Марија Микетић
Марија Микетић (Београд, 1975) српска је књижевница. Члан је Удружења књижевника Србије. До сада је објавила шест романа.
| Марија Микетић | |
|---|---|
 | |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Евгенија Хајден Крв у леду |
| Награде | Награда за женску изузетност |
Биографија уреди
Рођена је 19. фебруара 1975. године у Београду. Веома рано је ушла у свет књижевности. Као представник школе, писала је за матурантски часопис Шта хоћеш?. Као дугогодишњи сарадник Светосавске Омладинске Заједнице при Храму Светог Александра Невског, сарађивала је на стварању првог српског часописа за борбу против секти „Београдски дијалог”, у коме су објављивани њени ауторски или приређивачки интервјуи. Радила је у духовном центру „Свети Ава Јустин Ћелијски“, у оквиру издавачке куће „Манастир Ћелије“ и сарађивала на едицији Од утопије до кошмара у издању „Светогоре“.
Као члан Свесловенског књижевног друштва и део управног одбора ИК Словенско слово, радила је као уредник на многим књигама домаће књижевности у оквиру едиције „Савремени”.
Године 2019. Удружење књижевника Србије доделило је Марији Микетић статус самосталног уметника.
Живи и ствара у Београду. Удата је за предузетника Младена Бајића и мајка четворо деце: Страхиње, Срне, Андрије и Далије.
Библиографија уреди
Издавачка кућа Евробук 2014. године објављује њен роман Евгенија Хајден, историјску психолошку романсу о Србији с краја 19. века, династији Обреновић и љубавници краља Милана Обреновића.[1] За само неколико месеци, роман доживљава друго издање.[2]
У октобру 2015. године иста издавачка кућа је објавила њен други роман под називом Крв у леду. Овога пута је у питању потресна породична сага о три генерације једне породице и страшном греху који их прати. Роман се заснива на стварним личностима и истинитим догађајима, па се може сматрати и аутобиографским делом.[3]
У октобру 2018. године издавачка кућа Евробук објавила је њен трећи роман Црвени ибис. У питању је психолошка драма са елементима трилера, прича која говори о мајци спремној на све како би заштитила своје дете.
Роман Сведок објављен је у издању издавачке куће Словенско слово лета 2019. године, у оквиру пројекта Едукација младих о верским сектама и култовима који је подржала и суфинансирала градска општина Земун. Реч је о апологији која оповргава заблуде псеудохришћанских верских организација, бавећи се упоредном теологијом кроз романсирану исповест младе девојке која покушава да побегне из канџи секте.
Лета 2020. године, у јеку пандемије корона вирусом, у издању Словенског слова, објављен је пети роман књижевнице Марије Микетић под називом Закон семена. Роман представља преплет историјске и савремене љубавно-авантуристичке теме. Задире у 16. век, у најмрачније доба српске историје и у сам освит српске штампе. Монах Теодосије, први српски штампар, централна је фигура овог романа.
Године 2023. РТС издаваштво, у сарадњи са ИК Књига комерц, објавило је роман Поноћно светло - сага о Леди Пеџет, милосрђу и оданости. У овом богатом животопису енглеске племкиње Леди Лејле Пеџет, ратне хероине и велике добротворке српског народа, ауторка прати њен живот од рођења до смрти кроз епоху највећих историјских превирања у крвавом 20. веку. Писан на основу релевантних историјских докумената и бројних сведочанстава савремника, роман доноси филигрански избрушени портрет херојског српског народа који је у три узастопна рата, од 1912. до 1918, поднео страдања несагледивих размера, али истовремено открива и интимну драму једне тихе, скромне и посвећене жене која неће поклекнути ни пред најтежим ратним искушењима, а чији живот ће до последњег дана остати симбол милосрђа и оданости.[4]
Награде и признања уреди
Како је насиље у породици главна тема романа Крв у леду, у оквиру манифестације „Дани активизма за унапређење родне равноправности”, Панонска школа здравља Марији Микетић додељује Награду за женску изузетност.
Извори уреди
- ^ „Краљ Милан је за љубавницу имао једну бечку лепотицу”. Правда. Приступљено 1. 8. 2018.
- ^ „Друго издање “Евгеније Хајден””. Синхро. Архивирано из оригинала 01. 08. 2018. г. Приступљено 1. 8. 2018.
- ^ „Храм”. РТС. Приступљено 1. 8. 2018.
- ^ „Поноћно светло, Марија Микетић”. Книга Комерц. Приступљено 31. 8. 2023.
Спољашње везе уреди
- „Интервју са Маријом Микетић”. Библиотекарка. Приступљено 1. 8. 2018.
- „(ИНТЕРВЈУ) Марија Микетић: Када страдању дамо смисленост, постајемо победници”. Правда. Приступљено 1. 8. 2018.
- „Интервју:Душе у канџама секти”. Вести. Приступљено 27. 5. 2021.
