Мери Мичел Слесор

Meri Mičel Slesor
Meri Mičel Slesor
Datum rođenja	2. decembar 1848.
Mesto rođenja	Aberdin; Škotska
Datum smrti	13. januar 1915. (66 god.)
Mesto smrti	Nigerija

Meri Mičel Slesor (engl. Mary Mitchell Slessor, 2. децембар 1848 — 13. јануар 1915) била је шкотска мисионарка у Нигерији. Њен рад и јак карактер допринели су да буде прихваћена од мештана док је ширила хришћанство, штитила домородачку децу и промовисала женска права. Зауставила је убијање близанаца међу припадницима народа Ефик (етничка група из Нигерије).

Детињство и младост

Мери Слесор

Мери Слесор је рођена 2. децембра 1848. у Гилкомстону (Аберден, Шкотска) у сиромашној породици. Била је друго дете по реду у породици од седморо деце родитеља Роберта и Мери Слесор. Њен отац оригинално потиче из Бахена и био је обућар по струци. Породица се преселила 1859. године у Данди, у потрази за послом. Роберт Слесор је био алкохоличар и није успео да одржи обућарски посао, па је постао радник у млину. Њена мајка је такође почела да ради у истом млину. Са једанаест година и Мери је почела да ради и проводила је половину свога дана у школи коју јој су јој обезбедили власници млина и други који су радили у компанији.

После дужег времена њен отац је умро од упале плућа, а после тога су и двојица од њене браће преминула, остављајући њу саму са мајком и две сестре.

Њена мајка је била посвећени презвитеријанац и зато је и она читала је разне часописе о мисионарима, њиховом раду и потребама. Своју жељу и занимање за религију развила је када је била покренута мисија у Кварц Пенду. Имала је 27 година када је чула да је познати мисионар Дејвид Ливингстон умро и тада је одлучила да прати његове кораке.

Почетак мисионарске каријере

После неког времена, Мери се пријавила у Презвитеријанску цркву на мисијски одбор. После тренинга у Единбургу, отпловила је 5. августа 1876. на дестинацију која је била у Западној Африци.

Мери је са 28 година имала црвену косу и светлоплаве очи. Прво је била распоређена у Калабар, регију у земљи где живи народ Ефик. Била је упозорена да људи из Ефика верују у традиционалну западноафричку религију и да имају сујеверје у вези жена које роде близанце. Мисију је радила 3 године, у Олд Тауну па у Крик Тауну. Желела је да иде дубље у Калабар али је добила маларију и била је принуђена да се врати у Шкотску да би се опоравила. Отишла је из Калабара 1879. године, али се после 16 месеци се вратила. Њен нови задатак је био да иде мало даље од Калабара у Олд Таун. Пошто је Мери оставила део своје зараде да помогне мајци и сестрама у Шкотског, научила је да једе традиционалну храну староседелаца.

Као млада мисионарка, један од проблема са којима се суочила био је и мањак западног образовања, као и људске жртве сеоског старешине за које се веровало да их се шаље на други свет.

Рођење близанаца се сматрало злим проклеством. Староседеоци су се плашили да је отац једне бебе зао дух и да је њихова мајка крива за велики грех. Нису могли да препознају која од две бебе има за оца тог злог духа па би тако напустили обе бебе. Мери је присвајала свако дете које би пронашла напуштено и однослила их је у Мисионарску кућу да би тамо били сачувани и збринути. Једном је спасла близанце, дечака и девојчицу, али нажалост дечак није преживео. Мери је усвојила девојчицу као своју ћерку и назвала је Џени.

Према Ливингстону, они који су отишли да извше инспекцију у Мисији 1881—1882 били су веома одушевљени. Рекли су: „... она ужива у пријатељству и у поуздању људи, и оставља велики утисак на њих.”

После три године, Мери се вратила у Шкотску опет због болести. Овог пута је повела и Џени са собом. Следећих три године се бринула о својој мајци и сестри, одгајала је Џени и држала је говоре у многим црквама делећи приче из Калабара и о својој мисији.

После ове паузе, Мери се вратила у Калабар. Сачувала је стотине близанаца који су били напуштени и остављени да гладују до смрти или да их животиње поједу. Лечила је болесне и зауставила је праксу у којој су утврђивали кривицу осумњиченог тако што су га терали да пије отров. Као мисионарка, ишла је и у друга племена где је ширила хришћанство.

Током своје треће мисије у Калабару, примила је вест да су њена мајка и сестра умрле.

Мери је била једна од покретачких сила којима је успостављен Институт за тренирање Хоуп Водел у Калабару, који је обезбеђивао практичне тренинге. Сујеверје у вези близанаца није постојало само у Калабару него се проширило и у град Арочукву на западу Калабара. Постојала је и основна школа која је названа у част Мери Слесор.

Мисија у Окојонгу са народом Ефик

У августу 1888. године, Мери је отпутовала у Окојонг, у део где су претходни мисионари бивали убијени. Она је мислила да ће њена учења и чињеница да је она жена бити мање опасни за неконтактирана племена. За 15 година Мери је живела са људима из Окојонга и Ефика. Научила је да прича ефикски језик, створила је блиска и лична пријатељства где год да је отишла. Мери је живела једноставан живот у традиционалној кући са људима из Ефика. Није се фокусирала на ширење хришћанства него више на решавање спорова, подстицање трговине, успостављање друштвених промена и увођење образовања на запад.

1892. године је постала вице-конзул у Окојонгу. 1905. године је именована потпредседницом Икот Обона и њиховог суда. Године 1913. била је награђена наградом Св. Јована из Јерусалима. Последње четири деценије свог живота се борила са раним болестима, али не желећи да одустане врати се у Шкотску умрла је 1915. године.

Смрт

Последње четири деценије свог живота Мери се борила са маларијом и грозницом. Није желела да одустане од своје мисије и да се врати у Шкотску. Каније, 13. јануара 1915. године, Мери је умрла.

Њено тело је било транспоровано преко Крос Ривера до Дјук Тауна где је сахрањена.

Комеморација у Калабару и међу Ефикима

Њен рад у Окојонгу са Ефикима јој је донео надимак Обонгаван Окојонг што значи Краљица Окојонга. Овај њен надимак се и дан-данас користи у Калабару.

Постоји пар обележја и споменика у Ефику и неким од провинција Калабара и Окозонга који су подигнути њену част.

Уни укључују:

цесту Мери Слесор у Калабару
кружни ток Мери Слесор
цркву Мери Слесор
њене статуе (обично носеће са близанцима) на разним локацијама у Калабару
астероид главног појаса 4793 Слесор (1988 РР4) назван по њој у част славља 13. јануара 2015. године

Споменик у Ачимоти у Гани

Девојачка школа „Слесор хаус” названа по Мери Слесор налази се у у Ачимоти у Гани.

Види још

Списак авантуристкиња

Литература

Бенге, Јанет; Бенге, Геофф (1999). Марy Слессор: Форwард Инто Цалабар. YWАМ Публисхинг. ИСБН 978-1-57658-148-3.
Груффyдд, Ган Церидwен (1926). Бренхинес Y Диффеитхwцх (Марy Слессор). Ллундаин.
Хардаге, Јеанетте . Марy Слессор Еверyбодy'с Мотхер^{[мртва веза]}. Тхе Луттерwортх Пресс. 2010. ISBN 978-0-7188-9185-5.
Робертсон, Елизабетх (2008). Марy Слессор: Тхе Барефоот Миссионарy. НМС Ентерприсес. Единбургх. ИСБН 978-1-901663-50-1.
Худсон, Ј. Харрисон; Јарвие, Тхомас W.; Стеин, Јоцк (1978). "Лет тхе Фире Бурн" – А Студy оф Р. M. МцЦхеyне, Роберт Аннан анд Марy Слессор. Оут-оф-принт бооклет. Хандсел Публицатионс (Дундее) / Хандсел Пресс. Лист оф Референце Wоркс. Лоцал Студиес Департмент оф Дундее Централ Либрарy. Тхе Wеллгате, Дундее. ДД1 1ДБ. D.15545, 15546. »Марy Слессор«