Коморани
Овај чланак или један његов део није преведен на српски језик. |
Коморани су мање село у општини Ливно, у југозападном делу Босне и Херцеговине. Смештени су уз магистрални пут Ливно — Сплит, сред Ливањског поља, где се равница нагло шири у готово непрегледно пространство плодних ораница и ливада (Дубочице, Табле). Некада састављено од педесетак домаћинстава, данас броји око 40 породица са упола мањим бројем становника него пре 30 година. Велики део бивших становника села живи и ради у Немачкој или Хрватској. Већина данашњих становника се бави сточарством и земљорадњом. До самосталности Хрватске и БиХ односно до успостављања државних граница, село је било познато по производњи квалитетног ливањског сира, док се сада та позната деликатеса производи искључиво за личне потребе. Село је збијеног типа, од пута се пружило у поље уз поток.
Komorani | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Кантон 10 |
| Град | Livno |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Назив села уреди
За постанак назива села нема јасних индиција нити доказа. Неки верују да назив Коморани долази од назива Коњари, јер је некад у селу заиста било пуно коња. Други опет мисле да је име везано за ископ угља лигнита који се у близини села у Ливањском пољу проналази на дубини од свега 2-3 метра (коморати = рудари). Једно истоимено село се налази и на Косову.
Народни говор уреди
Сви мештани говоре штокавском икавицом, односно босанско-далматинским дијалектом.
Становници уреди
Службени попис становника (1991) уреди
| Народност | Бројност | % |
| Хрвати | 117 | 48,15 |
| Бошњаци | 107 | 44,03 |
| Срби | 17 | 7,00 |
| Југословени | 2 | 0,82 |
Коморане насељавају старе ливањске бошњачке и хрватске породице, односно родови: Борић, Баљак, Дриновац, Календер, Милак, Муфтић, Нухбеговић, Перајица, Теклић и Врдољак, те једна српска породица Радић. Ретко се спомиње, а вредно је нагласити добре међунационалне и међуверске односе, што је дошло до изражаја како у Другом светском, тако и у последњем рату. Село осим католичке капелице у којој се одржава литургија неколико пута годишње, нема других сакралних објеката.
Хрватски родови су су:
- ДРИНОВЦИ — преселили из Губера. Старином су из Дриноваца код Љубушког
- ПЕРАЈИЦЕ — преселили из Оргуза
- ШИШКЕ — из Студенаца у Далмацији
- ТЕКЛИЋИ — преселили из Ћаића
- ВРДОЉАЦИ -из Далмације
- ЖУЉЕВИЋИ — из Отока код Сиња
Бошњачки родови су:
- БАЉЦИ — преселили из Биле 1878. године
- БОРИЋИ — памте да су доселили из Триља код Сиња почетком XVII века у град Ливно, након млетачког освајања Далмације. У граду је, средином XVIII века, живео Шабанага Борић, утемељилац једног Дар-ул Хадиса. На падинама Динаре, североисточно од Сиња, постоји село Борићи. У селу их држе за акраме (поседнике), што су заиста били. Имали су веома крупне поседе на подручју Коморана, Губера, и Грбореза, до Луснића на другој страни поља. Породица је доселила у Коморане у XIX веку из града Ливна и изградила овде тврду кулу, од које су остале само рушевине. Друге су им куле стајале у Ливну и између Пирагића Доца и Раповина. Данас је остала само једна кућа Борића;
- ГРАХЕ — Хасан Грахо преселио је овде из Ћаића.
- ДИЗДАРИ — одселили у Пирагића Долац
- КАЛЕНДЕРИ — досељени из Ливна. Држе да су старином из Турске
- МИЛАЦИ — преселили из Луснића. Једна кућа Милака у Коморанима била је кметско селиште које су поседовали Борићи
- МУФТИЋИ — преселили из Забришћа
- НУХБЕГОВИЋИ — преселили из Подхума
- ШЕХИЋИ — преселили из Великог Губера. Живели су на кметском селишту чији су власници Борићи
- ТУЦАК (ТУЧО) — у XIX веку одселили у Јакир и Видимлије у Гламочком пољу
У селу живе ови Срби икавци:
- РАДИЋИ — доселили из Гламоча 1946. године
- ЖДЕРЕ — преселили из Губера. Подреклом из Далмације. У последњем рату иселили у Бањалуку.
Феномен гробља уреди
Иако у Коморанима постоје два стара гробља у њих се никада нису укопавали мештани овог села. До изградње новог католичког гробља са капелицом (реновирана 2008-2010 године), све три вероисповести су се укапале у суседна села, док су се у гробља у Коморанима укапали сељани из суседних села. До изградње новог гробља, католици су се укапали у суседно гробље Забришће.
Православно гробље или Јанковића Гребље је омање и са 7 стећака неправилне форме и утонулих у земљу. У њему су споменици и крстови из 1797. и 1803. године. Гробље је јако запуштено, а гробнице оштећене. Специфично је по томе што се у њега никад нису укапали православци из Коморана, нити је Јанковића било у селу. У то гробље су се укапали Јанковићи из суседних Грбореза (нико од тог презимена не живи у околици, али потомци посећују и уређују гробове). Православци из села су се укопавали у суседни Губер. Изван села се налази и Петрино Гребље које опет никад нису користили католици из села. Легенда говори о настанку тог гробља: на том су месту из заседе убијени сватови који су ишли из Губера према Грборезима, где су и сахрањени. Муслиманског гробља овде нема. Покапају се на гробљу у оближњим Грборезима.