Za rod kukureka, pogledajte Kukurek (rod)

Кукурек (лат. Helleborus odorus) шумска је зељаста, усправна, вишегодишња биљка из истоименог рода и породице љутића.

Кукурек
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Племе:
Род:
Биномно име
Helleborus odorus
Waldst. & Kit.>

Пореко имена уреди

Назив ове биљке потиче од речи хелла-отрован, смртоносан и одорус-мирисан.[1]

Опис уреди

 
Кукурек може изазвати озбиљне здравствене сметње или чак и смрт!

Ризом је одлично развијен, тамно смеђ до црн.[2] Стабло кукурека је зељасто и голо, висине до 50 cm, односно исте дужине или нешто дуже од приземних листова који приземљују. При врху је мање-више разгранато.

Приземни листови су зимзелени са дугачком дршком, прстасто дељени, а по ободу тестерасто усечени, једноструко или двоструко. Лиска садржи од 7 до 11 режњева, ланцетастог облика.[2] Наличје листова има изражену нерватуру и ситне длачице. Листови на стабљици су слични приземним, само са краћим и ужим режњевима.

Цветови су крупни, величине од 5 до 7 цм, жутозелени, веома мирисави, актиноморфни и двополни. Листића цветног омотача има 5, широко су јајасти, скоро округли, ободима се преклапају. Листићи крунице преображени су у троугласте, левкасте нектарије. Прашника је много, жуте су боје. Тучкова има 3-8 са дугачким стубићем. Цвета у фебруару, марту, ређе у априлу.

Плод је мешак са дугачким кљуном и много семена. Семена су црне сјајне боје.

Станиште уреди

Насељава различита станишта од низија до брдских региона. Најчешће насељава светле шуме и шикаре. У подножју Ртњу се може наћи у мешовитој храстово-буковој шуми.

Ареал уреди

Ова врста је распрострањена у источној, централној и јужној Европи, југозападној Азији и на Кавказу.

Значај уреди

Ова врста је лековита, али и отровна биљка. Такође је и умерено медоносна биљка.

Хемијски састав

Најзначајнији састојак је хелебрин, из групе кардиотоничних хетерозида.[3] Хелебрин је заступљен у целој биљци али највише у ризому и корену. Хелеборин и хелеобореин припадају групи стереоидних сапонозида. Користе се као лаксативи у сточарству, али и као рубефацијенси и код регулисања срчаног рада.[3] Примењује се код сузбијања вашљивости и гриње шугарца, у комбинацији са чемериком и дуваном. У Србији се не употребљава кукурек у овакве сврхе.[3]

Добијање лековите дроге

Корен кукурека се узима у рано лето и потом пере хладном водом, исецка на листиове и потом суши на дневној светлости или излаже температури од 45 °Ц. Добијена сува материја има јако опорон укус док је мирис одсутан.[3]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Мирисави кукуријек (Хеллеборус одорус)”. Плантеа (на језику: хрватски). 2016-10-27. Приступљено 2019-08-18. 
  2. ^ а б „БиоРас - Биолошка Разноврсност Србије”. биорас.петница.рс. Приступљено 2019-08-18. [мртва веза]
  3. ^ а б в г „КУКУРЕК”. www.здравасрбија.цом. Приступљено 2019-08-18. 

Литература уреди

  • Шилић, Ч. 1990. Шумске зељасте биљке. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.