Метиклотиазид
Метиклотиазид је а тхиазидни диуретик.[1]
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Продајно име | Aquaresen, Aquatensen, Duretic, Enduron |
| Drugs.com | Монографија |
| Начин примене | Орално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 135-07-9  |
| ATC код | C03AA08 (WHO) |
| PubChem | CID 4121 |
| DrugBank | DB00232 |
| ChemSpider | 3978 |
| KEGG | C07765 |
| ChEMBL | CHEMBL1577 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C9H11Cl2N3O4S2 |
| Моларна маса | 360,237 |
| |
| |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 225 °C (437 °F) |
Особине уреди
Метиклотиазид је органско једињење, које садржи 9 атома угљеника и има молекулску масу од 360,237 Da.[2]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 5 |
| Broj donora vodonika | 2 |
| Broj rotacionih veza | 2 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 0,8 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -3,0 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 126,3 |
Референце уреди
- ^ Wирфс МЈ (2022). „Хyпертенсион: Примарy Ессентиал”. АПРН анд ПАС цомплете гуиде то пресцрибинг друг тхерапy 2022. [С.л.]: Спрингер. стр. 366. ИСБН 978-0-8261-8549-5.
- ^ Цраиг Кноx; Вивиан Лаw; Тимотхy Јеwисон; Пхилип Лиу; Сон Лy; Алеx Фролкис; Аллисон Пон; Келлy Банцо; Цхристине Мак; Ванесса Невеу; Yанницк Дјоумбоу; Роман Еиснер; Ан Цхи Гуо; Давид С Wисхарт (2011). „ДругБанк 3.0: а цомпрехенсиве ресоурце фор 'омицс' ресеарцх он другс”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 39 (Датабасе иссуе): Д1035—41. дои:10.1093/нар/гкq1126.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература уреди
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
