Википедија

Ивана Поповић

За друге употребе погледајте страницу Ивана Поповић (вишезначна одредница).

Ивана Поповић Илијин (Београд, 14. октобар 1983) српска је филмска, телевизијска, позоришна и гласовна глумица.[1]

Ивана Поповић
Ивана Поповић у представи Бриљантин, Позоришта на Теразијама
Пуно имеИвана Поповић Илијин
Датум рођења(1983-10-14)14. октобар 1983. (40 год.)
Место рођењаБеоград
 СФР Југославија
СупружникВукашин Илијин
Активни период2004 — данас
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Битна улога
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Ивана Поповић Илијин је рођена у Београду 14. октобра 1983. године. Одрасла је на Новом Београду, где је завршила основну школу Иван Гундулић, а затим и Средњу графичку школу. Завршила је и музичку школу Јосиф Маринковић После другог покушаја, 2003. године уписује Факултет драмских уметности у Београду у класи Драгана Петровића Пелета. Са њом на класи били су: Петар Бенчина, Милена Предић, Жарко Степанов, Сања Поповић, Немања Оливерић, Јелена Петровић, Данијела Штајнфелд, Небојша Ђорђевић и Владан Милић. Играла је у позориштима „Мадленијанум“, „Душко Радовић“ и УК „Вук“. Позната је по улози Милице у телевизијској серији Сва та равница из 2010. године. Бавила се и синхронизацијом цртаних филмова. Популарност стекла је улогама Невенке у серији "Рањени орао" и Оље у серији "Љубав и мржња".[2] Радила је синхронизације цртаних филмова за студије Призор, Лаудворкс, Моби и Басивити.[тражи се извор]

Стални је члан Позоришта на Теразијама од 2013. године, а од 2020. године носи статус првакиње.[3]

Удата је за ИТ менаџера Вукашина Илијина,[4][5][6] са којим има кћерку Софију и близанце Исидору и Михајла.[тражи се извор]

Улоге уреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе уреди

Година Представа Улога Редитељ Позориште
2007.[7][8] Неки то воле вруће Пуслица Светислав Гонцић и Раде Марјановић по оригиналној режији Соје Јовановић Позориште на Теразијама
2008.[9][10] Кичма Шмитова Бојана Јанковић Мало позориште „Душко Радовић”
2008.[11][12] Ожалошћена породица Вида Југ Радивојевић Опера и театар Мадленијанум
2009.[13][14] Бриљантин Сенди Михаило Вукобратовић Позориште на Теразијама
2011.[15][16] Продуценти Ула Југ Радивојевић
2012.[17][18] Звезде и таленти Раде Вукотић Позориште Славија
2012.[19][20] Зона Замфирова Зона Кокан Младеновић Позориште на Теразијама
2012.[21][22] Нова нова година Гризела Бошко Ђорђевић Позориште „Бошко Буха”
2014.[23][2] Јадници Фантина Небојша Брадић Опера и театар Мадленијанум
2016.[24][25] Смрт Стефана Дечанског Краљица Марија Немањић Михаило Вукобратовић Позориште на Теразијама
2017.[26][27] Фантом из опере Мадам Жири Југ Радивојевић
2018.[28][29] Инсиде оут Моли Ана Григоровић
2019.[30][31] Бродвејске враголије Џенет Ван Де Граф Небојша Брадић

Филмографија уреди

 
Ивана Поповић и Жарко Степанов на премијери представе Бриљантин
Год. Назив Улога
2000-е
2004. Цимерке (кратки филм)
2006. Минус (кратки филм) Јелена
2007. Промени ме Беца
2007—2008. Љубав и мржња (серија) Оља Лазаревић
2009. Рањени орао Невенка Митровић
2009. Рањени орао (серија)
2009. Чекање (кратки филм) Девојка
2010-е
2010. Фригиданце (кратки филм) Ева
2010. Сва та равница (серија) Милица
2010. На слово, на слово (серија) Лошка
2012. Доктор Реј и ђаволи Оја
2016. Андрија и Анђелка (серија) Паулина
2017. Прва тарифа (серија) Јована, лепа девојка
2018. Истине и лажи (серија) Сандра Маљевић
2018—2019. Ургентни центар (серија) Невена
2018. Пет (серија) Добрила
2019—2021. Жигосани у рекету (серија) Мина
2019. Врата до врата (серија) Нела Мицковић
2019. Нек иде живот (серија) Наталија
2019. Слатке муке (серија) Милена, Дулетова девојка
2020-е
2023. Заљубљена Ана, господин заборав и мама Катарина

Синхронизације уреди

Година синх. Назив Улога
2013.[32] Крудс Ип Круд
2013.[33] Снежна краљица Герда
2014.[34] Звончица и вила гусарка Ружица
2014.[35] Повратак у Оз Дороти
2015.[36] Снежна краљица 2: Снежни краљ Герда
2015.[37] Звончица и чудовиште из Недођије Ружица
2015.[38] Кокосаурус мали диносаурус
2018.[39] Невероватна прича о џиновској крушки
2019.[40] Корги, краљевски пас великог срца
2019.[41] Елиот спашава Божић
2019.[42] Фрка

Референце уреди

  1. ^ „Ивана Поповић”. Синеманија. Приступљено 22. 1. 2019. 
  2. ^ а б Степиц, Мирјана (29. 10. 2019). „Ивана Поповић нови члан ансамбла Јадници”. стyле.рс. Приступљено 27. 5. 2021. 
  3. ^ „Ивана Поповић”. Позориште на Теразијама. Приступљено 27. 5. 2021. 
  4. ^ Јанчић, Сузана (11. 3. 2017). „Ивана Поповић Иљин: Супруг и ја поново функционишемо као пар (ФОТО)”. еспресо.цо.рс. Приступљено 27. 5. 2021. 
  5. ^ Ћирић, Дејан (22. 1. 2019). „Ивана Поповић Илијин: Темељ за све је – љубав!”. Вечерње новости. Приступљено 27. 5. 2021. 
  6. ^ Стојаковић, Светлана (24. 3. 2019). „Ивана Поповић Илијин: Деценија љубави са Вукашином”. глориа.рс. Приступљено 27. 5. 2021. 
  7. ^ „Неки то воле вруће”. Позориште на Теразијама. Приступљено 27. 5. 2021. 
  8. ^ Годишњак 29 2008, стр. 67.
  9. ^ Бујишић, С. (15. 12. 2008). „„Кичма“ премијерно у Позоришту „Радовић“”. Данас. Приступљено 27. 5. 2021. 
  10. ^ Годишњак 31 2010, стр. 32.
  11. ^ „Ожалошћена породица”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 27. 5. 2021. 
  12. ^ Годишњак 31 2010, стр. 54—55.
  13. ^ „Бриљантин”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 12. 10. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  14. ^ Годишњак 31 2010, стр. 73.
  15. ^ „Продуценти”. Позориште на Теразијама. Приступљено 27. 5. 2021. 
  16. ^ Годишњак 33 2012, стр. 76.
  17. ^ „Звезде и таленти – Славија”. тикетклуб.цом. Приступљено 27. 5. 2021. 
  18. ^ Годишњак 34 2013, стр. 78.
  19. ^ „Зона Замфирова”. Позориште на Теразијама. Приступљено 27. 5. 2021. 
  20. ^ Годишњак 35 2014, стр. 72—73.
  21. ^ Ах Неша (27. 11. 2012). „Позориште „Бошко Буха“ – репертоар за децембар 2012.”. данубеограду.рс. Приступљено 27. 5. 2021. 
  22. ^ Годишњак 35 2014, стр. 68.
  23. ^ „Јадници”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 27. 5. 2021. 
  24. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (14. 12. 2016). „Сећање на Театар на Ђумруку”. Политика. Приступљено 27. 5. 2021. 
  25. ^ „"Смрт Стефана Дечанског" за рођендан Театра на Ђумруку”. Радио-телевизија Србије. 16. 12. 2016. Приступљено 27. 5. 2021. 
  26. ^ „Фантом из Опере”. Позориште на Теразијама. Приступљено 27. 5. 2021. 
  27. ^ Годишњак 40 2019, стр. 69.
  28. ^ „Инсиде Оут”. Позориште на Теразијама. Приступљено 27. 5. 2021. 
  29. ^ Годишњак 41 2020, стр. 63.
  30. ^ „Бродвејске враголије”. Позориште на Теразијама. Приступљено 27. 5. 2021. 
  31. ^ Годишњак 42 2021, стр. 58.
  32. ^ „Глумица Ивана Поповић као преисторијска тинејџерка”. еспресо.цо.рс. 19. 12. 2012. Приступљено 27. 5. 2021. 
  33. ^ „Снежна краљица од четвртка у биоскопима”. ЦинеСтар ТВ. Приступљено 27. 5. 2021. 
  34. ^ Косовац, Драган (1. 3. 2014). „Тхе Пирате Фаирy”. Свет компјутера. Приступљено 27. 5. 2021. 
  35. ^ Т, Ј. (4. 10. 2014). „Повратак у Оз”. Крстарица. Приступљено 27. 5. 2021. 
  36. ^ „Снежна краљица 2 : Снежни краљ”. ЦинеСтар ТВ. Приступљено 27. 5. 2021. 
  37. ^ Поповиц, Велимир (11. 6. 2015). „Звончица и чудовиште из Недођије”. еро.рс. Приступљено 27. 5. 2021. [мртва веза]
  38. ^ „Кокосаурус мали диносаурус од данас у биоскопима”. ЦинеСтар ТВ. Приступљено 27. 5. 2021. 
  39. ^ „Невероватна прича о џиновској крушки”. Културни Центар Апатин. Приступљено 27. 5. 2021. 
  40. ^ „„Корги-краљевски пас великог срца” у биоскопима (трејлер)”. бгонлине.рс. 15. 3. 2019. Приступљено 27. 5. 2021. 
  41. ^ „Елиот спашава Божић”. Цинеплеxx. Приступљено 27. 5. 2021. 
  42. ^ „Фрка”. ЦинеСтар ТВ. Приступљено 27. 5. 2021. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivana_Popović&oldid=27561019”