Лемур је сисар који припада реду примата с издуженом њушком и крупним очима које су смештене са стране.[2][3] Њихов нокат на другом прсту задњих ногу је у облику канџе док су сви остали равни. Сви лемури се спретно пужу и веру по дрвећу, па су зато и названи верачи. Пошто не живе дуго када су затворени, не могу се наћи често по зоолошким вртовима. Хране се воћем, инсектима, а понекад и ситним птицама и гмизавцима. Поред човека, највећи непријатељи су им орлови.

Лемури
Лемур прстенастог репа (Lemur catta)
CITES Appendix I (CITES)[1]
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Podred: Strepsirrhini
Infrared: Lemuriformes
Natporodica: Lemuroidea
Grej 1821
Porodice

Archaeolemuridae
Cheirogaleidae
Daubentoniidae
Indriidae
Lemuridae
Lepilemuridae
Megaladapidae
Palaeopropithecidae

Диверзитет
Око 100 живих врста;
Опсег свих врста лемура (зелено)

Ове ноћне животиње живе у прашумама Мадагаскара, Африци и понегде у Азији, иако су се неки прилагодили отворенијим и сушним западним деловима острва.[4] Некада су живели и у Европи и Америци, где су пронађени њихови фосилни остаци.

Од свих других антропоидних или човеколиких мајмуна, лемур се разликује по томе што има издужено лице лисичјег изгледа и издужену канџу уместо нокта на другом ножном прсту.

Групе лемура уреди

Са изузетком специјализованог ај-ај, индрија и сифаку, научници деле лемуре у три групе.

Прва група уреди

  • Патуљасти лемури

Они су ретко дужи од 30 цм. Имају китњасти реп и издужено лице. Крзно им варира од црвене до сиве боје, а трбушни део може бити жути или бео.

Друга група уреди

Они су величине од 51 цм до 102 цм. Имају, такође, веома длакав реп. Прстенорепи лемур је сив, са црно-белим прстеновима на репу.

  • Лемури огрличари

Они су највећи од свих лемура. Налик су на панду. Црно-беле су боје, понекад са мало црвенкастог.

Трећа група уреди

Они су приближно величине највећег патуљастог лемура. Ова животиња има дугачке задње ноге и биљојед је.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Харцоурт 1990, стр. 7–13.
  2. ^ Миттермеиер, Р.А.; Wаллис, Ј.; Рyландс, А.Б.; Ганзхорн, Ј.У.; Оатес, Ј.Ф.; Wиллиамсон, Е.А.; Палациос, Е.; Хеyманн, Е.W.; Киерулфф, M.C.M.; Суприатна, Ј.; Роос, C.; Wалкер, С.; Цортéс-Ортиз, L.; Сцхwитзер, C., ур. (2009). „Приматес ин Перил: Тхе Wорлд'с 25 Мост Ендангеред Приматес 2008–2010”. Иллустратед бy С.D. Насх. ИУЦН Специес Сурвивал Цоммиссион, Интернатионал Приматологицал Социетy, анд Цонсерватион Интернатионал: 1—92. ИСБН 978-1-934151-34-1.  Недостаје |ласт10= у Едиторс лист (помоћ)
  3. ^ Тхалманн, У. (децембар 2006). „Лемурс – амбассадорс фор Мадагасцар” (ПДФ). Мадагасцар Цонсерватион & Девелопмент. 1: 4—8. ИССН 1662-2510. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 9. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2013. 
  4. ^ Анкел-Симонс, Ф. (2007). Примате Анатомy (3рд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-372576-9. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди