Википедија

Корнелије Ковач

jugoslovenski i srbijanski muzičar (1942—2022)

Корнелије Ковач (Ниш, 1. јануар 1942 — Београд, 13. септембар 2022), такође познат као Бата, био је српски композитор, пијаниста, аранжер.

Корнелије Ковач
Лични подаци
Друга именаБата
Батика[1]
Датум рођења(1942-01-01)1. јануар 1942.
Место рођењаНиш, Окупирана Србија
Датум смрти13. септембар 2022.(2022-09-13) (80 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Занимањекомпозитор
Породица
СупружникСпоменка Ковач (1970—2005)
Снежана Ковач (2014—2022)
ДецаАлександра, Кристина и Ања Ковач
Музички рад
Активни период1961—2022.
Жанрџез
Инструментклавир
Корнелије Ковач са Лазом Ристовским на концерту у Нишу 80-их година

Биографија уреди

Породица уреди

Његов отац је био виолиниста, а мајка певачица у хору опере. Брат Михајло Ковач такође се бавио музиком као певач, али се касније определио за новинарство и политику.

Почетак каријере уреди

Своју прву композицију Пусти тротоари Ковач је компоновао већ са четрнаест година — 1956. године. Први јавни наступ млади Ковач је имао у суботичкој гимназији, коју је похађао, на тада популарним поподневним чајанкама.

Своју каријеру је започео 1961. године. Захваљујући одличном музичком образовању које је стекао у Музичкој академији у Сарајеву, Корнелије је био композитор, пијаниста, продуцент и аранжер.

У 1961. години, основао је свој први бенд БКБ, који је у то време постао поштован џез трио. Године 1963. учествовали су на фестивалу Ју џез, који је био одржан у Бледу у Словенији.

Након што је био у многим оркестрима у Босни и Херцеговини, придружио се сарајевском најпопуларнијем рок бенду, Индексима. С њима је био на двомесечној турнеји у Русији.

Индекси уреди

Ковач је постао члан Индекса 1966. године и са њима је већ следеће године свирао на турнеји по СССР-у. За сарајевске Индексе написао је песме Бој на Мишару и Ако једном будеш сама. Радећи са Индексима, Ковач је стекао име композитора и инструменталисте, али по одслужењу војног рока донео је одлуку да се пресели у Београд.

У Сарајеву, 1967. године, на првом плеј бек фестивалу „Ваш шлагер сезоне”, освојио је прво место с песмом Мој професор.

Корни група уреди

Септембра 1968. године Ковач се преселио у Београд где је основао Корни групу, која је 1974. представљала СФР Југославију на Песми Евровизије.

Самостална каријера уреди

Ковач је писао музику за многе популарне извођаче попут Здравка Чолића, Оливере Катарине, Бисере Велетанлић, Неде Украден, Микија Јевремовића, Мише Марковића, Лепе Брене. Крајем 1977. године планирао је оснивање југословенске супергрупе К2 коју је требало да чине: Јосип Бочек, Дадо Топић, Слободан Марковић, Карел (Чарли) Новак и Ратко Дивјак.

Године 1979. Корнелије се преселио у Енглеску где је учествовао у многим музичким пројектима. Неки од музичара са којима је Корнелије сарађивао су:

  • Берни Марсден, гитариста групе Вајтснејк,
  • Ханс Цимер,
  • Пол Џонс, бивши певач групе Манфред Мен,
  • Енди Песк,
  • Колин Хоџкинсон,
  • Џоџи Хирота.

Корнелије Ковач је писао музику за позориште, филмове и телевизију. Његове песме су на многим албумима изданима у Југославији, Шпанији, Француској, САД, Шведској, Холандији, Финској... Многе од њих су достигле платинасти или златни тираж.

Од 1989. године, Ковач је учествовао у многим пројектима у Шпанији као продуцент, композитор и аранжер.

Лични живот уреди

Корнелије је имао три ћерке: Александру, Кристину и Ању.[2] Александра и Кристина Ковач се такође баве музиком и имају значајног успеха у томе. Био је ожењен Споменком Ковач (текстописац и сценариста) која је преминула 2005. године. Такође је имао и сина ког је добио из другог брака након смрти Споменке Ковач.[3]

Смрт уреди

Корнелије Ковач је преминуо 13. септембра 2022. године у 81. години живота.[4][5][6][7] Сахрањен је четири дана касније у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[8][9] Истог дана, 17. септембра, била је комеморација у Свечаној сали Скупштине града Београда.[10] Постхумно је одликован орденом Карађорђеве звезде првог степена.[11]

Дискографија уреди

Синглови уреди

  • Северни ветар/Океан (ПГП РТБ, 1975)
  • Панорама/Александра (ПГП РТБ, 1978)
  • Квар/Жена (ПГП РТБ, 1979)

Албуми уреди

  • Између светлости и таме (ПГП РТБ, 1977)
  • Буттерфлиес (Иннер Цитy Рецордс, 1981)
  • Из другог филма (ПГП РТБ, 1982)
  • Самплед Моонлигхт (ПГП РТБ, 1986)
  • Балкан (БМГ, 1993)
  • Моја генерација (ПГП РТС, 1996)
  • Двојни идентитет (Комуна, 2000)
  • Кула од карти (Хит Рецордс, 2003)
  • Музика из представе лажа и паралажа (К. К. Мусиц Продуцтион, 2006)
  • Овоземаљски рај (Цроатиа Рецордс, 2017)

Стваралаштво уреди

Музика за филм и телевизију уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Здравко Чолић и Бора Ђорђевић опростили се од Корнелија Ковача: Био је музичар светског калибра и предобар човек наш Батика”. Данас. Приступљено 17. 9. 2022. 
  2. ^ Сарајево сам обожавао, Теразије су ме ипак вукле, Блиц Онлајн, 15. април 2007.
  3. ^ „Хитови по којима ћемо памтити Корнелија Ковача”. Б92. Приступљено 13. 9. 2022. 
  4. ^ „Преминуо Корнелије Ковач”. РТС. Приступљено 13. 9. 2022. 
  5. ^ „Животна прича Корнелија Ковача: После развода и смрти жене, она му је вратила веру у љубав”. Прва.рс. 13. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022. 
  6. ^ „Југославија и музика: Преминуо Корнелије Ковач, "неприкосновена музичка громада"”. Б92. 13. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022. 
  7. ^ „Преминуо Корнелије Ковач”. Политика. 13. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022. 
  8. ^ „Сахрањен Корнелије Ковач у Алеји заслужних грађана”. рс.н1инфо.цом. 17. 9. 2022. Приступљено 17. 9. 2022. 
  9. ^ „ПОСЛЕДЊА ПОЧАСТ КОРНЕЛИЈУ КОВАЧУ: Ћерке уплакане, Бисера једва стоји на ногама, присутни многи из света познатих”. Вечерње новости. 17. 9. 2022. Приступљено 18. 9. 2022. 
  10. ^ „Одржана комеморација Корнелију Ковачу – музички визионар који је спајао неспојиво”. Политика. 17. 9. 2022. Приступљено 18. 9. 2022. 
  11. ^ „Објављен списак добитника сретењских одликовања: Вучић одликовао 169 особа, међу њима Гренел, Ристовски, Синиша Михајловић... - Политика - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2023-02-15. Приступљено 2023-02-15. 
  12. ^ „Како је настала легендарна песма Здравка Чолића "Април у Београду", коју је написао Корнелије Ковач - Телеграф.рс”. www.телеграф.рс. Приступљено 2023-05-08. 
  13. ^ I.M. „"Април у Београду", "Живиш у облацима", "Сањам"... Ово су највећи хитови које је написао Корнелије Ковач”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10. 
  14. ^ „Знате ли ко је Кристина којој је Здравко Чолић посветио пјесму?”. www.атвбл.рс (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-05-08. 
  15. ^ „Здравко Чолић и "Мађарица, "слатка к'о бомбона"”. радиосарајево.ба (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-08. 
  16. ^ „ТРАГИЧНА СУДБИНА ДЕВОЈКЕ КОЈОЈ ЈЕ ПОСВЕЋЕН ЧОЛИН ХИТ: Опевао страшан догађај и СМРТ младе Милице - ево о чему је реч”. Мондо Србија (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10. 
  17. ^ Србије, Магазин Новости/ Лепоте. „Коме је Бранко Радичевић посветио песму "Певам дању, певам ноћу"? Век касније ју је Здравко Чолић прославио”. Вецерње Новости Онлине (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10. 
  18. ^ „Јутарњи лист - Здравко Чолић, пјевач који је могао сасвим озбиљно опјевати Подлугове”. www.јутарњи.хр (на језику: хрватски). 2020-01-04. Приступљено 2023-05-08. 
  19. ^ Б.З, Ало рс/. „Сви знате Чолине хитове "Рушка" и "Ти можеш све": Можете ли да препознате певачицу која је глумила у његовим спотовима?”. ало (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10. 
  20. ^ „ПРВА РЕАКЦИЈА ЈЕ БИЛА МЛИТАВА: Овако је Здравко Чолић реаговао кад му је Корнелије Ковач пустио песму Ти си ми у крви”. курир.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10. 
  21. ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Корнелије Ковач је стварао музику која је стварала епоху: Још сва срца охладнела нису”. www.ртс.рс. Приступљено 2022-09-16. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kornelije_Kovač&oldid=27700369”