Википедија

Леонтина Прајс

Мери Виолет Леонтина Прајс (рођена 10. фебруар 1927) америчка је сопранискиња. Рођена и одрасла у Лорелу у Мисисипију,[1] она је стекла међународно признање током 1950-их и 1960-их, и била је прва Афроамериканка која је постала водећи извођач у Метрополитенској опери, и једна од најпопуларнијих америчких класичних певачица своје генерације.[2][3][4]

Леонтина Прајс
Леонтyне Прице ин 1994
Леонтина Прајс 1994. године
Пуно имеМери Виолет Леонтина Прајс
Име по рођењуМарy Виолет Леонтyне Прице
Датум рођења(1927-02-10)10. фебруар 1927.
Место рођењаЛорел, Мисисипи
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањепевачица

Разматрајући њену опроштајну оперну оперу у Мету 1985. године, као Аида, један критичар описао је њен глас као „вибрантан”, „узвишен” и „вреднији од бисера”.[5] Часопис Тајм писао је о њеном гласу: „богат, гибак и сјајан, он је на свом врхунцу спосан да се без напора успне од димног меца до чистог сопранског злата од перфектно обухваћеног високог C-а.”[4]

Она је као liriko spinto (италијански за „потиснута лирика”) сопран сматрана посебно погодном за улоге у операма Ђузепе Вердија, Ђакома Пучинија, и Волфганга Амадеуса Моцарта. Након повлачења из опере, наставила је да се појављује на рециталима и оркестралним концертима до 1997.

Међу њеним многим наградама и признањима су Председничка медаља за слободу (1964), медаља Спингарн (1965),[6] награда Кенедијевог центра (1980), Национална медаља за уметност (1985), бројне почасне дипломе и 19 Греми награда за оперске и песманске рецитале, и пуне опере, као и награда за животно дело. Октобра 2008. године била је једна од првих добитница оперских почасти од стране Националне задужбине за уметност. Године 2019. Леонтина Прајс је добила почасно звање доктората из Бостонске конзерваторија код Берклија.[7]

Живот и каријера

уреди

Леонтина Прајс је рођена у Лорелу у Мисисипију.[8] Њен отац Џејмс радио је у пилани, а њена мајка Кати била је бабица, која је певала у црквеном хору. Они су добили дете након 13 година брака, те је Леонтина постала фокус интензивног поноса и љубави. Она је добила играчку клавир у својој трећој години живота, и ускоро је почела са часовима клавира са локалним учитељицом, госпођом Х.V. Макинис. Када је била у вртићу, њени родитељи су заложили породични фонограф као предујам за усправни клавир. Са 14 година била је на школском путовању како би чула Маријан Андерсон како пева у Џексону, искуство за које је касније рекла да је било инспирационо. У својој аутобиографији из 2011. године, Мој живот, како га ја видим, Дајон Ворвик напомиње да је Прајс њена рођака по мајци.[9]

 
Прајс 1951. године

У својим тинејџерским годинама, Леонтина је пратила „други хор” у методистичкој цркви Сент Пола, певала и свирала клавир за хор у црначкој занатској средњој школи Оук Парк у Лорелу, ансамблу који је освајао награде под водством њене учитељице клавира, госпође Макинис. Она је зарађивала додатни новац певајући за сахране и грађанске функције.

У међувремену, у осмој години, почела је да посећује дом Александра и Елизабете Чишолм, богате беле породице за коју је Леонтинина тетка радила као праља. Леонтина је постала омиљена пријатељица њихових старијих ћерки, а госпођа Чишолм је охрабривала Леонтинино свирање клавира и певање, а понекад су је ангажирали да забавља госте. Након избијања Другог светског рата, Леонтина је хонорарно радила у домаћинству Чишолмсових као слушкиња и дадиља њихове најмлађе ћерке. Када није радила, било јој је дозвољено да свира клавир, да слуша музику на радију и грамофону. Њен први јавни концерт био је кратак програм у Коламбусу у Мисисипију, на аеродрому 1943, кад је имала 16 година. Том приликом је певала и свирала клавир.

С намером да се посвети учитељској каријери, Прајс се уписала у програм музичког образовања на црначком Вилберфорс колеџу у Вилберфорсу у Охају.[8] У својој првој години студија, Прајс се придружила групи Делта Сигма Тета, сестринству које јој је касније помогло да приреди и одржи неколико првих рецитала у великим градовима. Њен успех у Гли клубу довео је до соло наступа у капели, учешћа у мастер настави и трећег места на вокалном такмичењу шест држава. У њеној јуниорској години, Школа музике и образовања се одвојила од Вилберфорса и била је реорганизована је као Централни државни универзитет, на коме је дипломирала 1948. године. Председник Централног државног универзитета Чарлс Весли омогућио је Леонтини да пева на факултетским и политичким окупљањима, и подстакао ју је да размотри више студије гласа. Године 1948, славни бас певач Пол Робесон одржао је добротворни концерт у Дејтону, Охајо, при чему је приход био намењен трошковима њене обуке на конзерваторијуму. (Она је певала у том програму.)

Чишолмсови су сада постали њен професионални шампион. Током лета 1948 и 1949, Леонтина је одржала неколико рецитала у Лорелу, Гринвилу и Меридијану. Госпођа Чишолм се такође сложила да сноси део Леонтининих трошкова када је у јесен 1948, Прајс уписала Џуилијард школу у Њујорк Ситију. Она је аудитовала и освојила стипендију, и примљена је у студио Флоренс Пејг Кимбол, која је остала њен главни учитељ гласа.[10][8]

У јесен 1950. Леонтина је ушла у Џуилијардску оперску радионицу и певала је мале улоге у радионичким представама Чаробне флауте и Ђани Скики. Тог лета, она се уписала у оперски програм у музичком центру Беркшир у Танглвуду, и певала своју прву главну улогу, Ариадне у Штраусовој Ариадни у Наксосу (друга глумачка поставка). Почетком 1952. године певала је љубавницу Форд у Џуилијардовој продукцији Вердијевог Фалстафа.[8] Њен успех довео је до њених првих професионалних ангажмана. Вирџил Томсон, који је присуствовао извођењу Фалстафа, ангажовао ју је у оживљавању његове црначке опере „Четири светаца у три чина”. Након две недеље на Бродвеју, продукција је отишла у Париз. У међувремену, Леонтина је била на аудицији и изабрана за једну од неколико улога Бесе у новој продукцији Џорџа Гершвина „Порги и Бес” у режији Роберта Брина.

На крају париске турнеје Светаца, Леонтина је одлетела за Далас и, након ноћног одмора, отпевала прву представу новог Поргија на Државном сајму у Тексасу, 9. јуна 1952, за шта је добила изузетно добре критике. Продукција је била на турнеји у Чикагу, Питсбургу и Вашингтону, пре одласка у Европу (Беч, Берлин, Лондон и Париз), под покровитељством америчког Стејт департмента.

Референце

уреди
  1. ^ Рандyе Јонес, "Биограпхиес: Леонтyне Прице (б. 1927)", Афроцентриц Воицес ин "Цлассицал" Мусиц.
  2. ^ „Прице, Марy Виолет Леонтyне”. Енцyцлопедиа оф Африцан-Америцан Цултуре анд Хисторy. Енцyцлопедиа.цом. Приступљено 21. 2. 2011. 
  3. ^ Гарланд, Пхyл (јун 1985). „Леонтyне Прице: Геттинг Оут Ат тхе Топ. А прима донна ассолута саyс гоодбyе то тхе опера, wилл цонтинуе ас цонцерт сингер”. Ебонy Магазине. Приступљено 21. 2. 2011. 
  4. ^ а б Wалсх, Мицхаел; Неwман, Нанцy (14. 1. 1985). „Мусиц: Wхат Прице Глорy, Леонтyне!”. Тиме Магазине. Архивирано из оригинала 22. 08. 2013. г. Приступљено 21. 2. 2011. 
  5. ^ Хенахан, Донал (4. 1. 1985). „Опера: Леонтyне Прице'с Финал Стаге Перформанце”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 2. 2. 2011. 
  6. ^ "Спингарн Медал wиннерс: 1915 то тодаy" Архивирано 2010-07-07 на сајту Wayback Machine, NAACP. Retrieved September 18, 2012.
  7. ^ Boston Conservatory at Berklee to Honor Sutton Foster, Leontyne Price
  8. ^ а б в г Driscoll, F. Paul. „Leontyne Price”. Opera News. Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019. 
  9. ^ Warwick, Dionne; David Freeman Wooley (22. 11. 2011). My Life, as I See It: An Autobiography. Simon and Schuster. стр. 93. ISBN 978-1-4391-7135-6. 
  10. ^ „Delta Sigma Theta celebrates centennial”. Архивирано из оригинала 04. 09. 2014. г. Приступљено 09. 01. 2020. 

Literatura

уреди
  • Sir Rudolf Bing (1972). 5,000 Nights at the Opera: The Memoirs of Sir Rudolf Bing. Doubleday. .
  • Peter G. Davis, The American Opera Singer: The Lives and Adventures of America's Great Singers in Opera and Concert from 1825 to the Present (Anchor, 1999).
  • Plácido Domingo, My First Forty Years (Alfred A. Knopf, 1983).
  • Peter G. Davis (1997). The American Opera Singer. Doubleday. .
  • Barbara B. Heyman (1992). Samuel Barber, The Composer and His Music. Oxford University Press. .
  • Helena Matheopolous (1992). Diva: Sopranos and Mezzo-sopranos Discuss Their Art. Northeastern University Press. .
  • LaBlanc, Michael L. LaBlanc (1992). Contemporary Black biography. profiles from the international Black community . Detroit, Mich.: Gale Research Inc. ISBN 9781414435299. 
  • Luciano Pavarotti with William Wright (1981). Pavarotti, My Own Story. ISBN 978-0-385-15340-9.  (Doubleday).
  • Lyon, Hugh Lee (2006). Leontyne Price: Highlights of a Prima Donna. New York: Authors Choice Press. 
  • Stephen Rubin (1974). The New Met. MacMillan. .
  • Winthrop Sargeant (1973). Divas. Coward, McCann, Geohegan. .
  • J. B. Steane (1993). The Grand Tradition: Seventy Years of Singing on Record. Timber Press. .
  • Rosalyn M. Story, "And So I Sing:"African American Divas of Opera and Concert" (Amistad, 1990).
  • Robert Vaughan (1986). Herbert von Karajan. W.W. Norton & Company. .
  • Galina Vishneyskaya (1985). Galina, A Russian Story. Harvest/HBJ Book. .
  • Ward Plowden, Martha (2002). Famous Firsts of Black Women (2nd изд.). Gretna, La.: Pelican Pub. Co. ISBN 9781565541979. 
  • William Warfield, with Alton Miller, (1991). William Warfield: My Music and My Life. Sagamore Publishing. .
  • Blier, Stephen (oktobar 1996). „Time After Time”. Opera News. 61 (4). Архивирано из оригинала  01. 10. 2019. г. Приступљено 09. 01. 2020. 
  • Jackson, Robert (jul 1985). „Collard Greens and Caviar”. Opera News. 48 (1). Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 09. 01. 2020. 
  • Myers, Eric (mart 2006). „Reunion: Justino Diaz”. Opera News. 70 (9). Архивирано из оригинала  01. 10. 2019. г. Приступљено 09. 01. 2020. 
  • Perkins, David (5. 10. 1986). „The Garbo of Opera”. News and Observer. Raleigh, North Carolina. 
  • „Leontyne Price, Ill, To Rest for Month” . The New York Times. 23. 12. 1961. 
  • „The Nation: Where Atlanta's 'Big Mules' Relax” . Time. 10. 1. 1977. „on 1964 Don Giovanni controversy” 

Spoljašnje veze

уреди
 
Leontina Prajs на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Leontina_Prajs&oldid=29210675”