Ловачко удружење Крупањ

Ловачко удружење "Крупањ", са седиштем у Крупњу, газдује ловиштем "Јагодња" укупне површине 31.282 ха, од чега ловне површине обухватају 27.638 ха. Удружење има 366 активних чланова.^[1]

Лов у прошлости уреди

У току археолошких истраживанаја у Рађевини пронађено је доста предмета којима се човек служио у различитим периодима свога развоја. Из палеолитског периода пронађени су у новије време налази само у Церовачкој пећини. То су кости већих животиња као и остаци оружја, међутим, истраживања још увек нису окончана.

Оружје од камена у палеолиту било је од притесаног камена; у неолиту од камена било је од полууглачаног и глачаног камена (лок. "Бусија"- Бањевац), а у прелазном периду у металном добу оружје од камена било је од глачаног бушеног камена (лок. "Ћетениште"- Толисавац). Данас се у Народном музеју у Београду, Народном музеју Шабац и Музејској збирци Александра Ђурђева из Крупња чувају збирке камених секира из Рађевине.

Корист од лова била је храна, крзно и кости. Од кости су се правиле игле, чекићи, стреле, накит и доста тога другог. Посебну улогу имали су животињски рогови, који су поред оружја доста коришћени у првобитном рударству у Рађевини.

У старом веку лов поприма обележје спорта и вежбе за ратовање, мада корист од лова и тада је била врло важна у човековом животу. У римском периоду ловило се највише стрелом и копљем.

У средњем веку лов је постао спорт и забава господара, а обичним грађанима је био забрањен. У Рађевини, у селу Дворска постоје двори-остаци двора у који је према легенди долазио краљ Драгутин ради лова и одмора.

Оснивање Ловачког удружења "Крупањ" уреди

Године 1896. основан је савез ловачких удружења Краљевине Србије. Одмах по њеном оснивању у Србији расте број ловаца који се удружују у ловачка удружења.

Из листа "Ловац" који од 1898. године постаје власништво Савеза, сазнајемо да је у Крупњу 10. октобра 1898. године основано удружење.

Ово прво ловачко удружење бројало је 30 чланова, а негов први председник био је господин Анта Ивановић - начелник среза.

Да би се имао што потпунији увид и могли распознати пуноправни од бесправних ловаца, Савез израђује једнообразне ловачке карте. Оне су већ 1898. године послате члановима свих удружења, а 1899. је израђена и ловачка значка „кокарда”, коју су ловци могли носити стално или у свечаним приликама.

Након збора одржаног у Нишу 1899. где су донети неки закључци који су важили за сва ловачка удружења, у Крупњу је 4. октобра 1899. године образовано Савезно ловачко удружење које је имало 21 члана. За председника удружења изабран је Тривун Симоновић, за потпредседника Петар M. Ивановић.

На збору одржаном 1901. године долази до промене у управи и за председника је Анта Ивановић, док је потпредседник остао исти.

Удружење у периоду од 1920. до 1941. уреди

После вишегодишњег ратовања у којем је већи број ловаца из Крупња и Рађевине изгубио животе, преко дневне штампе 1920. године позвана су сва ловачка удружења да обнове свој рад и учествују у обнови рада Савеза.

У периоду од 1920. до 1929. године дошло је до расцепа Савеза уз многе полемике и препуцавања. После Првог светског рата удружење обнавља рад крајем 1923. године са 29 чланова, скоро у истом броју као и при оснивању 1898. године. Крупањско ловачко удружење се у овом периоду одржало и оно је 1929. године изабрало себи ново руководство. За председника Ловачког удружења изабран је Милан Милићевић, за чланове одбора Никола Оркић, Цветко Јеремић и Жика Живановић.

У периоду од 1929. до 1941. године у Рађевини ловио је сваки члан друштва како је хтео, с тим да је сваки члан био у обавези да плаћа чланарину. 1931. године ловачко удружење је имало 32 члана, 1934. 42, а пред почетак рата 1941. био је 31 ловац. У периоду од 1936. до 1941. ловачко друштво у Крупњу је повећало број чланова. Године 1941. почео је Други светски рат. Пушке су свима одузете и тада је престало да се лови све до 1945.

Удружење у периоду од 1945. до 1970. уреди

После Другог светског рата у коме је опет доста ловаца из Рађевине страдало, Ловачко друштво у Крупњу обнавља свој рад под руководством председника Ловачког друштва Васе Петровића - Колара. Дозвола за лов, као и оружје добијало се у војној команди места. Године 1950. скупштина Савеза ловачког друштва НР Србије донела је следеће одредбе: - Одређује се контигент одстрела у односу на величину ловишта и број чланова ловачког друштва. - Установљују се ловни дани, само недељом и државним празником. - Организује се колективни откуп и продаја дивљачи. Поред наведеног, до 1960. године долази до већих организационих промена, а 1960. године Ловачки савез Србије поставља један крупан задатак - издејствовати од народних одбора општина, да се образују ловишта по ловно - привредном принципу и да се доделе ловачким друштвима. 1963. године умро је дугогодишњи председник Ловачког друштва "Крупањ " Милан Милићевић. Ловиште ловачке организације - Ловачког друштва "Крупањ " у Крупњу издвојено је 1965. године одлуком СО Крупањ. Тада се по први пут почињу да спроводе биолошко - технички радови.

Удружење у периоду од 1970. до 1992. уреди

Године 1972. уведена је додатна чланарина од пет динара по ловцу намењена научно-истраживачком раду у ловству.

Законом о ловству СР Србије донетом крајем 1976. године сва ловачка друштва остала су без ловишта. Тим законом ловишта су припадала друштвено-политичким заједницама.

Ловачко друштво "Крупањ" у Крупњу регистровано је код надлежног органа 24. априла 1979. године које обједињује ловачка друштва: Крупањ, Завлака и Бела Црква.

Године 1987. Ловачко друштво "Крупањ" имало је 530 активних чланова.

Године 1991. друштво је бројало 492 члана и то: секција Крупањ 283 члана, секција Завлака 103 члана и секција Бела Црква 80 чланова и осталих 20 чланова.

Удружење у периду од 1993. до 1998. уреди

1993. године Народна Скупштина Републике Србије доноси нови закон о ловсту којим се уређује заштита, гајење, лов и коришћење дивљачи као природног богатства. Природна богаства су државна својина. Донетим Законом пред дотадашње ловачко друштво се поставља низ обавеза за усклађивање рада и послова. Од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, као надлежног за послове ловства, доноси се и низ подзаконских аката:^[2] - Обзиром да је један од основних захтева да Удружење може газдовати ловиштем, да има професионалну ловачку службу у радном односу у септембру 1994. године прима се ловочувар у радни однос. У почетку је то био Тешић Зоран из Крупња, а после његовог напуштања од новембра до септембра 1995. године ове послове обавља Михаиловић Радован из Крупња. - У фебруару и марту 1995. године мења се Статут. Ловачко друштво постаје Ловачко удружење и врши се пререгистрација код Министарства унутрашњих послова. У складу са наведеним статутом априла 1995. године спроводе се комплентни избори за све органе и тела Удружења. На састанцима секција за председнике секција изабрани су: Љубинковић Зоран - секција Завлака, Пантелић Радован - секција Крупањ и Масаловић Љубомир - секција Крупањ. Тајним гласање на Скупштини удружења одржаној 9. априла 1995. године од два предложена кандидата за председника Удружења изабран је Живановић Павле из Крупња. - Сходно Закону о ловству обезбеђено је обављање стручних послова за потребе удружења, и то склапањем одговарајућег уговора са Ветеринарском станицом у Крупњу. Директор Ветеринарске станице својим Решењем одређује лице које ће за Удружење обављати потребне послове и то ветеринарског техничара Стајчић Зорана из Крупња. - По доношењу Решења о установљењу ловиста "Јагодња" од стране надлежног Министарства, активност се усмерава у два правца:

- Врше се све припреме за конкурисање за наведено ловиште;
- Надлежном Министарству и Ловачком савезу Србије се улаже приговор за исправке граница ловишта.

- Спроводе се друге мере и активностиу складу са Законом и прописима донетим на основу њега.

Управљање ловиштем уреди

У међувремену се у удружењу спроводе све потребне мере на газдовању и управљању ловиштем, врши се заштита дивљачи и њено поновно уношење у ловиште. У складу са важећом ловно-привредном основом доносе се Годишњи планови газдовања ловиштем који се углавном и спроводе у највећој мери. Основна обележја газдовања ловиштем и извршавањем лова за овај период су следећа:

Уништавање паса и мачака луталица
Уноси се фазанска дивљач. До 1996. године набављани су и пуштани фазански пилићи старости 7-8 недеља, а од 1997. године пуштају се одрасли фазани
Јаребице се не лове
Срнећа дивљач поново настањује све делове ловишта
Дивље свиње су у овом периоду непрекидно присутне у ловишту и лов на њих се организује у периоду август-јануар
Бројно стање зеца је у границама капацитета ловишта и он се у овом ловишту лови по календару лова
Лисица се интезивно лови како за време сезоне лова на другу дивљач тако и посебно
Остала дивљач се лови у мањем обиму углавном по календару лова
Воде се посебне ловне евиденције, прихрањује дивљач, пребројава и прати њено кретање у ловишту
Сви случајеви ловокрадје су доспели пред дисциплинску комисију, а тежи случајеви и пред надлежни суд