КоБСОН
Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН) је нови облик организовања библиотека Србије. Иницијативу за формирање Конзорцијума су покренуле новембра 2001. године водеће научне библиотеке у Србији:
- Народна библиотека Србије - Београд
- Библиотека Матице српске - Нови Сад
- Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" - Београд
- Универзитетска библиотека "Никола Тесла"- Ниш
- Универзитетска библиотека у Крагујевцу - Крагујевац
- Библиотека САНУ - Београд
- Заједница универзитетских библиотека
Основни циљеви удруживања су:
- оптимизована набавка страних научних информација
- прелазак са папирних издања на електронска
- унапређење приступа електронским информацијама
- промоција домаћег научног издаваштва
За представника у преговорима, како са издавачима тако и са надлежним Министарством одређена је Народна библиотека Србије - Центар за научне информације, начелник мр Биљана Косановић (добитница награде "Марија Илић Агапова" за најбољег библиотекара у 2010. години).
Шта све КоБСОН ради уреди
- обезбеђује новчана средства за набавку научних информација, промоцију или едукацију, путем пројеката у земљи и иностранству
- управља прибављеним новчаним средствима
- одлучује о набавци научних информација, након анкетирања свих заинтересованих чланица и детаљне анализе
- преговара са издавачима (добављачима) часописа и база података у циљу што повољније набавке
- потписује лиценцне уговоре о коришћењу претплаћених сервиса
- креира, ажурира и одржава веб страницу доступну свим крајњим корисницима у Србији
- инсталира и одржава све мрежне базе података на централном рачунару, а које морају бити доступне свим корисницима
- прати искоришћеност набављених научних информација и о томе извештава финансијере Конзорцијума
Једном речју КоБСОН је електронска библиотека научно-истраживачке заједнице Србије.
Доступност уреди
КоБСОН портал доступан је без икакве надокнаде и аутентификације свима са академског ИП домена у Србији. Неопходно је у интернет броwсер-у подесити проxy сервер одговарајућег универзитета.
Од 2004. године корисницима је омогућен и удаљени приступ ("од куће", посредством комерцијалног провајдера) и то под истим условима као и из ИП простора академске мреже. Праћење коришћености КоБСОНа указује да око 30% наших корисника користи информационе изворе изван уобичајеног радног времена (ноћу, викендом, празником). У овом режиму до данас имамо регистрованих 9500 истраживача из Србије, што је око трећине укупног броја регистрованих истраживача према последњем попису Републичког завода за статистику. Једини допунски захтев састоји се у томе да корисник потпише лиценцу којом се обавезује да ће се придржавати правила коришћења. Право на личну лиценцу имају сви запослени у академским и научним институцијама чији је оснивач Република Србија, као и стипендисти Министарства науке. Добијање лиценце је бесплатно.[1]
Историјат уреди
Прва веб страница за обједињавање свих информација о научним часописима појавила се 12. октобра 2001. године, и у себи је садржала податке о доступним часописима у папирној форми (ИноЧас), и почетним активностима везаним за формирање конзорцијума. Заштитне боје КоБСОНа су тада одређене, и са мањим "искакањима" су се задржале до данас. Година 2002. се може сматрати годином рођења КоБСОНа. Те године је први пут добијен бужет од Министратсва за науку и КоБСОН је постао чланица еИФЛ-а. То је и година када је званично формиран конзорцијум и постаје препознатљив под именом КоБСОН. Веб страница у новом руху појавила се 20. новембра 2002. године. Наредне године КоБСОН добија озбиљан буџет од Министарства, купљен је нови сервер и за дизајн веб странице био је ангажован професионални дизајнер. Страница се појавила 11. децембра 2003. Дизајн странице није мењан до 2009. године, само су унапређиване услуге. Значајна је и година 2005. када је омогућен удаљени приступ ("од куће"), што је допринело већој посећености и искоришћености. КоБСОН данас има групу пријатеља, а које користи приликом унапређивања својих услуга. Они су посебно допринели у формирању познате "зелено-плаве" табеле која приказује позиције часописа у оквиру научних дисциплина.[2]
Финансирање уреди
Иако крајњи корисници, а и библиотекари, доживљавају да је све преко КоБСОНа "за џабе", то је далеко од реалности. Целокупан систем претплате финансира се искључиво преко Министарства за науку и технолошки развој. На крају сваке године усаглашавају се предлози КоБСОНа прикупљени на основу захтева крајњих корисника и величине буџета Министарства за науку. Коначну одлуку о висини издвојених средстава као и о изворима који ће се претплатити доносе представници Министарства. КоБСОН има обавезу да полаже рачуне Министарству као финансијеру о својој оправданости и ефикасности, што и чини редовним извештавањем.
Набавка је потпуно подређена потребама истраживачких институција у земљи. Годишњим претплатама је, до ове године, претходила анкета која се спроводила преко библиотека заинтересованих институција.
Резултати уреди
Досадашња искуства из рада КОБСОН-а врло су повољна. За мање новца него у прошлости сада се у Србији претплаћује знатно више међународних научних часописа, укључујући и оне највишег квалитета. Успешност КОБСОН-а видљива је и на међународном плану. У првој години деловања КоБСОН је у оквиру еИФЛ-а заузимао 32. место од 40 земаља с обзиром на однос броја преузетих чланака и цене претплаћених извора, што се користи као показатељ успешности чланица. Данас заузимамо 4. место. Додатно, према истраживањима УНЕСЦО-а о приступу научној литератури, Србија представља лидера у региону. КоБСОН тренутно обезбеђује корисницима преко 35.000 страних научних часописа у електронској или папирној форми. Колекција часописа која се нуди корисницима у Србији се у високом проценту препокрива са листом часописа Wеб оф Сциенце , а који обухвата објективно најзначајније светске часописе. Тај извор се у многим светским библиотекама користи за вредновање колекције.
Чланство у еИФЛ-у уреди
КоБСОН је 2002. године приступио међународном конзорцијуму еИФЛ (Елецтрониц Информатион фор Либрариес), како би биле искоришћене могућности удруженог наступа у набавци. еИФЛ окупља земље у транзицији, а при обједињавању претплате уважава платне могућности чланица изражене националним дохотком. Чланство у еИФЛ-у омогућава праћење новина у електронском научном издаваштву, као и стицање неопходне рутине у остваривању права у односима са издавачима.