Изопреналин
Изопреналин (ИНН) (изопротеренол (УСАН), Медихалер-Исо, Исупрел) је симпатомиметички бета адренергички агонист.[4]
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
Aerolone, Aleudrin, Aleudrine, Aludrin
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.028.807 |
| КЕГГ[1] | |
| |
| Својства | |
| C11H17NO3 | |
| Моларна маса | 211,258 |
| Тачка топљења | 170.5 |
| Фармакологија | |
| Начини употребе | Топикално, интрамаскуларно |
| Фармакокинетика: | |
| Ренално | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Он је структурно сличан адреналину. Изопротеренол је β1 β2 неселективни агонист.[5]
Особине уреди
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 4 |
| Број донора водоника | 4 |
| Број ротационих веза | 4 |
| Партициони коефицијент[6] (ALogP) | 1,1 |
| Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) | -1,6 |
| Поларна површина[8] (PSA, Å2) | 72,7 |
Однос структуре и активности уреди
Изопропил аминска група изопротеренола га чини селективним за β рецепторе. Слободне хидроксилне групе катехола су одговорне за његову подложност ензиматском метаболизму.[9]
Референце уреди
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Схен, Хоwард (2008). Иллустратед Пхармацологy Меморy Цардс: ПхарМнемоницс. Миниревиеw. стр. 5. ISBN 1-59541-101-1.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ „Медицинал Цхемистрy оф Адренергицс анд Цхолинергицс”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2010. г. Приступљено 23. 06. 2011.
Литература уреди
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
