Кане Корсо
Кане Корсо је типичан представник молоса, пореклом са југа Италије и Сицилије.
.jpg) | |||||||||||||||||||||
| Друга имена |
| ||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Порекло | Италија | ||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
| Домаћи пас (Цанис лупус фамилиарис) | |||||||||||||||||||||
Он је средње велики и мишићави пас. Труп има 11% дужи него леђна висина. Леђа су равна, широка и веома мишићава. Има развијени грудни део. Реп је постављен прилично високо. У државама где је то дозвољено, купира се али не прекратко (четврти пршљен).
При мировању реп носи ниско, у ходу је у равни леђа или мало изнад. Кане Корсо има мачије шапе. Врат је јак са врло мало "опуштене коже", скоро уопште је нема (у односу на Напуљског мастифа који му је најближи рођак).[1]
Глава је широка, бразда (удубљење) међу очима је изражена. Њушка је широка и равна. Кане Корсо има изразито бистри поглед, којим све око себе посматра и прати. Уши су пропорционално велике у односу на главу, имају троугласти облик и пребачене су унапред. Мужјаци достижу висину 64-68 цм, женке 60-64 цм. Тежина: мужјаци 45-50 кг женке 40-45 кг.
Длака је кратка упадљиво сјајна и густа, разних боја (црна, беж, сива, риђа, тиграсте варијанте итд.), мали, бели знаци могу бити на грудима, око носа и на шапама. Очи су тамне.
Кане Корсо је храбри, сталожени, интелигентни, активни и верни пас. Јако је везан за свог газду.
Учи брзо и лако. Јос одмалена се препоручује упознавање пса са разним ситуацијама, псима и људима. Што више људи и паса упозна у најранијем добу, то ће касније бити дружељубивији. Скоро никад се при шетњи сувише не удаљава од власника.
Кане Корсо, према званичној класификацији Интернационалне Кинолошке Федерације припада другој групи, а ту спадају пси за одбрану и корисни пси. Што се тиче његовог карактера, стандард га дефинише као: интелигентног, енергичног и уравнотеженог, неупоредивог пса чувара и пса за одбрану.
Историјат и порекло уреди
Пас Кане Корсо је директни потомак римских молоса (“Цанис Пугнас”). Раније је гајен у целој Италији, а последњих година само још у области Апуља и у ограниченим подручјима у јужној Италији. Име му потиче од латинске речи "Цохорс" што значи "чувар, бранилац куће и имања". Користили су га и за чување имовине, стоке и наравно људи.[2]
Обнова расе уреди
Због климатских промена и лоших услова, раса Кане Корсо почела је полако да нестаје. Међутим, 1976. године ентузијаста, љубитељ паса, доктор Бребер јавност и званичне кругове љубитеља паса упознаје са расом Кане Корсо у чланку часописа ЕНЦИ. Тада му се придружује једна група ентузијазиста са којом октобра месеца формира С.А.C.C. (Социете Амато Цане Цорсо). 1986.године др Бребер напушта С.А.C.C. али његов допринос реконструкцији расе је био велики. Наиме, он је човек који је успео да заинтересује јавност овом расом и који је обезбедио прво легло:Басир-а, који је послужио као модел за стандард расе, иначе син Дауна и Тапси.
Међутим, након одласка др Бребера, његови следбеници су се сконцентрисали око одгајивачница у Мантови које је водио Гиацарло Малаваси, а организацијом С.А.C.C. су водили Цефано Гандолфи, Гианантонио Серени и Фердинандо Гасолин. Под овим руководством организација је успела да постигне добре резултате, али се квалитет легла Басира добијеног 1980. године није поновио. Данашњи примерци нису ни приближни жељеном моделу, тј. постоји много варијација и одступања.
Здравље уреди
Кане Корсо је још увек веома мало распрострањен пас да би могле да се направе заиста веродостојне статистике везане за специфичне проблеме ове расе. У сваком случају, ово је робустан пас, који, по правилу, не захтева велике ветеринарске трошкове од власника. Клуб за заштиту ових паса захтева од узгајивача да буду посебно пажљиви по питању дисплазије, иако контроле нису обавезне. Веома је здрав пас[3]
Распрострањеност уреди
Са 2.528 уписаних у ЛОИ 1998. године, Кане Корсо је достигао веома завидну распрострањеност у Италији, која има све изгледе да се још више повећа. То је заиста изненађујући резултат за једну расу која је званично призната од Ф.C.I.-а тек 1997. године. Ова раса, у времену изненадне популарности свих молосоида, постиже завидан успех чак и у иностранству.
Васпитање и понашање уреди
Раси Кане Корсо не недостаје темперамент. Иако по природи није агресиван, треба се добро побринути за његово васпитање. Боље је утврдити хијерархију још док је штене, и да увек има на уму да је вођа чопора власник, а не он. Мужјак достиже комплетну зрелост тек по навршетку две године. Женка је обично попустљивија и лакше је њоме управљати због њене мање величине. Кане Корсо је одличан бранилац породице и куће. С ове тачке гледишта заслужује комплетно поверење. Одбрана власника и његових добара записана је у њиховом генетском наслеђу.
Темперамент уреди
Кане Корсо је пас стабилног темперамента који пожртвовано воли своју породицу. Активан и доброћудан са једне стране, а незаменљив као пас чувар са друге стране, привржен власнику. Одлично се слазе са децом. Према њима је нежан и чини се свестан њихове невиности и беспомоћности.
Веома је интелигентан и лако се дресира. Никада неће одлутати од куће, увек је у близини власника. Никада не тражи квагу и не започиње је али и не преза од других паса. Захтева власника чврсте руке. Посто зна да буде агресиван према странцима и другим псима, треба га пажљиво социјализовати још од штенета. Дресирани Кане Корсо је покоран и одговоран пратилац. Сумњичав, али у присуству власника толерантан према странцима. Диван је према члановима породице. Веома је дружељубив и потребно му је друштво човека. Кане Корсо може бити одличан пас чувар у стану или кући, али треба имати на уму да му је потребно доста кретања и вежбе. Дуге шетње и трчања су му свакодневна потреба.
Референце уреди
- ^ „Сангуе Магнифица”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2016. г. Приступљено 27. 06. 2016.
- ^ „Кане Корсо (Цане Цорсо)”.
- ^ „Wхат Ис А Цане Цорсо?”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2016. г. Приступљено 27. 06. 2016.
Спољашње везе уреди
- Цане Цорсо на сајту Curlie