Википедија

Јаков Зелдович

Јаков Борисович Зелдович[1] (бел. Я́каў Бары́савіч Зяльдо́віч, рус. Я́ков Бори́сович Зельдо́вич; 8. март 1914 – 2. децембар 1987), такође познат као YaB,[2] био је совјетски физичар, који је познат по свом плодном доприносу у областима космологије и физике термонуклеарних и хидродинамичких феномена.[3]

Јаков Зелдович
Зелдовицх он а 2014 Руссиан постаге стамп
Зелдович на руској поштанској марки из 2014. године
Пуно имеЈаков Борисович Зелдович
Име по рођењуYаков Борисовицх Зел'довицх
Датум рођења(1914-03-08)8. март 1914.
Место рођењаМинск
 Руско царство
(данашња Белорусија)
Датум смрти2. децембар 1987.(1987-12-02) (73 год.)
Место смртиМосква
 Руска СФСР Совјетски Савез
(садашња Русија)
Место укопаНоводевичко гробље, Москва
ПребивалиштеСовјетски Савез
Држављанствосовјетско
УниверзитетСанкт Петербуршки државних универзитет
Занимањефизичар
ПослодавацИнститут хемијске физике
Московски државни универзитет
Стернбергов астрономски институт
Деловањефизика
сагоревање
астрофизика

Од 1943, Зелдович је играо кључну улогу у развоју совјетског пројекта нуклеарне бомбе. Године 1963, он се вратио на академију како би започео с пионирским доприносима темељном разумевању термодинамике црних рупа и проширивању опсега космологије.[4]

Биографија уреди

Рани живот и образовање уреди

Јаков Зелдович је рођен у белоруској јеврејској породици у кући свог деде у Минску..[5] Међутим, средином 1914. године, породица Зелдович се преселила у Санкт Петербург. Ту су боравили до августа 1941. године, када је породица евакуисана заједно са особљем Института за хемијску физику у Казањ како би избегли инвазију Осовине на Совјетски Савез.[6]‍:301 У Казању су остали до лета 1943. када се Зелдовицх преселио у Москву.[6]

Његов отац, Борис Наумович Зелдович, био је адвокат; његова мајка, Ана Петровна Зелдович (рођена Кивелиович), преводилац са француског на руски, била је чланица Савеза писаца.[6] Упркос томе што је рођен у преданој и религиозној јеврејској породици, Зелдович је био „апсолутни атеиста“.[7][8]

Зелдович је био аутодидакт. Сматрало се да има изузетно свестран интелект, а током свог живота истраживао је и дао велики допринос широком спектру научних подухвата.[4] Након пружене прилике у мају 1931. године, добио је именовање за лабораторијског асистента на Институту за хемијску физику Академије наука Совјетског Савеза и остао ј повезан са тим институтом до краја живота.[6][4]‍:301 Као лабораторијски асистент, добио је прелиминарна упутства о темама из физичке хемије и изградио своју репутацију међу старијим студентима на Институту за хемијску физику.[6]‍:301

Од 1932. до 1934. године, Зелдович је похађао основне курсеве физике и математике на Лењинградском државном универзитету (сада Санкт Петербуршки државни универзитет), а касније је похађао техничка предавања из уводне физике на Лењинградском политехничком институту (данас Политехника Петра Великог у Санкт Петербургу). Универзитет).[6]‍:301[9]‍:2–5

Године 1936, био је успешан у својој кандидатури за звање кандидата наука (совјетски еквивалент докторату), након што је успешно одбранио дисертацију на тему „Адсорпција и катализа на хетерогеним површинама“.[6]‍:301 Централни део своје тезе се фокусирао на истраживање Фројндлихове (или класичне) адсорпционе изотерме, и Зелдович је открио теоријску основу овог емпиријског запажања.[1]

Године 1939, Зелдович је припремио своју дисертацију засновану на математичкој теорији физичког тумачења оксидације азота и успешно је стекао докторат из математичке физике када је рад рецензирао Александар Фрумкин.[10]‍:39–40 Зелдович је открио њен механизам, познат у физичкој хемији као термални НО
x механизам или Зелдовичев механизам.

Совјетски програм нуклеарног оружја уреди

Зелдович се сматра тајним управником Совјетског пројекта нуклеарног оружја; његова путовања у иностранство била су веома ограничена, у Источну Европу, под строгим совјетским обезбеђењем.[11]‍:198–199 Убрзо након открића нуклеарне фисије (од стране немачког хемичара Ота Хана 1939. године), руски физичари су почели да истражују опсег нуклеарне фисионе физике. Он је преузео семинаре на ту тему. На овом раду су учествовали Игор Курчатов и Јулиј Харитон 1940. године.[6]‍:79–80

У мају 1941, Зелдович је радио са Харитоном на изградњи теорије о кинетици нуклеарних реакција у присуству критичних услова.[6]‍:81 Рад Харитона и Зелдовича проширен је на теорије паљења, сагоревања и детонације; ово је објаснило карактеристике које раније нису биле тачно предвиђене, уочене, нити објашњене.[6]‍:82[4] Модерна теорија детонације у складу с тим се назива Зелдович-фон Њуман-Дохринг или ЗНД теорија, и њен развој и је укључивао заморне прорачуне брзих неутрона; овај посао је био одложен због немачке инвазије на Совјетски Савез, што је ометало напредак у сазнањима да ће у јуну 1941. бити декласификовани.[6]‍:82 Године 1942, Зелдович је премештен у Казањ, и Народни комесаријат за муницију му је дао задатак да изврши радове на конвенционалном баруту који ће бити испоручен Совјетској армији, док је од Харитона затражено да дизајнира нове типове конвенционалног оружја.[6]‍:87–88

Публикације уреди

Књиге уреди

  • Зел'довицх Yа.Б.; Рузмаикин А.А. (2015). Дyнамо Проблемс ин Астропхyсицс. Цамбридге Сциентифиц Публисхерс. ИСБН 978-1908106445. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Новиков I.D. (2014). Старс анд Релативитy. Довер. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Раизер Yу.П. (2012). Пхyсицс оф Схоцк Wавес анд Хигх-Температуре Хyдродyнамиц Пхеномена, Волуме 1. Довер. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Раизер Yу.П. (2012). Пхyсицс оф Схоцк Wавес анд Хигх-Температуре Хyдродyнамиц Пхеномена, Волуме 2. Довер. 
  • Зел'довицх Yа.Б. (1993). Селецтед Wоркс оф Yаков Борисовицх Зелдовицх: Партицлес, Нуцлеи, анд тхе Универсе. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0691087429. 
  • Зел'довицх Yа.Б. (1992). Селецтед Wоркс оф Yаков Борисовицх Зелдовицх: Цхемицал Пхyсицс анд Хyдродyнамицс. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0691085944. 
  • Зел'довицх Yа.Б. (1992). Мy Универсе: Селецтед Ревиеwс. Роутледге. ИСБН 978-3718650040. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Рузмаикин А.А.; Соколофф D.D. (1990). Магнетиц Фиелдс ин Астропхyсицс. Гордон & Бреацх Сциенце Пуб. ИСБН 978-0677223308. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Баренблатт Г.; Либровицх V.Б.; Макхвиладзе Г.M. (1985). Тхе Матхематицал Тхеорy оф Цомбустион анд Еxплосионс. Цонсултантс Буреау. ИСБН 978-0306109744. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Пилипетскy Н.Ф.; Схукунов V.V. (1985). Принциплес оф Пхасе Цоњугатион. Спрингер. ИСБН 978-3-662-13573-0. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Новиков I.D. (1983). Релативистиц Астропхyсицс: Тхе Струцтуре анд Еволутион оф тхе Универсе вол 2. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0226979571. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Новиков I.D. (1971). Релативистиц Астропхyсицс: Старс анд Релативитy вол 1 . Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0226979557. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Раизер Yу.П. (1968). Елементс оф Гасдyнамицс анд тхе Цлассицал Тхеорy оф Схоцк Wавес. Ацадемиц Пресс. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Компанеетс А.С. (1960). Тхеорy оф Детонатион. Ацадемиц Пресс. 
  • Зел'довицх Yа.Б.; Yаглом I.M. (1988). Хигхер матхематицс фор бегиннинг пхyсицистс анд енгинеерс . Прентице Халл. ИСБН 978-0133876482. 

Референце уреди

  1. ^ а б Гинзбург, V. L. (1994). „Yаков Бориссовицх Зел'довицх. 8 Марцх 1914–2 Децембер 1987”. Биограпхицал Мемоирс оф Феллоwс оф тхе Роyал Социетy. 40: 430—441. дои:10.1098/рсбм.1994.0049  . 
  2. ^ „YаБ-100 - Хомепаге”. мастер.саи.мсу.ру. саи-мсу. Приступљено 18. 4. 2017. 
  3. ^ Yа. Б. Зел'довицх; Yу. П. Раизер (2002). Wаллаце D. Хаyес; Роналд Ф. Пробстеин, ур. Пхyсицс оф схоцк wавес анд хигх-температуре хyдродyнамиц пхеномена (Репрод. изд.). Минеола: Н.Y. ИСБН 0-486-42002-7. 
  4. ^ а б в г Сублетте, Цареy (1. 5. 2002). „Yаков Зел'довицх”. нуцлеарwеапонарцхиве.орг. нуцлеар wеапон арцхивес. Приступљено 17. 4. 2017. 
  5. ^ „Тхис даy ин Јеwисх хисторy / А селф-таугхт нуцлеар пхyсицист ис борн”. Хааретз. 8. 3. 2013. Приступљено 8. 11. 2013. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Сунyаев, Расхид (2004). „Цхилдхоод анд Сцхоол даyс” (гоогле боокс). Зелдовицх Реминисценцес. (на језику: енглески) (1 изд.). Лондон: ЦРЦ Пресс. стр. 370. ИСБН 9780203500163. Приступљено 17. 4. 2017. 
  7. ^ Зел'довицх, Yаков Борисовицх (2004). Сунyаев, Р.А., ур. Зелдовицх: Реминисценцес . ЦРЦ Пресс. стр. 69. ИСБН 9780415287906. „I тхинк тхат yоу кноw ме wелл еноугх: I ам ан абсолуте атхеист, анд алл даyс оф тхе wеек аре цомплетелy тхе саме то ме.” 
  8. ^ Андреи Сакхаров: Фацетс оф а Лифе. Атлантица Сéгуиер Фронтиèрес. 1991. стр. 599. ИСБН 9782863320969. „Спеакинг абоут религион, Yаков Борисовицх цоулд саy унамбигуоуслy, "I'м ан абсолуте атхеист".” 
  9. ^ Сиригнано, W.; Мерзханов, А.; Де Луца, L. (1997). „Биограпхy” (гоогле боокс). Адванцес ин цомбустион сциенце : ин хонор оф Yа. Б. Зел'довицх (на језику: енглески) (173 изд.). Рестон, Ва.: Америцан Институте оф Аеронаутицс анд Астронаутицс, Инц. стр. 500. ИСБН 9781600864261. Приступљено 18. 4. 2017. 
  10. ^ Харгиттаи, Истван (2013). Буриед глорy : портраитс оф Совиет сциентистс (на језику: енглески). Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. стр. 320. ИСБН 9780199985593. Приступљено 18. 4. 2017. 
  11. ^ Кхалатников, Исаак M. (2012). Фром тхе атомиц бомб то тхе Ландау Институте аутобиограпхy. Топ нон-сецрет (на језику: енглески). Берлин: Спрингер, Кхалатников. стр. 210. ИСБН 9783642275616. Приступљено 18. 4. 2017. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jakov_Zeldovič&oldid=27676802”