1126/сциенце.1078208.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  18. ^ Бленцх, Р. (2006). Арцхаеологy, Лангуаге, анд тхе Африцан Паст. Роwман Алтамира. стр. 143—144. ИСБН 0759104662. Приступљено 8. 9. 2014. 
  19. ^ Бакано, Отто (24. 4. 2011). „Гротто галлериес схоw еарлy Сомали лифе”. Агенце Франце-Прессе. Приступљено 11. 5. 2013. 
  20. ^ Мире, Сада (2008). „Тхе Дисцоверy оф Дхамбалин Роцк Арт Сите, Сомалиланд”. Африцан Арцхаеологицал Ревиеw. 25: 153—168. дои:10.1007/с10437-008-9032-2. Архивирано из оригинала 27. 6. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2013. 
  21. ^ Алберге, Далyа (17. 9. 2010). „УК арцхаеологист финдс цаве паинтингс ат 100 неw Африцан ситес”. Тхе Гуардиан. Приступљено 25. 6. 2013. 
  22. ^ Ходд, Мицхаел (1994). Еаст Африцан Хандбоок. Траде & Травел Публицатионс. стр. 640. ИСБН 0844289833. 
  23. ^ Али, Исмаил Мохамед (1970). Сомалиа Тодаy: Генерал Информатион. Министрy оф Информатион анд Натионал Гуиданце, Сомали Демоцратиц Републиц. стр. 295. 
  24. ^ а б в Њоку, Рапхаел Цхијиоке (2013). Тхе Хисторy оф Сомалиа. АБЦ-ЦЛИО. стр. 29—31. ИСБН 978-0313378577. 
  25. ^ Далал, Росхен (2011). Тхе Иллустратед Тимелине оф тхе Хисторy оф тхе Wорлд. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. стр. 131. ИСБН 978-1448847976. 
  26. ^ Абдел Монем А. Х. Саyед; Захи А. Хаwасс (2003). Егyптологy ат тхе Даwн оф тхе Тwентy-фирст Центурy: Арцхаеологy. Америцан Унив ин Цаиро Пресс. стр. 432—433. ИСБН 9774246748. 
  27. ^ а б Тхе Геограпхy оф Херодотус: Иллустратед фром Модерн Ресеарцхес анд Дисцовериес бy Јамес Талбоyс Wхеелер, пг 1xви, 315, 526
  28. ^ а б Јохн Китто, Јамес Таyлор, Тхе популар цyцлопæдиа оф Библицал литературе: цонденсед фром тхе ларгер wорк, (Гоулд анд Линцолн: 1856), п.302.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Somalije&oldid=27854664”