Карбонил флуорид

Карбонил флуорид је неорганско једињење са формулом COF2. Овај гас, попут његовог аналога фосгена, је безбојан и високо токсичан. Молекул је планаран са C2v симетријом.

Карбонил флуорид
Струцтуре оф царбонyл флуориде
Струцтуре оф царбонyл флуориде
Спаце-филлинг модел оф тхе царбонyл флуориде молецуле
Спаце-филлинг модел оф тхе царбонyл флуориде молецуле
Називи
IUPAC назив
Karbonil difluorid
Други називи
Флуорофосген
Угљен дифлуорид оксид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.941
RTECS ФГ6125000
УН број 2417
  • FC(F)=O
Својства
COF2
Моларна маса 66,01 g mol−1
Агрегатно стање Безбојни гас
Густина 2,698 g dm−3 (gas), 1,139 g dm−3 (tečnost na tački topljenja)
Тачка топљења −11.126 °C (−19.995 °F; −10.853 K)
Тачка кључања −8.457 °C (−15.191 °F; −8.184 K)
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) C
Диполни момент 0,95 D
Опасности
Опасност у току рада Веома токсичан (Често фаталан), реактиван у води
НФПА 704
НФПА 704 фоур-цолоред диамондКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Хеалтх цоде 4: Верy схорт еxпосуре цоулд цаусе деатх ор мајор ресидуал ињурy. Е.г., ВX гасРеацтивитy цоде 2: Ундергоес виолент цхемицал цханге ат елеватед температурес анд прессурес, реацтс виолентлy wитх wатер, ор маy форм еxплосиве миxтурес wитх wатер. Е.г., пхоспхорусСпециал хазардс (wхите): но цоде
0
4
2
Тачка паљења Незапаљив
Сродна једињења
Сродна једињења
Фосген
Карбонил бромид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Припрема и својства уреди

Карбонил флуориди се могу припремити реакцијом фосгена са флуороводоником и оксидацијом угљен-моноксида, мада други метод лако доводи до прекомерне оксидације до угљен тетрафлуорида. Оксидација угљен-моноксида сребро дифлуоридом је подесан метод:

CO + 2 AgF2 → COF2 + 2 AgF

Карбонил флуорид је нестабилан у присуству воде. Он се хидролизује до угљен-диоксида и флуороводоника.[1]

Безбедност уреди

Карбонил флуорид је екстремно отрован са граничном вредношћу од 2 ппм за краткотрајно излагање.

Референце уреди

  1. ^ M. W. Farlow, E. H. Man, C. W. Tullock "Carbonyl Fluoride" Inorganic Syntheses, 1960, Volume 6, pp, 155–158. . doi:10.1002/9780470132371.ch48.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze уреди