Ланац транспорта електрона

Ланац транспорта електрона (енгл. electron transport chain - ЕТЦ) повезује електронски трансфер између донора електрона (као што је NADH) и акцептора електрона (као што је О2) са трансфером H+ јона (протона) кроз мембрану. Резултујући електрохемијски протонски градијент се користи за генерисање хемијске енергије у облику аденозин трифосфата (АТП).[1] Ланци електронског транспорта су ћелијски механизми који се користе за екстракцију енергије из сунчевог светла у фотосинтези, као и из редокс реакција, попут оксидације шећера (респирација).[2]

Ланац електронског транспорта митохондрије је место оксидативне фосфорилације код еукариота. NADH и сукцинат генерисани у Кребсовом циклуси се оксидују, чиме се ослобађа енергија за рад АТП синтазе.
Ланац фотосинтетичког електронског транспорта тилакоидне мембране.

У хлоропластима, светлост производи конверзију воде до кисеоника и NADP+ до NADPH са трансфером H+ јона кроз хлоропластне мембране. У митохондрији, то је конверзија кисеоника до воде, NADH до NAD+ и сукцината до фумарата, што генерише протонски градијент. Неке бактерије имају ланце електронског транспорта са компонентама сличним онима у хлоропластима или митохондријама, док друге користе различите електронске доноре и акцепторе. Респираторни и фотосинтетички електронски транспортни ланци су главна места прераног преноса електрона на кисеоник. Тиме настају супероксиди и то потенцијално доводи до повећаног оксидативног стреса.

Референце уреди

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181. 

Literatura уреди

  • Fenchel T; King GM; Blackburn TH (2006). Bacterial Biogeochemistry: The Ecophysiology of Mineral Cycling (2nd изд.). Elsevier. ISBN 978-0121034559. 
  • Lengeler JW; Drews G; et al. (1999). Биологy оф тхе Прокарyотес. Блацкwелл Сциенце. ИСБН 978-0632053575. 
  • Нелсон DL; Цоx MM (2005). Лехнингер Принциплес оф Биоцхемистрy (4тх изд.). W. Х. Фрееман. ИСБН 978-0716743392. 
  • Ницхоллс ДГ; Фергусон СЈ (2002). Биоенергетицс 3. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0125181211. 
  • Стумм W; Морган ЈЈ (1996). Аqуатиц Цхемистрy (3рд изд.). Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0471511854. 
  • Тхауер РК; Јунгерманн К; Децкер К (1977). „Енергy цонсерватион ин цхемотропхиц анаеробиц бацтериа”. Бацтериол Рев. 41 (1): 100—80. ПМЦ 413997 . ПМИД 860983. 
  • Wхите D. (1999). Тхе Пхyсиологy анд Биоцхемистрy оф Прокарyотес (2нд изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0195125795. 
  • Ким ХС.; Пател, К; Мулдоон-Јацобс, К; Бисхт, КС; Аyкин-Бурнс, Н; Пеннингтон, ЈД; Ван Дер Меер, Р; Нгуyен, П; Саваге, Ј (2010). „СИРТ3 ис а митоцхондриа-лоцализед тумор суппрессор реqуиред фор маинтенанце оф митоцхондриал интегритy анд метаболисм дуринг стресс”. Цанцер Целл. 17 (1): 41—52. ПМИД 20129246. дои:10.1016/ј.ццр.2009.11.023. 

Спољашње везе уреди