Династија Горјео или Корјо (918–1392) била је корејска династија коју је године 918. основао цар Таејо, заједно са државом чији ће се назив касније изговарати као „Кореја”. Године 936. су се ујединила тадашња Каснија три краљевства и владала највећим делом Корејског полуострва све док је 1392. није збацила нова династија Чосон. Горјео је своје границе проширила до данашњег Вонсана на североистоку (936–943) и реке Амнок (993) те коначно целог Корејског полуострва (1374). Период Горјео у корејској историји је најпознатији по Трипитака Кореана — знаменитим будистичким списима (Трипитака), као и првим покретним словима из 1234. године, која су послужила за израду најстарије данас сачуване штампане књиге на свету Чикчи, године 1377.[4]

Краљевство Корјо

кореј. 고려국
918–1392
Флаг оф Корјо
Краљевска застава
{{{цоат_алт}}}
Краљевски грб
Корјео 1374. године
Корјео 1374. године
СтатусНезависно краљевство
(918–1270, 1356–1392)
вазал монголске Јуан династије
(1270–1356)
ПрестоницаЧорвон
(918–919)

Кесонг
(919–1232, 1270–1390, 1391–1392)

Кангва
(1232–1270)

Намгјонг
(1390–1391)
Заједнички језициСредњекорејски
Религија
Будизам, конфучијизам, таоизам, шаманизам
ВладаМонархија
Краљ 
• 918–943
Тејо (први)
• 949–975
Гвангјонг
• 981–997
Сеонгјонг
• 1046–1083
Муњонг
• 1351–1374
Гонгмин
• 1389–1392
Гонгјанг (задњи)
Вођа војног режима 
• 1170–1174
Ји Уи-банг (први)
• 1174–1179
Јонг Јунг-бу
• 1196–1219
Чуе Чунг-хеон
• 1270
Им Ју-му (задњи)
Историја 
900
• Крунисање Таејо
25. јул 918
• Унификација Каснија три краљевства
936
993–1019
• Комплетирање Трипитаке Корене
1251
1170–1270
• Вазал монголске династије Јуан
1270–1356
• Абдикација Корјана
31. јул 1392
Популација
• 1123[1]
2,100,000
• 1200[2]
3,000,000
• 1392[3]
5,000,000
Претходник
Наследник
Сила (краљевство)
Хубаекје
Таебонг
Балхае
Чосон
Данас део Јужна Кореја
 Северна Кореја

Историја

уреди

Династија Горјео је настала у процесу слабљења државе Сила, која је од око 668. до 900. доминирала највећим делом Кореје. Године 900. се против Силе побунио Гиеон Хвон у области Чоладо и обновио државу Хупекче, а Гунг Је је у северним деловима створио државу Таебонг. У службу касније је као војсковођа ушао Ванг Геон, син локалног велможе. Он је 918. дигао устанак против Гунг Јеа и убио га, основавши Горјео. Године 935. је покорио државу Силу, а године 936. Хубаекје чиме је Кореја постала уједињена под династијом која ће владати следећих 474 година. Међутим, до 14. века је Гојео пала под утицај монголске династије Јуан која је завладала суседном Кином. Иако је краљ Гонгмин успео да ослободи своју државу монголске власти, године 1392. је последњег Горјео краља Гонгјанга свргнуо његов генерал Ји Сеонги и основао нову династију; Гоњанг је убијен 1394.

Корјо раздобље је било „златно доба будизма” у Кореји,[5] и као национална религија, будизам је достигао свој највиши ниво утицаја у историји Кореје, са 70 храмова само у главном граду у 11. веку.[6] Трговина је цветала у Корју, са трговцима који су долазили чак и са Блиског Истока.[7][8] Главни град у данашњем Кесонгу, Северна Кореја, био је центар трговине и индустрије, где су трговци користили систем двојног књиговодства од 11. или 12. века.[9] Поред тога, Корјо је био период великих достигнућа у корејској уметности и култури, попут Корјо целадона, који је био веома хваљен у династији Сунг,[10][11] и Трипитака Кореана, коју је УНЕСЦО описао као „једну од најважнијих и најпотпунијих корпуса будистичких доктриналних текстова на свету”, са оригиналних 81.258 угравираних штампаних блоковима још увек сачуваним у храму Хаеинса.[12] У раном 13. веку, у Корју је развијен покретни шаблон од метала за штампање књига, 200 година пре открића Јохана Гутенберга у Европи.[10][13][14]

Почев од 1170. године, Корјовску владу де факто је контролисала сукцесија моћних породица из класе ратника, понајвише породице Чое, у војној диктатури која је била слична шогунату.[15] За време војне владавине, Корјо је готово 30 година одолевао инвазијама Монголског царства, све док на владајућиг поглавара породице Чое није 1258. године извршен атентат на двору, након чега је власт враћена монархији и успостављен мир са Монголима. Међутим, борбе за власт наставиле су се на двору и војна владавина није окончана до 1270. године.[16] Након тога, Корјо је постао полуаутономна „зетовска нација” из монголске династије Јуан кроз краљевске бракове и крвне везе.[17] Независност је освојена за време владавине Гонгмина средином 14. века, а потом су генерали Чое Јеонг и Ји Сеонг-гие постали истакнути победама над инвазионом војском Црвеног Турбана са севера и Воку пљачкаша са југа.[18] Године 1388. Ји Сеонг-гие је био послат да нападне династију Минг у Љаодонгу, али он је окренуо снаге и у државном удару победио Чое Јеонг. Године 1392. он је заменио Корјо новом државом Чосон, чиме је окончано 474 година владавине Корја на Корејском полуострву.

Етимологија

уреди

Име „Горјео” (кореј. Koryŏ) дошло је од имена „Гогурјео”, које је користило једно од древна Три краљевства Кореје, а које се променило име у „Горјео” под краљем Јангсуом у 5. веку.[19] Назив Кореја који се користи у многим светским језицима потиче од речи „Горјео”. [20][21]

Референце

уреди
  1. ^ 서긍(徐兢) (1123). 고려도경 (高麗圖經). 
  2. ^ 박용운 (1996). 고려시대 개경연구 147~156쪽. 
  3. ^ 이헌창 (2003). 한국경제통사 53쪽. 
  4. ^ „Баегун хwасанг цхорок буљо јикји симцхе yојеол (вол.II), тхе сецонд волуме оф "Антхологy оф Греат Буддхист Приестс' Зен Теацхингс". Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион (УНЕСЦО). Унитед Натионс. Приступљено 14. 7. 2016. 
  5. ^ Јохнстон, Wиллиам M. (2013). Енцyцлопедиа оф Монастицисм (на језику: енглески). Роутледге. стр. 275. ИСБН 9781136787157. Приступљено 8. 2. 2019. 
  6. ^ Ким 2012, стр. 148.
  7. ^ Тилл, Геоффреy; Браттон, Патрицк (2012). Сеа Поwер анд тхе Асиа-Пацифиц: Тхе Триумпх оф Нептуне? (на језику: енглески). Роутледге. стр. 145. ИСБН 9781136627248. Приступљено 8. 2. 2019. 
  8. ^ Лее, Канг Хахн (31. 7. 2017). „Корyŏ'с Траде wитх тхе Оутер Wорлд”. Кореан Студиес (на језику: енглески). 41: 52—74. ИССН 1529-1529. С2ЦИД 164898987. дои:10.1353/кс.2017.0018. 
  9. ^ Роналд, Ма (1997). Финанциал Репортинг Ин Тхе Пацифиц Асиа Регион (на језику: енглески). Wорлд Сциентифиц. стр. 239. ИСБН 9789814497626. Приступљено 8. 2. 2019. 
  10. ^ а б „Кореа, 1000–1400 А.D.”. Хеилбрунн Тимелине оф Арт Хисторy. Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт. Приступљено 8. 2. 2019. 
  11. ^ Цхунг 1998, стр. 234.
  12. ^ „Инсцриптион: Хаеинса Темпле Цханггyонг П'анго, тхе Депоситориес фор тхе Кореана Wоодблоцкс (Републиц оф Кореа)”. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре (на језику: енглески). Унитед Натионс. Приступљено 8. 2. 2019. 
  13. ^ „Кореан Цлассицс”. Асиан Цоллецтионс: Ан Иллустратед Гуиде. Либрарy оф Цонгресс. Приступљено 8. 2. 2019. 
  14. ^ „Гутенберг Библе”. Тимелинес: Соурцес фром Хисторy. Бритисх Либрарy. Архивирано из оригинала 25. 10. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2019. 
  15. ^ Ким 2012, стр. 160.
  16. ^ Ким 2012, стр. 167–168.
  17. ^ Ким 2012, стр. 169.
  18. ^ 이정완; 최효성 (2015). 만만한 취업 한국사: 국내 주요 기업 입사대비 최단기 한국사 마스터북 (на језику: корејски). 박문각. стр. 165. ИСБН 978-9791170239. Приступљено 8. 2. 2019. 
  19. ^ „고려”. 문화콘텐츠닷컴 (на језику: корејски). Кореа Цреативе Цонтентс Агенцy. Приступљено 2. 11. 2018. 
  20. ^ Енцyцлопедиа оф Wорлд Хисторy, Вол II, П238 Корyо Дyнастy
  21. ^ Раwски, Евелyн С. (2015). Еарлy Модерн Цхина анд Нортхеаст Асиа: Цросс-Бордер Перспецтивес (на језику: енглески). Цамбридге Университy Пресс. стр. 198—200. ИСБН 9781316300350. Приступљено 28. 10. 2018. 

Литература

уреди
  • Вермеерсцх, Сем. (2008). Тхе Поwер оф тхе Буддхас: тхе Политицс оф Буддхисм дуринг тхе Корyǒ Дyнастy (918—1392). Цамбридге: Харвард Университy Пресс. 13-ISBN 978-0-674-03188-3./10-ISBN 978-0-674-03188-3.; ОЦЛЦ 213407432
  • Боwман, Јохн Стеwарт (2013), Цолумбиа Цхронологиес оф Асиан Хисторy анд Цултуре, ИСБН 978-0231500043 
  • Цларк, Доналд Н. (1998), „Сино-Кореан трибутарy релатионс ундер тхе Минг”, Ур.: Тwитцхетт, Денис; Моте Фредерицк W., Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхина, Волуме 8: Тхе Минг Дyнастy, 1368−1644, Парт 2, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 272—300, ИСБН 978-0-521-24333-9 .
  • Ебреy, Патрициа Буцклеy; Wалтхалл, Анне (2014), Пре-Модерн Еаст Асиа: То 1800: А Цултурал, Социал, анд Политицал Хисторy, Тхирд Едитион, Бостон, МА: Wадсwортх, Ценгаге Леарнинг, ИСБН 978-1-133-60651-2 .
  • Франке, Херберт (1994), „Тхе Цхин дyнастy”, Ур.: Франке, Херберт; Денис, Тwитцхетт, Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхина, Волуме 6: Алиен Региме анд Бордер Статес, 907-1368, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 215—320, ИСБН 978-0-521-24331-5 .
  • Хатада, Такасхи; Смитх Јр, Wаррен W.; Хазард, Бењамин Х. (1969), А Хисторy оф Кореа, Санта Барбара, ЦА: АБЦ-Цлио, ИСБН 978-0-87436-064-6 .
  • Хyун, Јеонгwон (2013), Гифт Еxцханге амонг Статес ин Еаст Асиа дуринг тхе Елевентх Центурy (Тхесис (Пх.D.)), Университy оф Wасхингтон, хдл:1773/24231 .
  • Нахм, Андреw C. (1988), Кореа: Традитион & Трансформатион: А Хисторy оф тхе Кореан Пеопле, Елизабетх, Њ: Холлyм, ИСБН 978-0-930878-56-6 .
  • Россаби, Моррис (1994), „Тхе реигн оф Кхубилаи кхан”, Ур.: Франке, Херберт; Денис, Тwитцхетт, Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхина, Волуме 6: Алиен Региме анд Бордер Статес, 907-1368, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 414—489, ИСБН 978-0-521-24331-5 .
  • Симонс, Геофф (1995), Кореа: Тхе Сеарцх фор Совереигнтy, Неw Yорк, НY: Ст. Мартин'с Пресс, ИСБН 978-0-312-12531-8 .
  • Тwитцхетт, Денис; Тиетзе, Клаус-Петер (1994), „Тхе Лиао”, Ур.: Франке, Херберт; Денис, Тwитцхетт, Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхина, Волуме 6: Алиен Региме анд Бордер Статес, 907-1368, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 43—153, ИСБН 978-0-521-24331-5 .
  • Yун, Петер I. (1998), Ретхинкинг тхе Трибуте Сyстем: Кореан Статес анд нортхеаст Асиан Интерстате Релатионс, 600-1600 (Тхесис (Пх.D.)), Университy оф Цалифорниа, Лос Ангелес, ИСБН 9780599031203 .
  • Зхао, Qуансхенг (2003), „Цхина анд тхе Кореан пеаце процесс”, Ур.: Тае-Хwан Кwак; Сеунг-Хо Јоо, Тхе Кореан Пеаце Процесс анд тхе Фоур Поwерс, Хампсхире: Асхгате, стр. 98—118, ИСБН 978-0-7546-3653-3 .
  • Рогерс, Мицхаел C. (1959). „Фацтионалисм анд Корyŏ Полицy ундер тхе Нортхерн Сунг”. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy. 79 (1): 16—25. ЈСТОР 596304. дои:10.2307/596304. 
  • Рогерс, Мицхаел C. (1961). „Соме Кингс оф Корyо ас Регистеред ин Цхинесе Wоркс”. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy. 81 (4): 415—422. ЈСТОР 595688. дои:10.2307/595688. 

Спољашње везе

уреди